То неће проћи! Бошњачки удар на везе Београда и Бањалуке - пуцањ у празно
18:25 10.09.2026 (Освежено: 18:26 10.09.2026)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Џабе бошњачке иницијативе, прекидање веза између Србије и Српске не може нико урадити сем – Србије и Српске. Дејтонским мировним споразумом је предвиђена могућност формирања специјалних паралелних веза и ми смо то остварили кроз легалне и легитимне споразуме, каже за Спутњик шеф посланичке групе СНСД у Скупштини Републике Српске Срђан Мазалица.
Четрнаест посланика у Представничком дому Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине упутило је на преко осамсто адреса у Европи, САД, Уједињеном Краљевству, иницијативу за хитно преиспитивање и привремену суспензију Споразума о успостављању специјалних и паралелних односа између Републике Србије и Републике Српске.
Пуцањ у празно
Како се истиче у иницијативи, ово није реакција на један догађај, већ на континуитет политике који је сублимиран у Декларацији са тзв. Свесрпског сабора у Београду. Потписници тврде да Декларација садржи низ политичких ставова којима се задире у уставни поредак Босне и Херцеговине – укључујући негирање геноцида у Сребреници, афирмацију 9. јануара, оспоравање институција БиХ и функције високог представника.
Ова петиција је само акт привлачења пажње и пуцањ у празно са бошњачке стране, будући да немају никакве правне или било какве друге основе да се жале. За формирање специјалних веза Београда и Бањалуке није потребна ни бошњачка, нити било чија сагласност. Дејтон је то предвидео, ми смо сели, закључили, спроводимо и регулишемо Споразум о специјалним и паралелним односима, каже Мазалица за Спутњик.
Петиције и ратни покличи
Мазалица каже да ово није једини напад на Српску у последње време и подсећа да је министар одбране Босне и Херцеговине Зукан Хелез позвао међународну заједницу да „повуче потпис са стварања геноцидне парадржавне творевине“, мислећи на Српску, и додао да „ми знамо шта нам је чинити након тога“.
То, каже наш саговорник, није био само позив на укидање Српске, већ и ратни поклич, али то није први пут да Хелез у својим јавним иступима прети ратом.
Обични предлози о уставном уређењу који су долазили из Српске наилазили су на осуду, на осуду је наилазио и Додик када је говорио о немогућој заједничкој будућности и мирном разлазу, без икаквих сукоба. Чак је наглашено да Српска никада неће пристати на било какав сукоб, па и по цену тога да не добије независност. Дакле, за нас су увек на првом месту мир и стабилност, па тек онда долазе на ред сви остали циљеви. Са друге стране, оно што је евидентно из изјава бошњачких политичара, а у чему често предњачи Зукан Хелез, јесте да они претпостављају да је за њих рат опција и да су спремни да прибегну рату како би тобоже сачували некакву целовитост Босне и Херцеговине, каже Мазалица за Спутњик.
Народ неће рат, политичари га призивају
Према истраживањима јавног мњења, шездесет одсто грађана Кантона Сарајево не навија да се Босна и Херцеговина подели, већ би у случају поделе прихватили да то буде мирним путем и не би били спремни да ратују како би спречили независност Републике Српске. На нивоу читаве Федерације БиХ, 40 одсто грађана би пристало на исто то, објашњава наш саговорник.
Расположење бошњачке јавности је другачије него код њихових политичара који сматрају да је рат опција која може послужити остварењу њихових политичких циљева. У њиховим главама рат није ни стао и ово је за њих само спровођење њихових политичких циљева у мирнодопским условима. Они често говоре о том „другом полувремену“ и сличним стварима, а познато је и да наменска индустрија у Федерацији БиХ често продаје своје оружје Турској, која опет то исто оружје и муницију држи у својим складиштима у Федерацији БиХ 02:51 + 02:55 Тако да постоји велика организациона и инфраструктурна припрема бошњачке јавности за потенцијални сукоб.
Хелезово понашање и изјаве више забрињавају од међународних петиција, јер он припада СДП-у, странци која важи за једну од умеренијих. Из те странке долази и Денис Бећировић, који је познат по својим радикалним изјавама, међутим, Хелез је ипак најрадикалнији, с обзиром на то да је министар одбране. Његова позиција даје посебан тон његовим ратнохушкачким изјавама, каже Мазалица и напомиње да додатно забрињава што Хелез као министар одбране редовно занемарује мишљења своја два заменика – Србина и Хрвата.
Сахрана генерала Младића нови изговор за Бошњаке
Наш саговорник примећује да је сахрана генерала Ратка Младића подстакла бошњачке политичаре да у предизборном периоду показују мишиће и доказују да су патриоте Босне и Херцеговине, од Конаковића до Зукана Хелеза. Сахрана је, како каже, само била катализатор, а врло брзо се прича проширила и на 9. јануар, Сребреницу и специјалне везе Србије и Српске.
После Хелезових изјава и Конаковићевог заоштравања односа са Србијом, оно што можемо очекивати јесте да се становништво Босне и Херцеговине осећа несигурно, небезбедно, да ће се повећати одлив становништва у неке европске земље. Након таквих изјава ваздух мирише на барут и на 1991. годину, а људи, природно, схватају да је то нешто што треба у сваком погледу избећи и након чега треба тражити неко друго место за живот.
До реторике о укидању Српске или о прекиду односа Србије и Српске често долази и због тога што је у бошњачком бирачком телу константно присутна фрустрација чињеницом да на сваком нивоу власти морају склапати договоре или са Србима, или са Хрватима. Сем у неколико кантона где имају већину, они не могу самостално доносити било какве политичке одлуке. Мазалица додаје да им на нивоу читаве Босне и Херцеговине посебно смета Српска, са српским чланом Председништва, са својим министрима, Саветом министара, ентитетским гласањем у Представничком дому Парламентарне скупштине, својим капацитетом у Дому народа Парламентарне скупштине и ово представља јако битан дискурс у њиховом размишљању.
Ћутање је опасно
Притом је, наглашава наш саговорник, очигледно да међународна заједница гласно ћути на бошњачко призивање рата и инсистирање на кршењу Дејтона - до сада се нису чуле никакве реакције, а камоли осуде из западних амбасада или Европске уније.
Ово таргетирање нашег народа од стране бошњачких политичара може представљати потенцијални увод ка дехуманизацији и дисквалификацији читаве етничке заједнице. Пратећи историју, јасно је да се то увек дешавало и да је таква припрема била увод у нешто много горе и много лошије. Постоје одређени индикатори а Конвенција за спречавање геноцида, којом се може практично предвидети да ли ће доћи до почетка ратних сукоба или чињења геноцида, говори управо о томе, закључује Мазалица.
Погледајте и:
