https://sputnikportal.rs/20260908/misli-postaju-reci-ruski-naucnici-pronasli-nacin-da-procitaju-unutrasnji-govor-mozga-1202996296.html
Мисли постају речи: Руски научници пронашли начин да „прочитају“ унутрашњи говор мозга
Мисли постају речи: Руски научници пронашли начин да „прочитају“ унутрашњи говор мозга
Sputnik Србија
Могућност изражавања мисли код пацијената са тешким поремећајима говора и моторичких функција могла би да буде омогућена методом бележења „унутрашњег“ говора... 08.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-08T21:40+0200
2026-09-08T21:40+0200
2026-09-08T21:40+0200
наука и технологија
наука и технологија
говор
научници
русија
мозак
вештачка интелигенција
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111132/21/1111322111_0:281:5457:3350_1920x0_80_0_0_18bcf43824bdd388ee9c8fb247fb7191.jpg
Стручњаци су идентификовали јединствене скупове сигнала који одговарају речима „горе“, „доле“, „лево“, „десно“, „напред“ и „назад“ на руском и шпанском језику и научили да их очитавају из података електроенцефалографије (ЕЕГ). Научник је додао да би развој универзалног и јавно доступног „речника“ можданих сигнала изазваних унутрашњим говором омогућио стварање интерфејса типа „мозак–рачунар“, у којима би човек мислио, а вештачка интелигенција преносила појединачне команде у спољни свет. Подаци добијени електроенцефалограмом могли би да буду „посредник“ у овој интеракцији.Стручњаци су снимили ЕЕГ код 22 добровољца у тренуцима када су наглас и у мислима изговарали шест ознака за правце: речи „горе“, „доле“, „лево“, „десно“, „напред“ и „назад“, и доказали да чак и приликом изговарања речи у мислима мозак генерише јединствене обрасце активности који могу да се региструју и препознају.Научници у будућности планирају да прошире речник са шест на неколико десетина речи, као и да повећају тачност препознавања можданих сигнала на 90 одсто, са садашњих 78 одсто.Истраживање је спроведено уз подршку Програма стратешког академског лидерства ЈФУ „Приоритет 2030“ (национални пројекат „Млади и деца“), у оквиру стратешког технолошког пројекта ЈФУ „Технологије мултифункционалне микроелектронике и интелигентне сензорике за биохибридне и киберфизичке системе“.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260312/ruski-naucnici-osmislili-novu-tehnologiju-za-rano-otkrivanje-demencije-i-alchajmerove-bolesti-1196826718.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, говор, научници, русија, мозак, вештачка интелигенција
наука и технологија, говор, научници, русија, мозак, вештачка интелигенција
Мисли постају речи: Руски научници пронашли начин да „прочитају“ унутрашњи говор мозга
Могућност изражавања мисли код пацијената са тешким поремећајима говора и моторичких функција могла би да буде омогућена методом бележења „унутрашњег“ говора, коју су предложили научници Јужног федералног универзитета (ЈФУ).
Стручњаци су идентификовали јединствене скупове сигнала који одговарају речима „горе“, „доле“, „лево“, „десно“, „напред“ и „назад“ на руском и шпанском језику и научили да их очитавају из података електроенцефалографије (ЕЕГ).
„Наш циљ је да створимо квалитетан алат за развој алгоритама који могу да препознају ’унутрашњи говор’ — оно што човек изговара у мислима, без померања усана. Овакве технологије су од кључног значаја за људе који из било ког разлога не могу да говоре или да се крећу: оне ће им омогућити да управљају уређајима, куцају текст и комуницирају са виртуелном реалношћу само помоћу мисли“, објаснио је један од аутора истраживања, водећи научни сарадник Научно-истраживачког технолошког центра за неуротехнологије ЈФУ Дмитриј Шапошњиков.
Научник је додао да би развој универзалног и јавно доступног „речника“ можданих сигнала изазваних унутрашњим говором омогућио стварање интерфејса типа „мозак–рачунар“, у којима би човек мислио, а вештачка интелигенција преносила појединачне команде у спољни свет. Подаци добијени електроенцефалограмом могли би да буду „посредник“ у овој интеракцији.
Стручњаци су снимили ЕЕГ код 22 добровољца у тренуцима када су наглас и у мислима изговарали шест ознака за правце: речи „горе“, „доле“, „лево“, „десно“, „напред“ и „назад“, и доказали да чак и приликом изговарања речи у мислима мозак генерише јединствене обрасце активности који могу да се региструју и препознају.
„Дванаест добровољаца су били говорници руског језика, а још 10 су били изворни говорници шпанског језика. Стога, речник који стварамо може се користити не само у медицинске сврхе, већ и за проучавање међукултурних разлика у организацији говорних функција у мозгу“, објаснио је Шапошњиков.
Научници у будућности планирају да прошире речник са шест на неколико десетина речи, као и да повећају тачност препознавања можданих сигнала на 90 одсто, са садашњих 78 одсто.
Истраживање је спроведено уз подршку Програма стратешког академског лидерства ЈФУ „Приоритет 2030“ (национални пројекат „Млади и деца“), у оквиру стратешког технолошког пројекта ЈФУ „Технологије мултифункционалне микроелектронике и интелигентне сензорике за биохибридне и киберфизичке системе“.
