Сећање на руског пуковника чије је срце до задњег трена куцало за Србију /фото/
Сећање на руског пуковника чије је срце до задњег трена куцало за Србију /фото/
Sputnik Србија
У борби за ослобођење српског народа, у једној од кључних битака у Српско-турском рату, 2. септембра 1876. године, борећи се против Турака погинуо је руски... 06.09.2026, Sputnik Србија
У борби за ослобођење српског народа, у једној од кључних битака у Српско-турском рату, 2. септембра 1876. године, борећи се против Турака погинуо је руски поковник, чије срце заувек остало у Србији.
Поводом 150. годишњице почетка Српско-турског рата и погибије руског пуковника Николаја Николајевича Рајевског, на месту његове погибије и крај српског манастира где његово срце почива, Срби и Руси су низом свечаности достојно обележили овај јубилеј
Учешће у Светој архијерејској литургији учествовао је и чувени руски Хор Сретењског манастира, који је допутовао из Москве како би учествовао у обележавању 150. годишњица битке код Горњег Адровца
У једној од кључних битака у Српско-турском рату, 2. септембра 1876. године, борећи се против Турака погинуо је Николај Николајевич Рајевски. На месту погибије у Горњем Адровцу његови ратни другови су првобитно подигли скроман споменик који се и данас налази испред улаза у цркву.
Његово тело је сахрањено у порти манастира Светог Романа у Ђунису, а одатле је после неколико дана есхумирано. Мајка Рајевског је након погибије сина допутовала у Србију, како преузела његово посмртне остатке и однела их у Русију где су и сахрањени
Према завештању самог пуковника, приликом ексхумације којој је мајка присуствовала, његово срце је извађено и трајно сахрањено у Србији у манастиру Свети Роман
Одлазећи за Русију, Ана Михајловна Рајевски је оставила значајна новчана средства са јасном жељом да се на самом месту погибије њеног сина у Горњем Адровцу подигне храм. Место за градњу цркве откупила је српска краљица Наталија Обреновић
Више од две деценије касније, мајчину жељу испунила је њена снаха (Марија Рајевска, супруга Николајевог млађег брата Михаила), па је 1902. године завршена чувена Црква Свете Тројце (у народу позната и као Шарена или Руска црква)
Храм у Горњем Адровцу градио је Јосиф Колар из Ниша уз труд и надзор владике нишког Никанора Ружичића. Унутрашњост је, према предлогу руског сликара Виктора Михаиловича Васнецова, осликао 1903. године сликар Д. Обреновић из Далмације
У црквеној порти одржан је културно уметнички програм у коме су глумци публици представили неке од детаља из живота Николаја Николајевича Рајевског обучени у костиме тадашњег времена
Посебне емоције пробудила је глумица у улози мајке Рајевског, која је, говорећи о свом доласку у Србију како би преузела његове посмртне остатке, верно дочарала бол мајке за изгубљеним сином
Споменик су открили министар културе Никола Селаковић, руски амбасадор Александар Боцан Харченко и специјални саветник руског председника Михаил Швидкој
Аутор споменика, заслужени уметник Русије вајар Ајдин Зејналов, је као основу за ауторски приказ пуковника Рајевског користио илустрацију из некролога објављеног у часопису „Пчела“, септембра 1876. године.
Откривању споменика су присуствовали чланови посаде руског авиона Иљушин Ил-76 као и делегација Руско-српског хуманитарног центра у Нишу који су током августа учествовали у гашењу шумског пожара управо изнад манастира Свети Роман и села Ђунис
Иако је прошао век и по од погибије пуковника Рајевског, сећање на храброг руског добровољца живи у сећању српског народа, а његово срце и даље "куца" у порти манастира Свети Роман, на српској земљи, коју је тако волео и за коју је живот дао
Приступ ћаскању је блокиран због нарушавања правила.
Поново можете да учествујете за:∞.
Ако се не слажете са блокирањем, користите формулар за повратне информације
Разговор је завршен. У дискусији можете учествовати 24 сата од објављивања чланка.
