https://sputnikportal.rs/20260905/jos-jedna-u-nizu-gluposti-eu---ili-ce-da-revidira-poslovne-odluke-ili-ce-da-propadne-treceg-nema-1202907263.html
Још једна у низу глупости ЕУ - или ће да промени пословне одлуке или ће да пропадне, трећег нема
Још једна у низу глупости ЕУ - или ће да промени пословне одлуке или ће да пропадне, трећег нема
Sputnik Србија
Најновији предлог председнице Европске централне банке Кристин Лагард за спас европске привреде је још једна у низу глупости Европске уније. Ако мисли да... 05.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-05T09:08+0200
2026-09-05T09:08+0200
2026-09-05T09:28+0200
економија
економија
свет – економија
европска унија (еу)
анализе и мишљења
енергија спутњика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0c/12/1193821359_0:145:3121:1901_1920x0_80_0_0_3493cd123e42bac440afd877b1b43c2a.jpg
На то је, без околишења, у емисији Енергија Спутњика указао доцент на Економском факултету у Београду, др Вељко Мијушковић, коментаришући предлог који је Кристин Лагард изнела у Женеви пред лидерима водећих светских корпорација у намери да ожииви посрнулу ЕУ привреду.Готово са послератним моделомОкупљенима на састанку Међународног пословног савета у оквиру Светског економског форума она је поручила да европски послератни економски модел, који се ослањао на отворену глобалну трговину, јефтине енергенте и стабилан геополитички поредак под заштитом Сједињених Америчких Држава, више не функционише и вероватно се никада неће вратити у пређашњи облик. Будућност, сматра она, лежи у јединственом европском тржишту.Она је мишљења да Европа мора боље да искористи величину сопственог домаћег тржишта. У намери да реши главне препреке за даљи раст - расцепканост јединственог тржишта Европске уније, као и тржишта капитала, она је најавила да би до краја године требало да буде донет пакет мера који би то уредио.Само који дан касније сличном причом огласила се и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен. Она је на пословном форуму у Паризу констатовала да се европски економски модел дуго ослањао на увоз јефтиних извора енергије (из Русије), отворену светску трговину, све већи приступ кинеском тржишту, стратешку заштиту Сједињених Америчких Држава и технолошко лидерство Запада. Све те предности које су се подразумевале су нестале, рекла је она.Гори под ногамаА да гори под ногама показали су резултати нове студије, коју је сачинила позната холандска банка Триодос, према којима ће планирани раст европске привреде појести суша и пожари. Раст БДП-а ЕУ неће бити 1,1 одсто, као што се очекивало, већ око нуле. Податак да је раст привреде Кине, највећег ЕУ конкурента, у првом полугодишту износио 4,7 одсто, довољно говори.Мијушковић указује на то да је од периода пандемије корона вируса видан заокрет у односу на вишедеценијске трендове. Приступ заснован на тржишној либерализацији у условима глобализације, где све решава слободна рука тржишта је, како сматра, на одређени начин превазиђен.Да тврдоглаво инсистирају на принципима који не дају резултате он је илустровао најновијом кризом када је због сукоба на Блиском истоку дошло у питање снабдевање енергентима. Наша земља је, примера ради, интервенисала на тржишту утицајем на акцизе и тај удар који би ишао на буџете грађана једноставно спречила. С друге стране, у земљама ЕУ то није био случај, све је опет препуштено тржишту, истиче Мијушковић.Исто тако, додаје он, у ситуацији када су енергенти драстично поскупели, гас на холандској берзи од почетка године 130 одсто, они кроз неке алтернативне изворе енергије неуспешно покушавају да надоместе оно што би било нормално да купују у Русији.Он напомиње и да је доласком Трампа на власт ЕУ остала без вишедеценијске подршке коју је имала од Сједињених Америчких Држава, а која није била финансијски условљена.Коначно, политичка одлука да се одрекну јефтиних руских енергената је дошла, како каже, као шлаг на торту серије погрешних одлука које Европа доноси заробљена у свом административном апарату, крута, успорена и превише про форме.Бежање од проблема„Ако посматрате одлуку коју је Кристин Лагард изнела ја је видим као још једну у низу глупости Европске уније. Ослањање искључиво на тржиште Европске уније, које броји негде око 450 милиона људи, које није јединствено колико год се тако звало, је у ствари бежање од корена проблема. Ви нећете да трансформишете себе, ви мислите да вам је фокус на интерне ресурсе довољан. Није“, недвосмислен је Мијушковић.Он не верује да ће окренутост себи, без обзира на широк производни дијапазон ЕУ, бити довољна да надомести спољнотрговински губитак који би се десио.Колико год глобализација била успорена, опет морате имати размену са неким другим ентитетима.Нема трећеДа је ЕУ остала слепа за тржишне трендове инсистирајући на крутим административним мерама које се у пракси показују јако лоше он је илустровао најновијим примером примене ЕЕС - система за контролу уласка путника на границама шенгенског простора. Он је, како истиче наш саговорник, резултирао хаосом на границама, и то не само за житеље трећих земаља, већ и за оне из ЕУ. Уместо повећања безбедности, што је била идеја његовог увођења добили су мањи број туриста и мању мобилност ка том тржишту. Исто је и са проблемом са возачима камиона који возе робу за ЕУ.На питање који су то економски инструменти којим би Европа управо требало прво да се позабави, Мијушковић нема дилему:Кинеска држава је стала иза своје аутомобилске индустрије, индустрије соларних панела и Европљани ту не могу да парирају, наводи саговорник Спутњика. У ЕУ, пак, конкурентност у неким кључним сегментима је значајно смањена, као што је случај са аутомобилском индустријом, где је она опала за 43 одсто и сада се доводи у питање њен даљи опстанак.Мантра у главамаДруго, мора да се промени мантра у главама људи, каже он и објашњава да је ЕУ превише базирана на неким крутим административним процедурама.Мијушковић указује на његово искуство јер је већ неколико година ангажован на једном европском пројекту који нема никакве резултате, али зато се административно то увек прикаже другачије. И онда неко ко је заиста честито приступио раду на нечему, пита се шта се ту тачно финансира?Делује ми да се ради о једној прилично кратковидој, да не кажемо слепој политици. Европа мора много брже да реагује да би решила своје питање економског и политичког опстанка. А то је, како каже и наш проблем, јер смо везани за ЕУ са којом обављамо 60 одсто спољнотрговинске размене и одакле долази највише инвестиција после Кине.То, по његовој оцени, подразумева да треба на време да пробамо да пронађемо и неке алтернативне партнере.„Као мала и отворена економија, ви имате неопходност сарадње са свима да бисте једноставно диверсификовали ризик. Диверсификација ризика је један од основних економских постулата и у послу и у вођењу макроекономске политике“, закључио је Мијушковић у емисији Енергија Спутњика.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
економија, свет – економија, европска унија (еу), анализе и мишљења, енергија спутњика
економија, свет – економија, европска унија (еу), анализе и мишљења, енергија спутњика
Још једна у низу глупости ЕУ - или ће да промени пословне одлуке или ће да пропадне, трећег нема
09:08 05.09.2026 (Освежено: 09:28 05.09.2026) Најновији предлог председнице Европске централне банке Кристин Лагард за спас европске привреде је још једна у низу глупости Европске уније. Ако мисли да спречи пропаст ЕУ мора да ревидира погрешне пословне одлуке и да промени организационо-пословни модел тако што ће улога државе постати значајнија.
На то је, без околишења, у емисији Енергија Спутњика указао доцент на Економском факултету у Београду, др Вељко Мијушковић, коментаришући предлог који је Кристин Лагард изнела у Женеви пред лидерима водећих светских корпорација у намери да ожииви посрнулу ЕУ привреду.
Готово са послератним моделом
Окупљенима на састанку Међународног пословног савета у оквиру Светског економског форума она је поручила да европски послератни економски модел, који се ослањао на отворену глобалну трговину, јефтине енергенте и стабилан геополитички поредак под заштитом Сједињених Америчких Држава, више не функционише и вероватно се никада неће вратити у пређашњи облик. Будућност, сматра она, лежи у јединственом европском тржишту.
Она је мишљења да Европа мора боље да искористи величину сопственог домаћег тржишта. У намери да реши главне препреке за даљи раст - расцепканост јединственог тржишта Европске уније, као и тржишта капитала, она је најавила да би до краја године требало да буде донет пакет мера који би то уредио.
Само који дан касније сличном причом огласила се и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен. Она је на пословном форуму у Паризу констатовала да се европски економски модел дуго ослањао на увоз јефтиних извора енергије (из Русије), отворену светску трговину, све већи приступ кинеском тржишту, стратешку заштиту Сједињених Америчких Држава и технолошко лидерство Запада. Све те предности које су се подразумевале су нестале, рекла је она.
А да гори под ногама показали су резултати нове студије, коју је сачинила позната холандска банка Триодос, према којима ће планирани раст европске привреде појести суша и пожари. Раст БДП-а ЕУ неће бити 1,1 одсто, као што се очекивало, већ око нуле. Податак да је раст привреде Кине, највећег ЕУ конкурента, у првом полугодишту износио 4,7 одсто, довољно говори.
Мијушковић указује на то да је од периода пандемије корона вируса видан заокрет у односу на вишедеценијске трендове. Приступ заснован на тржишној либерализацији у условима глобализације, где све решава слободна рука тржишта је, како сматра, на одређени начин превазиђен.
„То подразумева да ћете имати интервенцију државе тамо и када је она потребна, уз задржање одређених елемената тржишних принципа.У већини европских земаља, нажалост, то се и даље не примењује. И онда, по основу бројних ствари, они губе конкурентску утакмицу од Кине“, каже саговорник Спутњика.
Да тврдоглаво инсистирају на принципима који не дају резултате он је илустровао најновијом кризом када је због сукоба на Блиском истоку дошло у питање снабдевање енергентима. Наша земља је, примера ради, интервенисала на тржишту утицајем на акцизе и тај удар који би ишао на буџете грађана једноставно спречила. С друге стране, у земљама ЕУ то није био случај, све је опет препуштено тржишту, истиче Мијушковић.
Исто тако, додаје он, у ситуацији када су енергенти драстично поскупели, гас на холандској берзи од почетка године 130 одсто, они кроз неке алтернативне изворе енергије неуспешно покушавају да надоместе оно што би било нормално да купују у Русији.
Он напомиње и да је доласком Трампа на власт ЕУ остала без вишедеценијске подршке коју је имала од Сједињених Америчких Држава, а која није била финансијски условљена.
Коначно, политичка одлука да се одрекну јефтиних руских енергената је дошла, како каже, као шлаг на торту серије погрешних одлука које Европа доноси заробљена у свом административном апарату, крута, успорена и превише про форме.
„Ако посматрате одлуку коју је Кристин Лагард изнела ја је видим као још једну у низу глупости Европске уније. Ослањање искључиво на тржиште Европске уније, које броји негде око 450 милиона људи, које није јединствено колико год се тако звало, је у ствари бежање од корена проблема. Ви нећете да трансформишете себе, ви мислите да вам је фокус на интерне ресурсе довољан. Није“, недвосмислен је Мијушковић.
Он не верује да ће окренутост себи, без обзира на широк производни дијапазон ЕУ, бити довољна да надомести спољнотрговински губитак који би се десио.
Колико год глобализација била успорена, опет морате имати размену са неким другим ентитетима.
Да је ЕУ остала слепа за тржишне трендове инсистирајући на крутим административним мерама које се у пракси показују јако лоше он је илустровао најновијим примером примене ЕЕС - система за контролу уласка путника на границама шенгенског простора. Он је, како истиче наш саговорник, резултирао хаосом на границама, и то не само за житеље трећих земаља, већ и за оне из ЕУ. Уместо повећања безбедности, што је била идеја његовог увођења добили су мањи број туриста и мању мобилност ка том тржишту. Исто је и са проблемом са возачима камиона који возе робу за ЕУ.
„Они морају да се адаптирају новим околностима мултиполарног света у коме постоје.То значи за њих да или ревидирају погрешне пословне одлуке или да једноставно пропадну. Треће не постоји“, изричит је доцент на Економском факултету.
На питање који су то економски инструменти којим би Европа управо требало прво да се позабави, Мијушковић нема дилему:
„Прво треба да се позабави реорганизацијом пословног модела, што подразумева да напусти све принципе којих се круто држала у претходном периоду.Чак не морате ни да измишљате топлу воду. Можда вам се не свиђа модел како функционише Кина, али они постижу вансеријске резултате за сада и по много чему су економија број један. Прекопирајте у оквиру својих оквира онолико колико то можете. Значи, мора постојати значајнија улога државе, значајнија подршка државе“.
Кинеска држава је стала иза своје аутомобилске индустрије, индустрије соларних панела и Европљани ту не могу да парирају, наводи саговорник Спутњика. У ЕУ, пак, конкурентност у неким кључним сегментима је значајно смањена, као што је случај са аутомобилском индустријом, где је она опала за 43 одсто и сада се доводи у питање њен даљи опстанак.
Друго, мора да се промени мантра у главама људи, каже он и објашњава да је ЕУ превише базирана на неким крутим административним процедурама.
Мијушковић указује на његово искуство јер је већ неколико година ангажован на једном европском пројекту који нема никакве резултате, али зато се административно то увек прикаже другачије. И онда неко ко је заиста честито приступио раду на нечему, пита се шта се ту тачно финансира?
Делује ми да се ради о једној прилично кратковидој, да не кажемо слепој политици. Европа мора много брже да реагује да би решила своје питање економског и политичког опстанка. А то је, како каже и наш проблем, јер смо везани за ЕУ са којом обављамо 60 одсто спољнотрговинске размене и одакле долази највише инвестиција после Кине.
То, по његовој оцени, подразумева да треба на време да пробамо да пронађемо и неке алтернативне партнере.
„Као мала и отворена економија, ви имате неопходност сарадње са свима да бисте једноставно диверсификовали ризик. Диверсификација ризика је један од основних економских постулата и у послу и у вођењу макроекономске политике“, закључио је Мијушковић у емисији Енергија Спутњика.
