Важна порука из Беле куће: Може ли Америка потпуно да промени курс Немачке
21:09 09.09.2026 (Освежено: 21:16 09.09.2026)
© AP Photo / AP/Michael Probst
Пратите нас
Трампова отворена подршка Алтернативи за Немачку (АФД) није инцидент, већ део ширег политичког приближавања Вашингтона европској десници. Бела кућа у АфД-у види партнера по кључним питањима — од миграција и контроле граница до односа према Русији.
Тријумф Алтернативе за Немачку (АфД) у покрајини Саксонија-Анхалт, где је освојила рекордних 43,8 одсто гласова, уз драматичан пад Демохришћанске уније (ЦДУ) канцелара Фридриха Мерца на 17,2 одсто, добио је снажну подршку из Вашингтона.
Амерички председник Доналд Трамп поздравио је резултат АфД-а и оценио да су се Немци „коначно уморили“ од, како је рекао, „апсолутно ужасних“ имиграционих правила која су, према његовим речима, нанела велику штету Немачкој.
За политиколога Александра Павића, међутим, Трампова порука није изненађење нити изолован потез. Напротив, она је само најновији израз односа који се између Вашингтона и АфД-а гради већ дуже време.
Није почело Трамповом поруком
„То није почело овим Трамповим коментаром – Џеј Ди Венс је још на Минхенској безбедносној конференцији почетком 2025. осудио покушаје изолације АфД-а на политичкој сцени Немачке и уопште ту политику изолације популистичких лидера и партија у ЕУ“, истиче Павић за Спутњик.
Према његовим речима, сигнал из Вашингтона постао је још јаснији када је једна од водећих личности АфД-а стигла до саме Беле куће.
Септембра 2025. заменица председника АфД-а Беатрикс фон Шторх боравила је у Вашингтону заједно са партијским колегом Јоакимом Паулом. Њихова посета уследила је након што је Паул, кандидат АфД-а за градоначелника Лудвигсхафена, искључен из изборне трке због процене да постоје сумње у његову уставну лојалност.
Фон Шторх је навела да су током посете вођени разговори са представницима америчког Савета за националну безбедност, Стејт департмента, канцеларије потпредседника и Савета за унутрашњу политику. Међу темама су били дигитална политика, стање демократије у Немачкој, слобода говора, могућност забране АфД-а, као и последице тих питања по односе Немачке и САД, као и ЕУ и САД.
Чињеница да је случај једног локалног политичара АфД-а доспео до разговора са представницима америчке администрације говори о томе да Вашингтон односе са овом странком више не посматра само кроз призму немачке унутрашње политике.
„Бела кућа већ неко време показује афинитет према АфД-у“, оцењује Павић.
Миграције као тачка сусрета
Један од кључних разлога за приближавање Вашингтона и АфД-а, према Павићевој оцени, јесте миграциона политика.
„Они се слажу у битним стварима, на првом месту око имиграционе политике, да се заустави неконтролисана имиграција, тај ’мултикулти’ експеримент и да државе опет могу да преузму контролу над сопственим границама“, каже Павић.
Управо је миграција била једна од тема на којима је Трамп инсистирао и у реакцији на резултат избора у Саксонији-Анхалт. Тиме је амерички председник практично сам повукао једну од главних паралела између своје политике и политике АфД-а.
За Вашингтон, како се може закључити из Трампових порука, питање више није само ко је на власти у Берлину, већ и зашто традиционалне немачке партије губе подршку бирача.
АфД је на изборима у Саксонији-Анхалту више него удвостручио свој резултат из 2021. и освојио 39 од укупно 83 посланичких места, па му за апсолутну већину недостају три мандата.
Маск је отворио врата
У причи о америчкој подршци АфД-у не може се заобићи ни Илон Маск. Његова улога показује да америчка подршка АфД-у у САД није ограничена само на званичну администрацију.
Маск је крајем 2024. јавно подржао АфД, а у јануару 2025. имао је директан разговор са лидерком странке Алис Вајдел на платформи X. Тада је изричито препоручио АфД немачким бирачима, а неколико недеља касније укључио се и видео-линком у предизборни скуп странке у Халеу.
На скупу АфД-а Маск је говорио о очувању немачке културе, националном самопоуздању и потреби да се превазиђе осећај историјске кривице, док је критиковао мултикултурализам и ограничења слободе говора. Његова подршка била је значајна и због чињенице да је Маск у том периоду био један од најближих политичких савезника Доналда Трампа.
Зашто Вашингтон ипак мора да буде опрезан
Ипак, Павић сматра да Бела кућа неће нужно отворено стати иза АфД-а у мери у којој би то могло да изгледа као директно мешање у немачке изборе.
„Виде да АфД расте, да јој расте подршка у целој Немачкој и сада је само питање колико ће отворено да их подржавају пре избора“, каже он.
Разлог за опрез, према Павићевом мишљењу, јесте искуство са мађарским премијером Виктором Орбаном и реакција европског естаблишмента на америчку подршку.
„Ту мора да се буде пажљив зато што из Беле куће имају лоше искуство са подршком коју је Венс дао Орбану. Орбан је изгубио изборе зато што се ЕУ потрудила да мобилише гласачко тело“, наводи Павић.
Због тога, сматра он, Вашингтон неће нужно бирати најдиректнији пут.
„Није добро по репутацију Беле куће да се отворено експонира, да отворено подржава оне са којима је блиска у Европи“, додаје Павић.
Ипак, могућности за индиректну подршку постоје.
„Наћи ће они друге начине преко њихових медија“, сматра Павић, додајући да ће АфД на покрајинским, али и савезним изборима вероватно добијати макар индиректну подршку из Вашингтона.
АфД и Русија — кључна разлика са Мерцом
Миграциона политика није једина тачка око које се разликују АфД и немачки политички естаблишмент. За Павића је можда још значајније питање односа према Русији.
„Тешко је замислити да би ЦДУ одустао од ове бриселске политике отворених граница, поготово од ратнохушкачке политике према Русији. Немогуће је замислити да би садашњи врх ЦДУ-а променио политику непријатељства према Русији“, каже Павић.
Ту се, према његовој оцени, појављује један од кључних разлога због којих би АфД могао да буде занимљив Вашингтону.
„АфД заговара мир са Русијом, обнову односа са Русијом, крај зелене агенде и поновни увоз гаса и енергената из Русије“, наводи Павић.
Таква политика представља директан изазов садашњем курсу Берлина и Брисела, посебно у тренутку када немачка политика безбедност, енергетику и односе са Москвом посматра кроз призму сукоба у Украјини.
Може ли ЦДУ да промени курс?
Павић је скептичан када одговара на питање може ли ЦДУ, натеран успехом АфД-а да промени политику. Како оцењује, ЦДУ је постао део либерално-глобалистичког естаблишмента (што важи и за остале немачке мејнстрим партије: Социјалдемократе и Зелене).
„То би морало да дође до огромног потреса унутар саме странке. Прво би Мерц морао да оде, а с њим би морала да оде и читава страначка елита коља је деценијама градила своје позиције“, истиче Павић.
Ипак, он не искључује могућност да би Вашингтон подржао ЦДУ уколико би се у тој странци појавила снага спремна за суштинску промену политике.
„Ако ЦДУ нађе неку унутрашњу снагу да се реформише, неко чудо да се деси, сигурно ће бити подржан из Беле куће, али то би морало да се види на делу“, каже Павић и додаје да Бела кућа нема времена да чека.
Француска као следећа велика тачка
Према Павићевој оцени, немачка прича је само део много шире промене која би могла да захвати Европску унију. Наш саговорник посебно издваја Француску и евентуалну победу Марин Лепен на председничким изборима.
„То би била тектонска промена у ЕУ“, каже Павић.
Он сматра да би европски естаблишмент учинио све да спречи такав сценарио, док би евентуална победа Ле Пен променила однос снага унутар ЕУ.
„Ако победи Марин ле Пен, онда ће Вашингтон имати озбиљно упориште у самој ЕУ и више ЕУ неће бити иста после тога“, закључује Павић.
Погледајте и:
