https://sputnikportal.rs/20260906/eva-ras-o-geniju-zivku-nikolicu-umeo-je-demona-da-izvuce-iz-obicnog-coveka-i-da-ga-opet-vrati-1203039990.html
Ева Рас о генију Живку Николићу: Умео је демона да извуче из обичног човека и да га опет врати
Ева Рас о генију Живку Николићу: Умео је демона да извуче из обичног човека и да га опет врати
Sputnik Србија
„Ми код њега уопште нисмо глумили. Ми смо код њега живели заправо цео један живот.“ 06.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-06T12:00+0200
2026-09-06T12:00+0200
2026-09-06T12:00+0200
култура
култура
култура – интервјуи и аналитика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/0d/1128428720_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_bbe0beb8bbc9960b5bf99f5b37552846.jpg
Вероватно нема бољег начина да се опише чудесни филмски свет Живка Николића од ове реченице коју за Спутњик изговара једна од његових омиљених глумица, Ева Рас.Четврт века након редитељеве смрти, јунакиња култних филмова Душана Макавејева, Саше Петровића, однедавно и новог остварења “Златни рез” Лордана Зафрановића, с посебним поштовањем сећа се омиљеног редитеља који је, како каже, мало говорио, али је од својих глумаца тражио да осете оно што је он у својој глави већ видео.“Живкови филмови јесу настајали пред камером, али они изгледају тако као да камера није стварала тај свет, већ само завиривала у њега”, каже глумица.Чувени редитељ који је прво завршио уметничку школу у Херцег Новом, студирао је режију у Београду и од краја шездесетих стварао филмове. У њима су се на јединствен начин спајали сурова свакодневица, гротеска, хумор, еротика, насиље и готово сликарска естетика.Филмографија генијаПосебно је био запажен по кратким филмовима, после којих су уследили „Бештије“, „Јована Лукина“, „Смрт господина Голуже“, „Чудо невиђено“, „Љепота порока“, „У име народа“ и „Искушавање ђавола“. Телевизијска публика Живков рукопис упознала је кроз серију „Ђекна још није умрла, а ка' ће не знамо“.Иза ове фасцинантне филмографије крије се аутор из чијег сваког кадра исијава љубав према људском роду, према човеку, чак и према највећем негативцу.А баш такву улогу добила је Ева у “Бештијама”, Живковом првом дугометражном филму из 1977. Године. Та улога била је потпуно другачија од оних по којима је до тада била позната, будући да је после „Љубавног случаја или трагедије службенице ПТТ“ Душана Макавејева постала еротски симбол југословенског филма. У Николићевим “Бештијама” Ева постаје гротескна, физички обележена фигура – ни мушкарац ни жена. И то је, каже, било намерно.Хоћу да будеш што ружнијаЖелео је да публика заборави на Еву Рас као лепотицу. Рекао ми је: ‘Хоћу да будеш ружна, хоћу да будеш што ружнија.’“Памти Ева да је до улоге у “Бештијама” дошла готово случајно. Продуцент је првобитно наменио улогу Нели Ержишник, али је она десетак дана пред почетак снимања одустала па је редитељ изабрао њу.„И тако сам ја ушла у Живков филм преко Живка, на протекција редитеља“, каже глумица.У „Бештијама“ је са Батом Живојиновићем и Гидром Бојанићем чинила необичан трио. Филм је сниман 78 дана, углавном ноћу, током фебруара, марта и априла.Оно по чему ће публика дуго памтити “Бештије” управо је тама у којој све демонско изађе из човека, до сванућа, када се све врати “у нормалу , а демони постану - обични људи. Живкова порука је снажна: зло се не налази у другим бићима него у нама и питање је тренутка када ћемо престати да га држимо по контролом, када ће зло у нама да се активира.Све је естетикаДа је славном редитељу естетика била једнако важна колико и прича потврђује и Ева која памти како је Живко инсистирао на детаљима.„Њему је све било естетика, њему је уметност била естетика. Све што се користи, од луле до шала, користи се у сврху лепоте. Да лепота буде баланс том демонском.“Тако је у “Бештијама” редитељ од ње тражио да се увије у шал, да јој буде хладно, да се „смањи“, да „нестане“. Тај кадар за Еву представља саму суштину Николићевог односа према ликовима.„Требало је показати да тај негативни лик који играм и који је физички обележен, може да има људска осећања. Да вам, кад се у том шалу скупи и нестане, дође да приђете, да га пољубите. „Ако су „Бештије“ биле прича о злу које излази из човека у мраку, „Љепота порока“ била је сукоб традиције и слободе. Филм из 1986. године, са Миром Фурлан у главној улози, постао је једно од најпознатијих Николићевих остварења.Рас посебно истиче начин на који је Николић посматрао жену и њену позицију у традиционалном друштву.„Она је једна покорна, нежна, фантастична жена коју треба жалити. А кад је прихвати модерни брачни пар странаца - они бивају обасјани њеном чистотом.“Говорио мало, очекивао пуноУправо та мешавина супротности, сматра она, јесте Николић.„Код Живка има и морала и неморала, и доброг и лошег, и насиља и нежности, и све је то негде добро измиксано, као у животу.“Са чувеним редитељем, каже, није било много разговора, говорио је мало, али је од глумаца очекивао много.“Наше припреме за „Лепоту порока“ углавном су се сводиле на дуге шетње од Игала до Херцег Новог и назад у којима он не би проговорио ни реч. Ни ја нисам говорила, препуштала сам му иницијативу, уздајући се у његову генијалност. Ваљда зато никада ниједног другог редитеља нисам тако без поговора слушала као Живка.“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/0d/1128428720_0:0:2731:2048_1920x0_80_0_0_f0c9a7101622ef41d660ee97822a9680.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
култура, култура – интервјуи и аналитика
култура, култура – интервјуи и аналитика
Ева Рас о генију Живку Николићу: Умео је демона да извуче из обичног човека и да га опет врати
„Ми код њега уопште нисмо глумили. Ми смо код њега живели заправо цео један живот.“
Вероватно нема бољег начина да се опише чудесни филмски свет Живка Николића од ове реченице коју за Спутњик изговара једна од његових омиљених глумица, Ева Рас.
„Био је велики уметник, не само филмски редитељ“, каже Ева која је са Живком снимила „Бештије“, „Лепоту порока“ и „Искушавање ђавола“.
Четврт века након редитељеве смрти, јунакиња култних филмова Душана Макавејева, Саше Петровића, однедавно и новог остварења “Златни рез” Лордана Зафрановића, с посебним поштовањем сећа се омиљеног редитеља који је, како каже, мало говорио, али је од својих глумаца тражио да осете оно што је он у својој глави већ видео.
“Живкови филмови јесу настајали пред камером, али они изгледају тако као да камера није стварала тај свет, већ само завиривала у њега”, каже глумица.
Чувени редитељ који је прво завршио уметничку школу у Херцег Новом, студирао је режију у Београду и од краја шездесетих стварао филмове. У њима су се на јединствен начин спајали сурова свакодневица, гротеска, хумор, еротика, насиље и готово сликарска естетика.
Посебно је био запажен по кратким филмовима, после којих су уследили „Бештије“, „Јована Лукина“, „Смрт господина Голуже“, „Чудо невиђено“, „Љепота порока“, „У име народа“ и „Искушавање ђавола“. Телевизијска публика Живков рукопис упознала је кроз серију „Ђекна још није умрла, а ка' ће не знамо“.
Иза ове фасцинантне филмографије крије се аутор из чијег сваког кадра исијава љубав према људском роду, према човеку, чак и према највећем негативцу.
А баш такву улогу добила је Ева у “Бештијама”, Живковом првом дугометражном филму из 1977. Године. Та улога била је потпуно другачија од оних по којима је до тада била позната, будући да је после „Љубавног случаја или трагедије службенице ПТТ“ Душана Макавејева постала еротски симбол југословенског филма. У Николићевим “Бештијама” Ева постаје гротескна, физички обележена фигура – ни мушкарац ни жена. И то је, каже, било намерно.
„Сећам се да је ме позвао и рекао: Ја знам да си ти сад лепотица - имала сам 35 година – али, сунце моје, човеков живот је такав да ћеш за пет година бити стара. А ова улога је карактерна. Па нека људи, пре него што остариш и изгубиш сјај младости и лепоте, виде да си ти карактерна глумица.’“
Хоћу да будеш што ружнија
Желео је да публика заборави на Еву Рас као лепотицу. Рекао ми је: ‘Хоћу да будеш ружна, хоћу да будеш што ружнија.’“
Памти Ева да је до улоге у “Бештијама” дошла готово случајно. Продуцент је првобитно наменио улогу Нели Ержишник, али је она десетак дана пред почетак снимања одустала па је редитељ изабрао њу.
„И тако сам ја ушла у Живков филм преко Живка, на протекција редитеља“, каже глумица.
У „Бештијама“ је са Батом Живојиновићем и Гидром Бојанићем чинила необичан трио. Филм је сниман 78 дана, углавном ноћу, током фебруара, марта и априла.
„Свако вече смо се у Котору, у пет сати, кад је већ мрак, скупљали и док не сване - снимали. И пошто кроз цео филм киша пада, поливали су нас вештачком кишом, а падала је и права... Било је веома напорно, сећам се да смо док смо снимали тај филм сви смршали.“
Оно по чему ће публика дуго памтити “Бештије” управо је тама у којој све демонско изађе из човека, до сванућа, када се све врати “у нормалу , а демони постану - обични људи. Живкова порука је снажна: зло се не налази у другим бићима него у нама и питање је тренутка када ћемо престати да га држимо по контролом, када ће зло у нама да се активира.
Да је славном редитељу естетика била једнако важна колико и прича потврђује и Ева која памти како је Живко инсистирао на детаљима.
„Њему је све било естетика, њему је уметност била естетика. Све што се користи, од луле до шала, користи се у сврху лепоте. Да лепота буде баланс том демонском.“
Тако је у “Бештијама” редитељ од ње тражио да се увије у шал, да јој буде хладно, да се „смањи“, да „нестане“. Тај кадар за Еву представља саму суштину Николићевог односа према ликовима.
„Требало је показати да тај негативни лик који играм и који је физички обележен, може да има људска осећања. Да вам, кад се у том шалу скупи и нестане, дође да приђете, да га пољубите. „
Ако су „Бештије“ биле прича о злу које излази из човека у мраку, „Љепота порока“ била је сукоб традиције и слободе. Филм из 1986. године, са Миром Фурлан у главној улози, постао је једно од најпознатијих Николићевих остварења.
„Живко није сликао само Црну Гору и Балкан. То је универзална прича о човеку затвореном у одређеном културном и географском простору. О човеку који је склон насиљу и страстима разних врста које не може да контролише.“
Рас посебно истиче начин на који је Николић посматрао жену и њену позицију у традиционалном друштву.
„Она је једна покорна, нежна, фантастична жена коју треба жалити. А кад је прихвати модерни брачни пар странаца - они бивају обасјани њеном чистотом.“
Говорио мало, очекивао пуно
Управо та мешавина супротности, сматра она, јесте Николић.
„Код Живка има и морала и неморала, и доброг и лошег, и насиља и нежности, и све је то негде добро измиксано, као у животу.“
Са чувеним редитељем, каже, није било много разговора, говорио је мало, али је од глумаца очекивао много.
“Наше припреме за „Лепоту порока“ углавном су се сводиле на дуге шетње од Игала до Херцег Новог и назад у којима он не би проговорио ни реч. Ни ја нисам говорила, препуштала сам му иницијативу, уздајући се у његову генијалност. Ваљда зато никада ниједног другог редитеља нисам тако без поговора слушала као Живка.“