Истраживачи открили трагове два „духовна“ претка у ДНК савремених људи
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Истраживачи су открили доказе о две до сада непознате предачке линије, радећи уназад од ДНК живих људи.
Научници су пре неколико година пронашли доказе да се наша врста, Homo sapiens, укрштала са сада изумрлим сродницима људи, укључујући неандерталце и Денисовце. Међутим, неке линије било је тешко идентификовати јер су — за разлику од неандерталаца и Денисоваца, чија је ДНК добијена из праисторијских остатака — оне у суштини генетски „духови“, без ДНК доказа о њиховом постојању са којим би се могли упоредити трагови у нашим геномима.
Иако су претходне студије откриле остатке тих „духовних“ линија, нису могле да утврде када је дошло до укрштања нити колико су давно се те линије одвојиле од предака савремених људи.
Сада су истраживачи развили нову методу за анализу генома савремених људи и открили доказе о две до сада непознате предачке линије, радећи уназад од ДНК живих људи како би реконструисали делове људског породичног стабла који недостају.
Чини се да се једна од тих линија директно укрштала са Homo sapiens у Африци пре више од 50.000 година, док је друга била још старија група која је део своје ДНК пренела људима посредно, преко Денисоваца. Истраживачи су своје налазе објавили 30. јула у часопису Science.
Метода научника реконструише генеалогије, односно мапе које показују одакле потичу различити делови ДНК и како су се преносили кроз генерације, откривајући гране наше еволуционе прошлости.
„Најосновније питање које већина нас има јесте: ’Зашто смо овде? Одакле долазимо?’ А ове генеалогије нам заиста омогућавају да погледамо у прошлост на начин на који то раније нисмо могли“, рекла је Прија Мораџани, коауторка студије и ванредна професорка на Одсеку за молекуларну и ћелијску биологију Универзитета Калифорније у Берклију.
Мораџани је додала да ово откриће омогућава даље истраживање питања зашто су неке групе хоминина преживеле, док су друге нестале. Разумевање генетских доприноса наших различитих предака може помоћи да се одговори на то питање, али и да се открије како су се људи прилагођавали свом окружењу и зашто одређене болести данас погађају људе, рекла је она.
У потрази за „духовним“ линијама
Савремени људи су се први пут иселили из Африке пре око 50.000 година. Управо је та миграција Homo sapiens довела до укрштања са неандерталцима и Денисовцима у Евроазији. Међутим, новооткривене линије додају још један слој тој причи.
Један од непознатих „духовних“ предака описаних у новој студији вероватно се укрштао са људима у Африци пре те миграције. Истраживачи процењују да ДНК наслеђена од ове линије чини око 0,5 до 1 одсто генома људи који данас живе — готово исти проценат као и неандерталска ДНК која се данас налази код многих савремених људи.
Друга линија је много старија. Истраживачи је називају „суперархаичним“ претком јер води до гране људског породичног стабла која се одвојила пре отприлике 1,8 милиона година.
Чини се да се овај хоминин укрштао са Денисовцима у Евроазији пре више од 200.000 година, при чему је део његове ДНК на крају стигао до савремених људи преко нашег укрштања са Денисовцима.
Да би открили ове „духовне“ претке, истраживачи су развили нову компјутерску методу, названу TRACE, која може да претражује геноме савремених људи у потрази за траговима које су оставиле давно нестале популације.
„Наши геноми су мозаици малих делова ДНК свих наших предака, па се у различитим деловима нашег генома налазе различита породична стабла“, објаснила је Мораџани.
Неке гране тих породичних стабала релативно су младе, док се друге пружају далеко дубље у прошлост. ДНК наслеђена од древних сродника, попут неандерталаца, на пример, налази се на тим дубљим гранама. TRACE претражује геном у потрази за веома древним линијама које би могле да указују на порекло од раније непознатих популација.
Истраживачи су тестирали TRACE на више од 500 генома савремених људи из данашњих популација Африке, Европе и Азије. Пронашли су трагове новије „духовне“ предачке линије у свакој популацији коју су проучавали, што указује на линију која је морала да пренесе своју ДНК прецима савремених људи пре него што је наша врста започела велику миграцију из Африке.
„Ако погледате још даље од људи, проток гена и мешање између група прилично су свеприсутни код свих популација, тако да није нарочито изненађујуће што у себи носимо ДНК различитих група хоминина“, рекла је Мораџани.
„Само што до недавно није било могуће извући ту ДНК из људи који су живели у прошлости.“
Идентификовање мистериозних предака
Иако истраживачи још не могу да кажу којим су популацијама хоминина припадале ове линије, сузили су број могућих кандидата на основу тога када су се те линије одвојиле на породичном стаблу хоминина.
Процењено време раздвајања једне линије одговара популацијама Homo из средњег плеистоцена у Африци, што указује на могућност да је реч о Homo heidelbergensis, написали су истраживачи у студији.
Homo heidelbergensis је живео пре отприлике 700.000 до 200.000 година у Африци и Европи.
Друга, много старија линија, према претпоставци истраживача, могла би бити сродна Homo erectus-у из Евроазије. До сада није пронађена ДНК ниједне од те две групе хоминина.
„Откриће суперархаичне линије посебно је узбудљиво јер открива генетски допринос људске линије која је живела пре више од милион година, упркос томе што немамо секвенцирану ДНК ниједног припадника те популације“, рекао је Арџун Биданде, постдокторски истраживач на Универзитету Џонс Хопкинс и један од првих аутора студије, у саопштењу.
Геноми савремених људи углавном су веома слични, али се разликују од особе до особе у малом проценту, делом и због ових дубоких предачких линија које су допринеле неким ретким, али приметним разликама у геномима, објаснио је Џон Хокс, палеоантрополог и професор на Универзитету Висконсин–Медисон. Хокс није учествовао у новој студији.
„Данас имамо тенденцију да се усредсређујемо на разлике између људи које делују велике, али су заправо површне — попут боје коже или изгледа лица“, рекао је Хокс у имејлу.
„Те разлике међу живим људима заправо су веома мале у поређењу са прецима од којих смо сви еволуирали, а ти преци су проналазили начине да међусобно ступају у контакт и преживе. То је наше наслеђе, и оно је данас важније него икада.“
Откриће млађе „духовне“ линије „смешта време мешања знатно пре мешања са неандерталцима и показује да она утиче на све популације које данас живе“, додао је Хокс.
Истраживачи кажу да се надају да ће метода TRACE открити још скривених линија унутар наше врсте, али и код других животињских врста.
Ипак, истраживачи се слажу да ће најбољи нови докази доћи из ДНК директно извучене из древних фосила.
За сада су, међутим, трагови остављени у ДНК савремених људи најближе што научници могу да дођу до ових давно несталих предака.
„Случајно, двоје људи са различитих крајева света могу да наследе исти део ДНК од претка за кога до сада нисмо ни знали да је постојао, а сада заправо знамо“, рекао је коаутор студије Јулин Џанг, докторанд компјутерске биологије на Универзитету Калифорније у Берклију.
„Од тог мистериозног претка сви имамо нешто заједничко — из једног другог угла.“
