https://sputnikportal.rs/20260905/dva-velika-okeana-vekovima-su-bila-uskladjena-sada-se-taj-odnos-raspada-1202881779.html
Два велика океана вековима су била усклађена, сада се тај однос распада
Два велика океана вековима су била усклађена, сада се тај однос распада
Sputnik Србија
Промене у тропском Пацифику вековима су се путем атмосфере преносиле хиљадама километара далеко и утицале на температуре у Индијском океану. Та веза између две... 05.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-05T20:00+0200
2026-09-05T20:00+0200
2026-09-05T20:00+0200
наука и технологија
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/1f/1202881966_0:39:1168:696_1920x0_80_0_0_8d4dd533f2548747bbfebcc0255751da.jpg
Стабилан однос међу океанима такође помаже научницима у предвиђању климе месецима унапред, но чини се да се тај однос сада мења, пише Science Alert.Прекид дугогодишње везеНова студија у часопису Nature Communications показује да је дугогодишња веза између атмосферске циркулације Пацифика и температура у тропском Индијском океану последњих деценија нарушена. Анализа вишевековне климатске историје потврдила је да је реч о ванредној промени.Кључан фактор је Пацифичка Вокерова циркулација, систем кретања ваздуха који покрећу разлике у температури површине Тихог океана. Топли ваздух се диже, путује атмосфером и спушта на другом месту, што ствара ветрове.Током појава попут Ел Ниња та циркулација слаби, а промене се преко такозваног атмосферског моста преносе на Индијски океан. Историјски су промене у пацифичком систему готово увек пратиле и промене температуре у целом басену Индијског океана.Међутим, од педесетих година прошлог века тропски Индијски океан загрева се за око 0,1 Целзијусов степен по деценији због емисија стакленичких гасова, док Пацифичка Вокерова циркулација истовремено јача од осамдесетих година. Због тога се њихов међусобни однос последњих деценија преокренуо. Један важан део климатског система Индијског океана више не прати Пацифик на поуздан начин.Поглед у климатску прошлостМодерна мерења океана обухватају тек стотинак година, па се поставља питање да ли је оваква промена заиста без преседана. Да би то проверили, истраживачи предвођени Шоном Вангом са Универзитета Колорадо Болдер комбиновали су савремена опажања и климатске моделе с подацима из природних архива.Анализирали су 35 записа из корала, три из годова дрвећа и један из сталагмита, који чувају трагове прошлих услова средине. То им је омогућило реконструкцију климатских образаца Индо-Пацифика од 1631. до 1990. године.Током већег дела тог раздобља системи Тихог и Индијског океана били су усклађени, уз једну значајну изнимку. Веза међу њима знатно је ослабила између 1810. и 1850. године, што се поклапа с неколико великих вулканских ерупција у тропима, укључујући ерупцију планине Тамбора 1815. године.Велике ерупције испуштају гасове са сумпором високо у атмосферу, где аеросоли које стварају смањују доток Сунчеве светлости и привремено хладе Земљину површину. Будући да хлађење није равномерно, оно може променити температуре океана и ветрове. Симулације показују да су ти вулкански поремећаји привремено прекинули уобичајену везу између два океана.Данашња промена је другачијаИако се веза између океана и раније прекидала, постоји кључна разлика. Поремећај у 19. веку био је повезан с вулканским ерупцијама, док се данашњи преокрет догађа у условима континуираног загревања узрокованог људским деловањем.Истраживачи су упоредили однос у раздобљу од 1945. до 2025. с раздобљима од 80 година у симулацијама и реконструкцијама из протеклог миленијума. Резултати су показали да модерна корелација одступа од 95 одсто статистичког распона у оба случаја, чак и у поређењу с раздобљима јаке вулканске активности.То не значи да су све везе између Пацифика и Индијског океана нестале. Друга повезница, која укључује Вокерову циркулацију самог Индијског океана, није доживела једнако значајан преокрет.Ипак, откривена промена могла би имати последице које надилазе океане. Стабилне интеракције између тропских океанских басена темељ су за предвиђање климе, па ће научници морати да узму у обзир ове промене у будућим прогнозама. Аутори студије истичу да њихови налази директно утичу на управљање климатским ризицима и регионалним водним ресурсима.Одређене непознанице и даље постоје. Климатске симулације нису успеле да репродукују све детаље вулканског поремећаја из 19. века, а нејасно је и како ће тачно Пацифичка Вокерова циркулација реаговати на даље загревање. Главна порука истраживања јесте да климатске промене не утичу само на температуру појединих океана, већ мењају и темељне односе међу њима. Тиме се могу пореметити обрасци на основу којих научници предвиђају будуће климатске услове.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво
Два велика океана вековима су била усклађена, сада се тај однос распада
Промене у тропском Пацифику вековима су се путем атмосфере преносиле хиљадама километара далеко и утицале на температуре у Индијском океану. Та веза између две големе водене масе кључна је јер температуре Индијског океана директно обликују временске услове, укључујући количину падавина, у густо насељеним деловима Африке, Азије и Аустралије.
Стабилан однос међу океанима такође помаже научницима у предвиђању климе месецима унапред, но чини се да се тај однос сада мења, пише Science Alert.
Нова студија у часопису Nature Communications показује да је дугогодишња веза између атмосферске циркулације Пацифика и температура у тропском Индијском океану последњих деценија нарушена. Анализа вишевековне климатске историје потврдила је да је реч о ванредној промени.
Кључан фактор је Пацифичка Вокерова циркулација, систем кретања ваздуха који покрећу разлике у температури површине Тихог океана. Топли ваздух се диже, путује атмосфером и спушта на другом месту, што ствара ветрове.
Током појава попут Ел Ниња та циркулација слаби, а промене се преко такозваног атмосферског моста преносе на Индијски океан. Историјски су промене у пацифичком систему готово увек пратиле и промене температуре у целом басену Индијског океана.
Међутим, од педесетих година прошлог века тропски Индијски океан загрева се за око 0,1 Целзијусов степен по деценији због емисија стакленичких гасова, док Пацифичка Вокерова циркулација истовремено јача од осамдесетих година. Због тога се њихов међусобни однос последњих деценија преокренуо. Један важан део климатског система Индијског океана више не прати Пацифик на поуздан начин.
„Кључно је откриће да глобално загревање и људске емисије сада надјачавају природни утицај који Пацифик има на Индијски океан“, рекла је климатолог Каролајн Уменхофер са Океанографског института Вудс Хол (WHOI).
Поглед у климатску прошлост
Модерна мерења океана обухватају тек стотинак година, па се поставља питање да ли је оваква промена заиста без преседана. Да би то проверили, истраживачи предвођени Шоном Вангом са Универзитета Колорадо Болдер комбиновали су савремена опажања и климатске моделе с подацима из природних архива.
Анализирали су 35 записа из корала, три из годова дрвећа и један из сталагмита, који чувају трагове прошлих услова средине. То им је омогућило реконструкцију климатских образаца Индо-Пацифика од 1631. до 1990. године.
Током већег дела тог раздобља системи Тихог и Индијског океана били су усклађени, уз једну значајну изнимку. Веза међу њима знатно је ослабила између 1810. и 1850. године, што се поклапа с неколико великих вулканских ерупција у тропима, укључујући ерупцију планине Тамбора 1815. године.
Велике ерупције испуштају гасове са сумпором високо у атмосферу, где аеросоли које стварају смањују доток Сунчеве светлости и привремено хладе Земљину површину. Будући да хлађење није равномерно, оно може променити температуре океана и ветрове. Симулације показују да су ти вулкански поремећаји привремено прекинули уобичајену везу између два океана.
Данашња промена је другачија
Иако се веза између океана и раније прекидала, постоји кључна разлика. Поремећај у 19. веку био је повезан с вулканским ерупцијама, док се данашњи преокрет догађа у условима континуираног загревања узрокованог људским деловањем.
Истраживачи су упоредили однос у раздобљу од 1945. до 2025. с раздобљима од 80 година у симулацијама и реконструкцијама из протеклог миленијума. Резултати су показали да модерна корелација одступа од 95 одсто статистичког распона у оба случаја, чак и у поређењу с раздобљима јаке вулканске активности.
То не значи да су све везе између Пацифика и Индијског океана нестале. Друга повезница, која укључује Вокерову циркулацију самог Индијског океана, није доживела једнако значајан преокрет.
Ипак, откривена промена могла би имати последице које надилазе океане. Стабилне интеракције између тропских океанских басена темељ су за предвиђање климе, па ће научници морати да узму у обзир ове промене у будућим прогнозама. Аутори студије истичу да њихови налази директно утичу на управљање климатским ризицима и регионалним водним ресурсима.
Одређене непознанице и даље постоје. Климатске симулације нису успеле да репродукују све детаље вулканског поремећаја из 19. века, а нејасно је и како ће тачно Пацифичка Вокерова циркулација реаговати на даље загревање. Главна порука истраживања јесте да климатске промене не утичу само на температуру појединих океана, већ мењају и темељне односе међу њима. Тиме се могу пореметити обрасци на основу којих научници предвиђају будуће климатске услове.
