Ово је златни доказ да Европа више не верује Америци – ништа
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Холандија је 86.000 килограма злата пребацила из Америке у Европу, а Немачка је нешто слично недавно урадила. Европској унији треба лак и брз приступ новцу у случају евентуалне кризе, али је такође тачно и то да Америка своје финансијске предности користи као оружје против било кога, каже за Спутњик адвокат и народни посланик Бранко Павловић.
Централна банка Холандије саопштила је да је преместила злато у вредности већој од 10 милијарди евра из складишта у Сједињеним Америчким Државама и Канади у Лондон и Зајст, наводећи као главни разлог растућу геополитичку нестабилност и потребу за већом ликвидношћу резерви у случају избијања кризе.
Павловић каже да њихово образложење јесте тачно, али да истовремено подразумева сумњу у Америку.
„То што они кажу да им је то потребно у случају кризе како би промптно реаговали јесте технички тачно. Европска унија води изузетно агресивну политику према Руској Федерацији и ко зна куда то може да оде, тако да је и њихово објашњење тачно, али ово је заправо само наставак приче у којој европске државе више не верују Америци и повлаче своје резерве злата“, каже Павловић за Спутњик.
Он подсећа да је Немачка повукла значајне количине сопствених резерви из САД и да им је за то било потребно много година. Сумња у Америку почива на томе што Вашингтон своје финансијске предности користи као полугу за уцењивање. То се данас може видети и на примеру Канаде, иако до скоро тако нешто није било замисливо.
„Наравно да ће се онда сви у Европи трудити да буду што је могуће безбеднији и да буду у поседу сопствених средстава, да могу стварно реализовати своје одлуке у погледу финансија, уместо што зависе од Америке“, наводи он.
То што су Холанђани у исто време повукли злато и из Канаде представља диверзију, каже наш саговорник. Када Холанђани кажу да повлаче злато из Канаде, то треба читати као да не повлаче само своје злато из Америке, већ и из других земаља.
„Можда сутра нека проамеричка структура дође на власт и у Канади, никад се не зна, међутим, ипак мислим да је то истовремено повлачење средстава из Канаде била само принципијелна ствар, да не буде повлачење усмерено само ка Америци, а Холандија онда изложена притисцима од стране Американаца“, казао је Павловић.
На овакав потез ће се одличити сви они који се не плаше Америке. Они који се прибојавају последица неће правити тако несигуран потез.
Није им први пут
Одузимање или замрзавање средстава неке државе није новост за Америку, каже наш саговорник. Чим Вашингтон узме некога на нишан, замрзну му средства.
„Замрзли су резерве Венецуели, Ирану, Авганистану кад су дошли Талибани, 300 милијарди долара Руској Федерацији... тако да то није никаква хипотетичка опасност, то је потпуно реална, већ доказана опасност. Наравно, Америка ће у том смислу, са својом агресивном политиком, губити све више утицаја, иако они наивно мисле да је то пут ка томе да повећају свој глобални утицај“, истиче он.
Утицај на саму Америку био би занемарљив у економском погледу, али би се штета показала на другим пољима. Традиционални савезници Америке полако би почели да се осамостаљују од малигног финансијског утицаја Америке и то би већ био велики проблем, закључује Павловић.
Погледајте и:
