https://sputnikportal.rs/20260910/ovo-bi-bio-povod-za-rat-rusi-sprecili-jos-jednu-pokvarenu-operaciju-lazne-zastave-1203257770.html
Ово би био повод за рат! Руси спречили још једну покварену операцију лажне заставе
Ово би био повод за рат! Руси спречили још једну покварену операцију лажне заставе
Sputnik Србија
Нема сумње да је осујећени покушај организовања напада на резиденцију британског амбасадора у Москви провокација и још једна операција под лажном заставом... 10.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-10T22:19+0200
2026-09-10T22:19+0200
2026-09-10T22:19+0200
русија
русија
русија – политика
украјина
велика британија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/0e/1192448907_0:76:3124:1833_1920x0_80_0_0_acccddc6bf994029f3f52486f2a21810.jpg
У Москви је ухапшен руски држављанин осумњичен за сарадњу са Службом безбедности Украјине, који је, према тврдњама Федералне службе безбедности Русије, прикупљао информације о британским дипломатама и систему обезбеђења амбасаде и резиденције британског амбасадора у Москви.Према тврдњама руске службе, Кијев је намеравао да те податке искористи за извођење напада на британског амбасадора Најџела Кејсија и друге дипломате, а затим за напад оптужи Русију.Провокација с јасном позадиномХлобустов оцењује да је реч о провокацији усмереној на даље заоштравање односа Лондона и Москве, посебно имајући у виду да је недавно и руски министар Сергеј Лавров дао прилично оштру изјаву о Британији.Ухапшени држављанин Русије, који је радио у организацији задуженој за обезбеђење британске амбасаде, навео је на снимку који је објавио ФСБ да је у јануару ступио у контакт са проукрајинским блогером Дмитријем Карпенком, познатим под псеудонимом Апостол Дмитриј, и рекао му да ради на обезбеђењу резиденције амбасадора, а да су га посебно занимале информације о обезбеђењу амбасаде.Олег Хлобустов објашњава шта је, по његовом мишљењу, главни разлог планирања такве операције.“Украјински удари о којима свакодневно слушамо са војног становишта практично немају никакав значај. Са становишта морално-психолошког утицаја на расположење грађана Руске Федерације, што се посредно преноси путем средстава масовног информисања то без сумње има иритирајући ефекат. Али то није никакав војни успех који би доприносио остваривању некаквих стратешких циљева. Да, има штете и жртава, али објективно гледано, то су терористичке активности. А покушај атентата на амбасадора то је већ нешто што може бити повод за рат. Мада искрено речено, не могу да се сетим примера из историје када је покушај атентата на амбасадора заправо био повод за почетак војних дејстава, осим ако се присетимо 7. јула 1917. године, када је у Москви убијен немачки амбасадор Мирбах. Али и то је била чиста провокација са циљем да се обнове борбена дејства између Русије и Немачке. Очигледно су по истој шеми поступали и кијевски планери,” уверен је саговорник СпутњикаДа ли циљ оправдава средстваХлобустов нема дилеме да би евентуални напад на неког британског дипломату у Москви био преседан и скандал огромних размера.“Иако се сећамо да је седамдесетих година било заузимања страних амбасада у европским државама, као и заузимања конференције ОПЕК-а, али, ипак, то би било нешто крајње ванредно. А у Русији данас, имајући у виду односе са државама Европе које не желе да признају потпуно очигледне ствари, укључујући и сопствену умешаност у терористичке активности, односно непосредну повезаност са њима, о чему је наше Министарство спољних послова говорио, ипак је мало вероватно да се доведу ствари до смртног исхода. С друге стране, зашто би Украјинци жалили Енглезе, ако циљ оправдава средства”, пита се он.Хлобустов такође подсећа да су и сами Енглези вршили терористичке акције, између осталог и на територији Русије.“Тако је 30.децембра 1916. Григорија Распућина убио Освалд Рајнер који је у то време био поручник Стране обавештајне службе. У јулу и августу 1918. године догодио се још један заверенички план, у ком су активно учествовали официри британске обавештајне службе. И заправо, веома активно су радили на свргавању совјетске власти. Тридесетог августа 2017. године на Би-би-сију је емитована једносатна емисија која се управо тако звала: „Да ли је британска обавештајна служба могла да спречи револуцију у Русији?“ И отворено су признали да су се трудили свим силама, и то много пре новембра 1917. године и много пре јула 1918. године, али, без успеха. Није искључено да су такве методе поново у оптицају. Заправо, слично методама Абвера током Другог светског рата”, констатује руски стручњак.Федерална служба безбедности Русије оценила је да је циљ осујећене операције био увлачење Британије у непосредан оружани сукоб са Русијом, као и повећање британских испорука оружја и војне технике Украјини и појачавање санкционог притиска на Москву. Из Лондона кажу да су упознати са притварањем бившег радника обезбеђења амбасаде у Москви и да се ради на утврђивању чињеница о инциденту.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260910/fsb-kijev-planirao-napad-na-britanskog-ambasadora-u-moskvi-sa-ciljem-da-optuzi-rusiju--1203236865.html
украјина
велика британија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, русија – политика, украјина, велика британија
русија, русија – политика, украјина, велика британија
Ово би био повод за рат! Руси спречили још једну покварену операцију лажне заставе
Нема сумње да је осујећени покушај организовања напада на резиденцију британског амбасадора у Москви провокација и још једна операција под лажном заставом, каже за Спутњик Олег Хлобустов, експерт Фонда за националну и међународну безбедност.
У Москви је ухапшен руски држављанин осумњичен за сарадњу са Службом безбедности Украјине, који је, према тврдњама Федералне службе безбедности Русије, прикупљао информације о британским дипломатама и систему обезбеђења амбасаде и резиденције британског амбасадора у Москви.
Према тврдњама руске службе, Кијев је намеравао да те податке искористи за извођење напада на британског амбасадора Најџела Кејсија и друге дипломате, а затим за напад оптужи Русију.
Провокација с јасном позадином
Хлобустов оцењује да је реч о провокацији усмереној на даље заоштравање односа Лондона и Москве, посебно имајући у виду да је недавно и руски министар Сергеј Лавров дао прилично оштру изјаву о Британији.
“И ево, та провокација је, очигледно, у очима њених организатора требало да представља можда казус бели, односно повод за рат, нешто што представља екстремно заоштравање ситуације. Али минимум је отварање „арсенала“ за наношење штете, практично за терористичке акције,” сматра руски експерт.
Ухапшени држављанин Русије, који је радио у организацији задуженој за обезбеђење британске амбасаде, навео је на снимку који је објавио ФСБ да је у јануару ступио у контакт са проукрајинским блогером Дмитријем Карпенком, познатим под псеудонимом Апостол Дмитриј, и рекао му да ради на обезбеђењу резиденције амбасадора, а да су га посебно занимале информације о обезбеђењу амбасаде.
Олег Хлобустов објашњава шта је, по његовом мишљењу, главни разлог планирања такве операције.
“Украјински удари о којима свакодневно слушамо са војног становишта практично немају никакав значај. Са становишта морално-психолошког утицаја на расположење грађана Руске Федерације, што се посредно преноси путем средстава масовног информисања то без сумње има иритирајући ефекат. Али то није никакав војни успех који би доприносио остваривању некаквих стратешких циљева. Да, има штете и жртава, али објективно гледано, то су терористичке активности. А покушај атентата на амбасадора то је већ нешто што може бити повод за рат. Мада искрено речено, не могу да се сетим примера из историје када је покушај атентата на амбасадора заправо био повод за почетак војних дејстава, осим ако се присетимо 7. јула 1917. године, када је у Москви убијен немачки амбасадор Мирбах. Али и то је била чиста провокација са циљем да се обнове борбена дејства између Русије и Немачке. Очигледно су по истој шеми поступали и кијевски планери,” уверен је саговорник Спутњика
Да ли циљ оправдава средства
Хлобустов нема дилеме да би евентуални напад на неког британског дипломату у Москви био преседан и скандал огромних размера.
“Иако се сећамо да је седамдесетих година било заузимања страних амбасада у европским државама, као и заузимања конференције ОПЕК-а, али, ипак, то би било нешто крајње ванредно. А у Русији данас, имајући у виду односе са државама Европе које не желе да признају потпуно очигледне ствари, укључујући и сопствену умешаност у терористичке активности, односно непосредну повезаност са њима, о чему је наше Министарство спољних послова говорио, ипак је мало вероватно да се доведу ствари до смртног исхода. С друге стране, зашто би Украјинци жалили Енглезе, ако циљ оправдава средства”, пита се он.
Хлобустов такође подсећа да су и сами Енглези вршили терористичке акције, између осталог и на територији Русије.
“Тако је 30.децембра 1916. Григорија Распућина убио Освалд Рајнер који је у то време био поручник Стране обавештајне службе. У јулу и августу 1918. године догодио се још један заверенички план, у ком су активно учествовали официри британске обавештајне службе. И заправо, веома активно су радили на свргавању совјетске власти. Тридесетог августа 2017. године на Би-би-сију је емитована једносатна емисија која се управо тако звала: „Да ли је британска обавештајна служба могла да спречи револуцију у Русији?“ И отворено су признали да су се трудили свим силама, и то много пре новембра 1917. године и много пре јула 1918. године, али, без успеха. Није искључено да су такве методе поново у оптицају. Заправо, слично методама Абвера током Другог светског рата”, констатује руски стручњак.
Федерална служба безбедности Русије оценила је да је циљ осујећене операције био увлачење Британије у непосредан оружани сукоб са Русијом, као и повећање британских испорука оружја и војне технике Украјини и појачавање санкционог притиска на Москву. Из Лондона кажу да су упознати са притварањем бившег радника обезбеђења амбасаде у Москви и да се ради на утврђивању чињеница о инциденту.
