https://sputnikportal.rs/20260909/posle-80-godina-stize-resenje-mikroorganizmi-ciste-posledice-tajnih-rudnika-uranijuma-1201608635.html
После 80 година стиже решење: Микроорганизми чисте последице тајних рудника уранијума
После 80 година стиже решење: Микроорганизми чисте последице тајних рудника уранијума
Sputnik Србија
Деценијама након нуклеарне ере, места која је човек напустио због радиоактивног загађења поново насељава живот. Научници откривају да микроорганизми не само да... 09.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-09T21:30+0200
2026-09-09T21:30+0200
2026-09-09T21:30+0200
русија
русија – политика
атомска бомба
уранијум
ссср
немачка
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112231/23/1122312305_0:154:3000:1842_1920x0_80_0_0_d1299ae433a091b8e86248d38b633fd1.jpg
Рудне горе, које се простиру делом кроз немачку Саксонију, а делом кроз чешку Бохемију, вековима су познате као област богата минералним ресурсима. Пред крај Другог светског рата нацисти су тамо безуспешно трагали за сировинама за развој „супероружја“. Године 1945. руднике су заузеле америчке снаге. Иако је, према договору из Јалте, област требало да буде под совјетском контролом, амерички војници су је напустили тек након што су њихови стручњаци проценили да експлоатација уранијума није исплатива.Касније се показало да су и немачки и амерички геолози потценили потенцијал налазишта. После рата совјетски истраживачи открили су велике резерве уранијума. Материјал из тих рудника коришћен је у Совјетском Савезу за производњу првих атомских бомби, јер у то време на територији СССР-а нису постојале довољно истражене залихе. За експлоатацију нуклеарне сировине основано је заједничко совјетско-источнонемачко предузеће, које је из безбедносних разлога добило назив „Висмут“, по нерадиоактивном металу.Иако су немачке власти након поновног уједињења потрошиле милијарде долара на санацију штете по животну средину настале услед опасних индустријских активности, нису успеле у потпуности да отклоне ту штету. На пример, на напуштеној локацији Шлема-Алберода, вода која из поплављених рудника продире кроз околне стене са собом носи растворени уранијум; концентрације и даље пет до десет пута премашују дозвољене границе, а напори на санацији су изузетно скупи и захтевају деценије рада.Проналазак јефтинијег решењаИстраживачи су покушали да пронађу јефтиније решење и, чини се, пронашли га. У санацији загађених подручја могли би да помогну микроорганизми који опстају на великим дубинама, у средини готово без кисеоника.У новом истраживању биолози и хемичари спровели су експеримент тако што су узели воду из рудника са присутним бактеријама и додали јој глицерин.Неочекивани резултатиНаучници су добили неочекиване резултате. Утврдили су да бактерије не доводе до директног преласка уранијума у стабилан облик, већ да процес иде преко мање познатог облика. Раније се сматрало да је ова форма сувише нестабилна и да може опстати само кратко време, али су истраживачи уз помоћ рендгенских ласера показали да она може да формира сопствене наночестице са гвожђем и да остане стабилна месецима.Тако се радиоактивни елемент не само таложи, већ остаје трајно везан у стабилним минералним облицима. Додатна испитивања показала су да овај облик уранијума може да одоли утицају кисеоника, што указује да би метода заснована на микроорганизмима могла да обезбеди дуготрајнију санацију загађених подручја.Истраживачи сматрају да би у будућности природни процеси уз помоћ бактерија могли да замене део скупих система за чишћење рудника и загађених вода. Према њиховим речима, иако је поступак испитан у једном геохемијском окружењу, сличан приступ би могао да се примени и на друге врсте загађених вода.Међутим, микроби не могу да прераде радиоактивни отпад који настаје током прераде истрошеног нуклеарног горива: поред уранијума, он садржи многе друге високорадиоактивне елементе.Тајни животи у радиоактивним зонамаГљивица Cladosporium sphaerospermum, пронађена унутар Чернобиљске нуклеарне електране, показала је способност да опстане у условима јаког јонизујућег зрачења. Научници су претпоставили да њен пигмент меланин можда омогућава коришћење радијације слично начину на који биљке користе светлост, али та теорија још није потврђена.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20200726/naucnici-tvrde-gljivice-iz-cernobilja-zastitice-naseljenike-na-marsu-1123080066.html
ссср
немачка
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија – политика, атомска бомба, уранијум, ссср, немачка
русија – политика, атомска бомба, уранијум, ссср, немачка
После 80 година стиже решење: Микроорганизми чисте последице тајних рудника уранијума
Деценијама након нуклеарне ере, места која је човек напустио због радиоактивног загађења поново насељава живот. Научници откривају да микроорганизми не само да преживљавају у екстремним условима, већ би могли да помогну у заштити и обнови заражених подручја.
Рудне горе, које се простиру делом кроз немачку Саксонију, а делом кроз чешку Бохемију, вековима су познате као област богата минералним ресурсима. Пред крај Другог светског рата нацисти су тамо безуспешно трагали за сировинама за развој „супероружја“.
Године 1945. руднике су заузеле америчке снаге. Иако је, према договору из Јалте, област требало да буде под совјетском контролом, амерички војници су је напустили тек након што су њихови стручњаци проценили да експлоатација уранијума није исплатива.
Касније се показало да су и немачки и амерички геолози потценили потенцијал налазишта. После рата совјетски истраживачи открили су велике резерве уранијума. Материјал из тих рудника коришћен је у Совјетском Савезу за производњу првих атомских бомби, јер у то време на територији СССР-а нису постојале довољно истражене залихе.
За експлоатацију нуклеарне сировине основано је заједничко совјетско-источнонемачко предузеће, које је из безбедносних разлога добило назив „Висмут“, по нерадиоактивном металу.
Москва је надгледала читав процес. Управљање, технологија и безбедност били су под совјетском контролом, док су радну снагу чинили искључиво Немци. Рударење се одвијало од 1947. до 1990. године. Током тог периода, СССР-у је испоручено 230.000 тона уранијума. Кроз руднике је прошло око пола милиона немачких радника, према неким проценама, њих 5.500 оболело је од рака плућа.
Иако су немачке власти након поновног уједињења потрошиле милијарде долара на санацију штете по животну средину настале услед опасних индустријских активности, нису успеле у потпуности да отклоне ту штету. На пример, на напуштеној локацији Шлема-Алберода, вода која из поплављених рудника продире кроз околне стене са собом носи растворени уранијум; концентрације и даље пет до десет пута премашују дозвољене границе, а напори на санацији су изузетно скупи и захтевају деценије рада.
Проналазак јефтинијег решења
Истраживачи су покушали да пронађу јефтиније решење и, чини се, пронашли га. У санацији загађених подручја могли би да помогну микроорганизми који опстају на великим дубинама, у средини готово без кисеоника.
Истраживачи су открили да одређене бактерије могу да користе растворени уранијум у свом метаболизму ако имају извор хране, попут глицерина. За разлику од класичног хемијског пречишћавања, где се уранијум таложи у облику који може поново постати растворљив у присуству кисеоника, биолошки приступ користи природне микроорганизме из дубоких рудника.
У новом истраживању биолози и хемичари спровели су експеримент тако што су узели воду из рудника са присутним бактеријама и додали јој глицерин.
Научници су добили неочекиване резултате. Утврдили су да бактерије не доводе до директног преласка уранијума у стабилан облик, већ да процес иде преко мање познатог облика. Раније се сматрало да је ова форма сувише нестабилна и да може опстати само кратко време, али су истраживачи уз помоћ рендгенских ласера показали да она може да формира сопствене наночестице са гвожђем и да остане стабилна месецима.
Испоставило се да су за то заслужне бактерије које се активирају у присуству глицерина. Једна група микроорганизама разграђује глицерин и ствара материје које постају извор хране за друге бактерије. Оне затим учествују у реакцијама са сумпором и гвожђем, стварајући услове у којима се уранијум стабилизује.
Тако се радиоактивни елемент не само таложи, већ остаје трајно везан у стабилним минералним облицима. Додатна испитивања показала су да овај облик уранијума може да одоли утицају кисеоника, што указује да би метода заснована на микроорганизмима могла да обезбеди дуготрајнију санацију загађених подручја.
Истраживачи сматрају да би у будућности природни процеси уз помоћ бактерија могли да замене део скупих система за чишћење рудника и загађених вода. Према њиховим речима, иако је поступак испитан у једном геохемијском окружењу, сличан приступ би могао да се примени и на друге врсте загађених вода.
Међутим, микроби не могу да прераде радиоактивни отпад који настаје током прераде истрошеног нуклеарног горива: поред уранијума, он садржи многе друге високорадиоактивне елементе.
Тајни животи у радиоактивним зонама
Гљивица Cladosporium sphaerospermum, пронађена унутар Чернобиљске нуклеарне електране, показала је способност да опстане у условима јаког јонизујућег зрачења. Научници су претпоставили да њен пигмент меланин можда омогућава коришћење радијације слично начину на који биљке користе светлост, али та теорија још није потврђена.
Истраживања су показала да меланин вероватно има заштитну улогу, јер је гљивица у експериментима са космичким зрачењем смањила његов продор. Ово откриће још једном показује изузетну способност живих организама да се прилагоде екстремним условима.
