https://sputnikportal.rs/20260909/vartolomej-ozivljava-poredak-star-1500-godina-veliki-plan-koji-moze-da-promeni-pravoslavni-svet-1203224834.html
Вартоломеј оживљава поредак стар 1.500 година: План који може да уздрма православни свет
Вартоломеј оживљава поредак стар 1.500 година: План који може да уздрма православни свет
Sputnik Србија
Цариградски патријарх Вартоломеј намерава да оживи пентархију — древни модел управљања Црквом у којем су кључну улогу имали поглавари пет најважнијих... 09.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-09T20:10+0200
2026-09-09T20:10+0200
2026-09-09T22:09+0200
друштво
друштво
религија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/01/14/1194970985_0:51:3219:1861_1920x0_80_0_0_66ab59c32d502b62f9c0d945b148b5aa.jpg
Вартоломеј је иницијативу представио на Међународном конгресу Друштва за право источних цркава у Будимпешти. Он је истовремено поновио наду у обнову пуног заједништва са Римокатоличком црквом, како би, како је рекао, „пентархија поново постала јединствена“, а „петоструна лира васељенске Цркве поново зазвучала у пуноћи своје древне хармоније“.Пентархија је концепт развијен у Византији, према којем су о најважнијим црквеним питањима одлучивали поглавари Рима, Константинопоља, Александрије, Антиохије и Јерусалима. Правно је учвршћена у време цара Јустинијана I у VI веку, а касније и црквеним канонима. Велики раскол Рима и Константинопоља 1054. године практично је означио крај тог модела.У међувремену су настале бројне нове аутокефалне православне цркве, међу њима Руска, Српска, Бугарска, Румунска и Грузијска. Управо зато покушаји да се пентархија оживи изазивају отпор дела православног света.Вартоломеј је још 2011. покушао да примени концепт „неопентархије“, окупљајући древне источне патријархате и Кипарску цркву. Такав приступ критиковале су, између осталих, Српска, Бугарска, Румунска и Пољска црква, док је Московска патријаршија оценила да „колегијум петорице“ нема јасан црквено-правни статус.Нови замах идеји дало је приближавање Константинопоља и Ватикана. Папа Фрања и Вартоломеј годинама су радили на превазилажењу раскола из 1054. године. Фрања је 2019. Константинопољу предао делове моштију апостола Петра, а 2024. вратио је древни папски наслов „патријарх Запада“. Курс приближавања наставио је и папа Лав XIV, који је са Вартоломејем потврдио намеру да се настави пут ка хришћанском јединству.Међутим, препрека Вартоломејевом плану остају дубоке поделе у самом православљу. Антиохијски патријарх Јован X и јерусалимски патријарх Теофил III нису признали Православну цркву Украјине, чију је аутокефалност Константинопољ признао 2019. године. Јован X се противи и покушајима да Константинопољ самостално доноси одлуке у име целог православља.Зато сусрет 30. новембра може имати далеко већи значај од обичног црквеног саветовања. Уколико Вартоломеј успе да оживи пентархију и у њу једног дана врати Рим, могла би настати потпуно нова архитектура односа у хришћанском свету.Али ту се крије и парадокс: увођењем Ватикана у такав систем Константинопољ би могао да ојача сопствену позицију — али и да отвори питање ко би у обновљеној пентархији заиста имао првенство: Константинопољ или Рим.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, религија
Вартоломеј оживљава поредак стар 1.500 година: План који може да уздрма православни свет
20:10 09.09.2026 (Освежено: 22:09 09.09.2026) Цариградски патријарх Вартоломеј намерава да оживи пентархију — древни модел управљања Црквом у којем су кључну улогу имали поглавари пет најважнијих хришћанских центара. За 30. новембар у Истанбулу позвао је патријархе Александрије, Антиохије и Јерусалима, са намером да разговарају о великим питањима која стоје пред хришћанским светом.
Вартоломеј је иницијативу представио на Међународном конгресу Друштва за право источних цркава у Будимпешти. Он је истовремено поновио наду у обнову пуног заједништва са Римокатоличком црквом, како би, како је рекао, „пентархија поново постала јединствена“, а „петоструна лира васељенске Цркве поново зазвучала у пуноћи своје древне хармоније“.
Пентархија је концепт развијен у Византији, према којем су о најважнијим црквеним питањима одлучивали поглавари Рима, Константинопоља, Александрије, Антиохије и Јерусалима. Правно је учвршћена у време цара Јустинијана I у VI веку, а касније и црквеним канонима. Велики раскол Рима и Константинопоља 1054. године практично је означио крај тог модела.
У међувремену су настале бројне нове аутокефалне православне цркве, међу њима Руска, Српска, Бугарска, Румунска и Грузијска. Управо зато покушаји да се пентархија оживи изазивају отпор дела православног света.
Вартоломеј је још 2011. покушао да примени концепт „неопентархије“, окупљајући древне источне патријархате и Кипарску цркву. Такав приступ критиковале су, између осталих, Српска, Бугарска, Румунска и Пољска црква, док је Московска патријаршија оценила да „колегијум петорице“ нема јасан црквено-правни статус.
Нови замах идеји дало је приближавање Константинопоља и Ватикана. Папа Фрања и Вартоломеј годинама су радили на превазилажењу раскола из 1054. године. Фрања је 2019. Константинопољу предао делове моштију апостола Петра, а 2024. вратио је древни папски наслов „патријарх Запада“. Курс приближавања наставио је и папа Лав XIV, који је са Вартоломејем потврдио намеру да се настави пут ка хришћанском јединству.
Међутим, препрека Вартоломејевом плану остају дубоке поделе у самом православљу. Антиохијски патријарх Јован X и јерусалимски патријарх Теофил III нису признали Православну цркву Украјине, чију је аутокефалност Константинопољ признао 2019. године. Јован X се противи и покушајима да Константинопољ самостално доноси одлуке у име целог православља.
Зато сусрет 30. новембра може имати далеко већи значај од обичног црквеног саветовања. Уколико Вартоломеј успе да оживи пентархију и у њу једног дана врати Рим, могла би настати потпуно нова архитектура односа у хришћанском свету.
Али ту се крије и парадокс: увођењем Ватикана у такав систем Константинопољ би могао да ојача сопствену позицију — али и да отвори питање ко би у обновљеној пентархији заиста имао првенство: Константинопољ или Рим.
