https://sputnikportal.rs/20260911/zemljina-kora-ispod-italije-se-otkopcava-naucnici-otkrili-sta-se-dogadja-1203304647.html
Земљина кора испод Италије се „откопчава“. Научници открили шта се догађа
Земљина кора испод Италије се „откопчава“. Научници открили шта се догађа
Sputnik Србија
Апенински планински ланац, окосница италијанског полуострва, представља геолошку загонетку. Кора се на том подручју истовремено растеже дуж ланца и сабија на... 11.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-11T21:22+0200
2026-09-11T21:22+0200
2026-09-11T21:22+0200
наука и технологија
друштво
изуми и открића
геологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/0b/1203304869_0:40:1169:697_1920x0_80_0_0_f448401ca519eca52546c61328dc27b6.jpg
Према новој студији, Земљина кора испод Италије дословно се „откопчава“, а тај процес узрокује необичне геолошке активности на површини, пише Science Alert.Противречни покрети у планинском ланцуАпенини су, као и многи планински ланци, настали сударањем тектонских плоча. Тај је процес милионима година набирао и задебљавао Земљину кору и тако стварао високе врхове. Но, тектонски систем испод Италије с временом се променио.Камена плоча која тоне у плашт постепено се повлачила, а иза растућег планинског ланца кора се почела размицати, што је отворило Тиренско море. Због тога су се Апенини нашли у необичној ситуацији: док се спољашњи руб планинског ланца и даље сабијао, кора у позадини се растезала.Пре отприлике две до 10 милиона година, ти су супротстављени покрети били део истог истема. Међутим, пре отприлике два милиона година нешто се променило. Главна фаза ширења која је отворила Тиренско море завршила је, а сабијање дуж апенинске фронте драстично је успорило. Ипак, необична деформација ланца се наставила, што је упућивало на постојање неког другог механизма.Теорија о „откопчавању“ кореТим геолога са Универзитета у Фиренци, који је водио Стефано Тавани, верује да је пронашао одговор у процесу деламинације. Реч је о одвајању густог доњег дела коре и литосфере од горње коре, након чега одвојени део тоне дубље у Земљин плашт.Према њиховој анализи, тај се процес испод Апенина не догађа посвуда истовремено. Уместо тога, одвија се дуж једне фронте, такозваног зглоба, која се полако помера испод Италије према јадранском предгорју.Како би истражили ту појаву, Тавани и његове колеге објединили су деценије сеизмичких мерења, GPS података, сателитских радарских посматрања и карата Мохоровичићевог дисконтинуитета, границе између коре и плашта.У подацима се појавио јасан узорак. Истраживачи су дуж више од 500 километара планинског ланца пронашли зону у којој се Мохо дисконтинуитет испод тиренске стране преклапа с оним испод јадранске стране. Ту удвостручену кору тумаче као покретну фронту „откопчавања“, односно тачку у којој се доња кора одваја.Земљотреси и деформација налик хармонициОко те тачке одвајања групишу се и земљотреси. Иза и изнад фронте механизми земљотреса углавном указују на растезање коре. Испред ње, пак, упућују на компресију. Ову причу потврђују и GPS мерења.Истраживачи су измерили да се планински појас у унутрашњости шири брзином од око 4 милиметра годишње, док се према спољашњем рубу тај помак делимично компензује сабијањем од отприлике 2 милиметра годишње. Тај процес описују као деформацију налик хармоници, где се планински појас изнутра растеже, а на својој фронти истовремено скраћује.Унутрашњи погон који је недостајаоДок је повлачење тектонске плоче могло објаснити ранију еволуцију Апенина, тај механизам није довољан за објашњење данашњих процеса. Тавани и колеге тврде да је деламинација која се одвија испод планина унутрашњи погон који је недостајао у досадашњим моделима.Испред покретног зглоба, доња кора и литосферни плашт остају причвршћени за плочу која тоне и повлачи кору према доле. Међутим, како зглоб пролази и доњи се слојеви одвајају, то оптерећење нестаје.Преостала кора тада се може исправити и одскочити према горе, јер гушћи материјал испод ње замењује лакши и пловнији плашт. Тај процес узрокује растезање иза зглоба, док кора испред њега, која је још увек причвршћена, доживљава компресију и тоњење.Јединствени увид у геолошке процесеСлика још није потпуна. Модел је намерно поједностављен и остају отворена питања о тачној структури плоче испод Апенина. Биће потребни софистициранији модели како би се разумела сва сложеност деформације коре и плашта кроз време. Ипак, резултати објављени у часопису Communications Earth & Environment показују да би Апенини геолозима могли понудити ретку прилику.Омогућују „емпиријску, геодетски утемељену документацију бочно мигрирајућег зглоба деламинације који у реалном времену прати одвајање плашта и литосфере“, закључују истраживачи.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, изуми и открића, геологија
друштво, изуми и открића, геологија
Земљина кора испод Италије се „откопчава“. Научници открили шта се догађа
Апенински планински ланац, окосница италијанског полуострва, представља геолошку загонетку. Кора се на том подручју истовремено растеже дуж ланца и сабија на његовим рубовима. Док се неки делови уздижу, други тону. Научници сада верују да су пронашли објашњење за те противречне процесе.
Према новој студији, Земљина кора испод Италије дословно се „откопчава“, а тај процес узрокује необичне геолошке активности на површини, пише Science Alert.
Противречни покрети у планинском ланцу
Апенини су, као и многи планински ланци, настали сударањем тектонских плоча. Тај је процес милионима година набирао и задебљавао Земљину кору и тако стварао високе врхове. Но, тектонски систем испод Италије с временом се променио.
Камена плоча која тоне у плашт постепено се повлачила, а иза растућег планинског ланца кора се почела размицати, што је отворило Тиренско море. Због тога су се Апенини нашли у необичној ситуацији: док се спољашњи руб планинског ланца и даље сабијао, кора у позадини се растезала.
Та је контрадикција дуго збуњивала геологе. „Парадокс о томе како се хоризонтално сажимање и растезање могу истовремено догађати у конвергентним планинским појасевима остаје темељни и углавном нерешен проблем у динамици континената“, наводи се у једном извештају из 2006. године.
Пре отприлике две до 10 милиона година, ти су супротстављени покрети били део истог истема. Међутим, пре отприлике два милиона година нешто се променило. Главна фаза ширења која је отворила Тиренско море завршила је, а сабијање дуж апенинске фронте драстично је успорило. Ипак, необична деформација ланца се наставила, што је упућивало на постојање неког другог механизма.
Теорија о „откопчавању“ коре
Тим геолога са Универзитета у Фиренци, који је водио Стефано Тавани, верује да је пронашао одговор у процесу деламинације. Реч је о одвајању густог доњег дела коре и литосфере од горње коре, након чега одвојени део тоне дубље у Земљин плашт.
Према њиховој анализи, тај се процес испод Апенина не догађа посвуда истовремено. Уместо тога, одвија се дуж једне фронте, такозваног зглоба, која се полако помера испод Италије према јадранском предгорју.
Како би истражили ту појаву, Тавани и његове колеге објединили су деценије сеизмичких мерења, GPS података, сателитских радарских посматрања и карата Мохоровичићевог дисконтинуитета, границе између коре и плашта.
У подацима се појавио јасан узорак. Истраживачи су дуж више од 500 километара планинског ланца пронашли зону у којој се Мохо дисконтинуитет испод тиренске стране преклапа с оним испод јадранске стране. Ту удвостручену кору тумаче као покретну фронту „откопчавања“, односно тачку у којој се доња кора одваја.
Земљотреси и деформација налик хармоници
Око те тачке одвајања групишу се и земљотреси. Иза и изнад фронте механизми земљотреса углавном указују на растезање коре. Испред ње, пак, упућују на компресију. Ову причу потврђују и GPS мерења.
Истраживачи су измерили да се планински појас у унутрашњости шири брзином од око 4 милиметра годишње, док се према спољашњем рубу тај помак делимично компензује сабијањем од отприлике 2 милиметра годишње. Тај процес описују као деформацију налик хармоници, где се планински појас изнутра растеже, а на својој фронти истовремено скраћује.
Унутрашњи погон који је недостајао
Док је повлачење тектонске плоче могло објаснити ранију еволуцију Апенина, тај механизам није довољан за објашњење данашњих процеса. Тавани и колеге тврде да је деламинација која се одвија испод планина унутрашњи погон који је недостајао у досадашњим моделима.
Испред покретног зглоба, доња кора и литосферни плашт остају причвршћени за плочу која тоне и повлачи кору према доле. Међутим, како зглоб пролази и доњи се слојеви одвајају, то оптерећење нестаје.
Преостала кора тада се може исправити и одскочити према горе, јер гушћи материјал испод ње замењује лакши и пловнији плашт. Тај процес узрокује растезање иза зглоба, док кора испред њега, која је још увек причвршћена, доживљава компресију и тоњење.
Јединствени увид у геолошке процесе
Слика још није потпуна. Модел је намерно поједностављен и остају отворена питања о тачној структури плоче испод Апенина. Биће потребни софистициранији модели како би се разумела сва сложеност деформације коре и плашта кроз време. Ипак, резултати објављени у часопису Communications Earth & Environment показују да би Апенини геолозима могли понудити ретку прилику.
Омогућују „емпиријску, геодетски утемељену документацију бочно мигрирајућег зглоба деламинације који у реалном времену прати одвајање плашта и литосфере“, закључују истраживачи.
