https://sputnikportal.rs/20260906/trojni-susret-velikih-lidera-koji-menja-svet--cak-i-ako-ne-bude-vidljivih-sporazuma-1202970689.html
Тројни сусрет великих лидера који мења свет – чак и ако не буде видљивих споразума
Тројни сусрет великих лидера који мења свет – чак и ако не буде видљивих споразума
Sputnik Србија
Евентуални сусрет Владимира Путина, Си Ђинпинга и Доналда Трампа имао би позитивну поруку, да три велесиле желе да међусобно разговарају. Међутим, не треба... 06.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-06T16:18+0200
2026-09-06T16:18+0200
2026-09-06T16:18+0200
свет
свет
свет – политика
владимир путин
си ђинпинг
доналд трамп
самит
апек
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112282/13/1122821340_0:138:3151:1910_1920x0_80_0_0_258be599106271489b29e97ecca327ae.jpg
Овако др Драгана Митровић, професор Факултета политичких наука и председник Института за азијске студије коментарише могућност да се на самиту Азијско-пацифичке економске сарадње (АПЕК) сретну лидери Русије, Кине и Сједињених држава. Самит је заказан за 18. и 19. новембар у кинеском граду Шенжену.Путинов помоћник Јуриј Ушаков рекао је да је Си Ђинпинг поменуо да ће Трамп по свему судећи доћи на самит, док је Путин такође позван. Уколико се околности буду развијале како је најављено, могао би бити организован и трилатерални састанак.Позитивна порукаПрема оцени Драгане Митровић, чињеницу да би до разговора могло доћи треба посматрати позитивно, али без превеликих очекивања.Како наша саговорница указује, евентуални сусрет могао би да обухвати низ тема, од ратних жаришта, економских односа, протекционистичке политике америчког председника, као и политике санкција, која, како каже, ремети економске токове. Америчке акције против Ирана, криза у Ормуском мореузу, као и Украјина, сасвим сигурно би се нашле на дневном реду састанка тројице лидера.Међутим, Драгана Митровић наглашава како од евентуалног скупа не би требало очекивати ништа претерано.Концептуалне разлике између великих силаПрема њеним речима, кључна препрека за стварање неког новог модела одлучивања је различито виђење међународног поретка – Америка је склона унилатерализму, од кога неће одустати док год има војну и економску моћ која такав концепт подупире; Русија и Кина, пак, теже ка мултиполарности и заједничком одлучивању, одбијају идеје о управљању светом из три тачке. Њихове позиције су суштински другачије од позиције Америке и америчког председника.Због тога би евентуални сусрет био значајан као могућност за разговор, али не нужно и као почетак новог система глобалног управљања. У сваком случају, ако до њега дође, требало би га поздравити, каже Драгана Митровић.Због разлика у концептима и виђењу глобалне будућности између, са једне стране Вашингтона, а са друге Москве и Пекинга, није могућ нови „концерт великих сила“. Трамп је, током своје посете Кини тако нешто већ понудио Сију – формат Г2, али кинески председник је ту понуду одбио.Кинеско одбијање Трамповог предлога повезано је са ширим погледом Пекинга на међународне односе и глобално управљање.Управо се у разлици између сарадње великих сила и заједничког управљања светом налази једна од најважнијих порука евентуалног састанка, додаје она.Све више држава стаје уз Русију и КинуРусија и Кина могу да сарађују са САД и да са Вашингтоном разговарају о питањима од глобалног значаја, али то, према оцени Митровићеве, не значи да прихватају модел у којем би три државе одлучивале о судбини остатка света.Са друге стране, док су позиције Русије и Кине све више прихваћене у остатку света, позиција САД је све усамљенија – то је важан капитал који имају Москва и Пекинг. Али, разлика између САД и Русије и Кине није само у овоме – она се односи и на различито схватање промена у свету. Сад нису у стању да схвате да се свет мења и да би своју улогу у њему требало да прилагоде; напротив, у Вашингтону се сматра да они сматрају да они морају да имају одлучујућу улогу у томе како се свет мења.Митровићева као најважнији могући резултат евентуалног састанка издваја саму чињеницу да би лидери три велике силе показали спремност за директан разговор да имају добру вољу да се сретну, као и да подржавају формате као што је АПЕК и друге формате глобалног управљања. Као пример наводи и Г20, односно питање учешћа Русије на међународним форумима – Трамп је позвао представнике Русије на самит Г20 у Мајамију, што је, закључује Драгана Митровић, позитивна порука.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260901/putinov-pomocnik-si-je-pomenuo-da-tramp-dolazi-na-samit-apek-a-tamo-ide-i-putin-1202944843.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
свет, свет – политика, владимир путин, си ђинпинг, доналд трамп, самит, апек
свет, свет – политика, владимир путин, си ђинпинг, доналд трамп, самит, апек
Тројни сусрет великих лидера који мења свет – чак и ако не буде видљивих споразума
Евентуални сусрет Владимира Путина, Си Ђинпинга и Доналда Трампа имао би позитивну поруку, да три велесиле желе да међусобно разговарају. Међутим, не треба очекивати велике споразуме, нити да Москва и Пекинг пристану на то да тројни састанак буде почетак новог начина за управљање светом јер Русија и Кина теже мултиполарности.
Овако др Драгана Митровић, професор Факултета политичких наука и председник Института за азијске студије коментарише могућност да се на самиту Азијско-пацифичке економске сарадње (АПЕК) сретну лидери Русије, Кине и Сједињених држава. Самит је заказан за 18. и 19. новембар у кинеском граду Шенжену.
Путинов помоћник Јуриј Ушаков рекао је да је Си Ђинпинг поменуо да ће Трамп по свему судећи доћи на самит, док је Путин такође позван. Уколико се околности буду развијале како је најављено, могао би бити организован и трилатерални састанак.
Према оцени Драгане Митровић, чињеницу да би до разговора могло доћи треба посматрати позитивно, али без превеликих очекивања.
„Људи би то читали на различите начине. У сваком случају би позитивно требало да се чита да они желе да разговарају о свим стварима које представљају могућност за сарадњу, али и глобалним проблемима и позицијама о којима не деле мишљење или имају супротстављене ставове“, наводи она.
Како наша саговорница указује, евентуални сусрет могао би да обухвати низ тема, од ратних жаришта, економских односа, протекционистичке политике америчког председника, као и политике санкција, која, како каже, ремети економске токове. Америчке акције против Ирана, криза у Ормуском мореузу, као и Украјина, сасвим сигурно би се нашле на дневном реду састанка тројице лидера.
Међутим, Драгана Митровић наглашава како од евентуалног скупа не би требало очекивати ништа претерано.
„Јако је кратко време до тада. Прво, неизвесно је да ли ће до састанка уопште доћи. Он би пре имао некакав протоколарни карактер и носио би поруку добре воље и жеље да тројица челника одговорно поступају. Али, да би закључци и споразуми били донети, то се мора унапред, пажљиво припремати. Не мислим да међу њима постоји таква комуникација и да они на исти начин виде како треба решавати глобална питања“, истиче она.
Концептуалне разлике између великих сила
Према њеним речима, кључна препрека за стварање неког новог модела одлучивања је различито виђење међународног поретка – Америка је склона унилатерализму, од кога неће одустати док год има војну и економску моћ која такав концепт подупире; Русија и Кина, пак, теже ка мултиполарности и заједничком одлучивању, одбијају идеје о управљању светом из три тачке. Њихове позиције су суштински другачије од позиције Америке и америчког председника.
Због тога би евентуални сусрет био значајан као могућност за разговор, али не нужно и као почетак новог система глобалног управљања. У сваком случају, ако до њега дође, требало би га поздравити, каже Драгана Митровић.
Због разлика у концептима и виђењу глобалне будућности између, са једне стране Вашингтона, а са друге Москве и Пекинга, није могућ нови „концерт великих сила“. Трамп је, током своје посете Кини тако нешто већ понудио Сију – формат Г2, али кинески председник је ту понуду одбио.
Кинеско одбијање Трамповог предлога повезано је са ширим погледом Пекинга на међународне односе и глобално управљање.
„Си је одбио да уопште размишља на такав начин о глобалном управљању. Знамо за његове иницијативе које треба да допринесу унапређењу глобалног управљања кроз Уједињене нације и кроз платформе мултиполарности, а сада смо тако нешто могли да чујемо и на ШОС-у, где се таквом ставу придружио и руски председник, што не значи да њих тројица не би могли да разговарају о тачкама од посебног интереса за читав свет, да о њима размењују мишљења, показују добру вољу, да се кроз дијалог и консултације њихови односи одржавају“, сматра Драгана Митровић.
Управо се у разлици између сарадње великих сила и заједничког управљања светом налази једна од најважнијих порука евентуалног састанка, додаје она.
Све више држава стаје уз Русију и Кину
Русија и Кина могу да сарађују са САД и да са Вашингтоном разговарају о питањима од глобалног значаја, али то, према оцени Митровићеве, не значи да прихватају модел у којем би три државе одлучивале о судбини остатка света.
Са друге стране, док су позиције Русије и Кине све више прихваћене у остатку света, позиција САД је све усамљенија – то је важан капитал који имају Москва и Пекинг. Али, разлика између САД и Русије и Кине није само у овоме – она се односи и на различито схватање промена у свету. Сад нису у стању да схвате да се свет мења и да би своју улогу у њему требало да прилагоде; напротив, у Вашингтону се сматра да они сматрају да они морају да имају одлучујућу улогу у томе како се свет мења.
Митровићева као најважнији могући резултат евентуалног састанка издваја саму чињеницу да би лидери три велике силе показали спремност за директан разговор да имају добру вољу да се сретну, као и да подржавају формате као што је АПЕК и друге формате глобалног управљања. Као пример наводи и Г20, односно питање учешћа Русије на међународним форумима – Трамп је позвао представнике Русије на самит Г20 у Мајамију, што је, закључује Драгана Митровић, позитивна порука.
