https://sputnikportal.rs/20260912/fk-sarajevo-sport-fudbal-arnautovic-smrk-1202820318.html
Дечак мора да оде, а никог не занима како је криминално-естрадни миље стигао до великана Југославије
Дечак мора да оде, а никог не занима како је криминално-естрадни миље стигао до великана Југославије
Sputnik Србија
Фудбалски клуб Сарајево није само један од клубова из Босне и Херцеговине. Двоструки шампион некадашње Југославије, клуб са Кошева и једно од великих имена... 12.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-12T17:28+0200
2026-09-12T17:28+0200
2026-09-12T17:28+0200
спорт
спорт
фудбал
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/05/1182345386_0:405:2731:1941_1920x0_80_0_0_4f8f11867e8f5be804fd0c18194103fb.jpg
Управо зато прича која ових дана долази из Сарајева звучи још невероватније.Име ФК Сарајево нашло се у материјалима и медијским извештајима о истрази против Адмира Арнаутовића Шмрка, човека чије се име годинама појављује на потпуно другачијој сцени – од естраде и сарадње са познатим музичарима до црне хронике и сумњи за тешка кривична дела.Арнаутовић је ухапшен у великој полицијској акцији у Сарајеву, а истрага у којој се његово име помиње обухвата сумње за изнуде, трговину дрогом, прање новца и изазивање опште опасности.Међутим, за спортску јавност посебно је узнемирујуће што се у извештајима о истрази појављује и једно од највећих имена босанскохерцеговачког фудбала – ФК Сарајево.И готово истовремено стиже још једна вест из клуба.Академија ФК Сарајево прекинула је сарадњу са младим голманом Вељком Вучетићем након што је његов отац на друштвеним мрежама објавио фотографију Ратка Младића уз поруку:„Хвала вам на свему, генерале.“Клуб је реаговао практично одмах.„Академија ФК Сарајево обавештава јавност да Вељко Вучетић од данас више није њен члан“, саопштено је.И управо та два догађаја, стављена један поред другог, стварају парадокс који је тешко игнорисати.Сарајево је показало да је спремно да се бави чак и оним што на друштвеним мрежама објављују родитељи његових младих фудбалера, па да због поступка родитеља прекине сарадњу са самим играчем.Истовремено, име истог клуба налази се у материјалима истраге у којој се говори о људима из естрадно-криминалног миљеа, десетинама хиљада конвертибилних марака, наводном утицају на статус фудбалера, спорним рачунима и ручним бомбама око Кошева.Наравно, једно не оправдава друго. ФК Сарајево има право да дефинише вредности које жели да заступа и правила понашања својих чланова.Али ако клуб показује толики степен будности када је реч о објави оца једног младог голмана, онда је немогуће избећи много озбиљније питање:Како су људи из естрадног, угоститељског и криминалног окружења уопште могли да дођу довољно близу ФК Сарајево да се данас њихова имена, новац и односи са људима из клуба помињу у материјалима једне криминалне истраге?И ту почиње много већа прича од једне објаве на друштвеним мрежама.Од Кошева до полицијских списаПрема наводима објављеним у истраживачким медијима, Арнаутовић је наводно имао утицај и везе унутар ФК Сарајево, а истражитељи сумњају да су оне коришћене и за притиске у вези са статусом појединих фудбалера.У једном од случајева помиње се чак 50.000 конвертибилних марака.Према објављеним наводима, тај новац је наводно плаћен Арнаутовићу како би у клубу „припазили“ на једног младог фудбалера и обезбедили му повољнији положај. У истом контексту помиње се и бивша директорка ФК Сарајево Ајла Алимановић, за коју се у објављеном материјалу тврди да је била особа од поверења Арнаутовића и сарадника из угоститељског бизниса.Уколико се такве сумње докажу, питање више није само да ли је неко покушавао да „гура“ једног играча.Питање је колико дубоко су људи који формално немају никакве везе са спортском политиком једног великог клуба могли да продру у његово функционисање.И ту контраст са случајем Велјка Вучетића постаје још израженији.С једне стране, клуб је спреман да реагује због поступка родитеља младог играча.С друге, сада мора да одговори на питање какве је механизме имао да спречи много озбиљнији спољни утицај на саме фудбалске одлуке унутар клуба.Рачуни од 47.000 маракаТу се прича не завршава.Према истим наводима, новац ФК Сарајево наводно је извлачен и преко угоститељских рачуна. У материјалу се тврди да је само током једног месеца репрезентација тадашње директорке клуба достигла невероватних 47.000 конвертибилних марака, а као један од објеката преко којих је новац трошен помиње се ресторан повезан са људима блиским Арнаутовићу.И онда прича добија димензију која више готово да нема никакве везе са фудбалом.Према објављеним информацијама, када је човек који управља ФК Сарајево Исмир Мирвић почео да проверава спорне рачуне, уследили су догађаји који су додатно узнемирили јавност.Током полицијског прегледа стадиона „Асим Ферхатовић Хасе“ на Кошеву 25. фебруара пронађена је ручна бомба у близини свечане ложе. Касније је још једна пронађена у близини просторија ФК Сарајево. У материјалу који прати истрагу ови догађаји се доводе у везу са притиском на Мирвића, мада је важно нагласити да коначну кривичну одговорност тек треба да утврде надлежни органи.Ручна бомба и свечана ложа фудбалског стадиона.То су појмови који никада не би смели да стоје у истој реченици.Посебно када је реч о ФК Сарајево.Како је естрадно-криминални миље дошао до великог клуба?Арнаутовићево име годинама је познато и ван полицијских хроника.У јавности је био препознат као менаџер Јале Брата и Бубе Корелија, док је његов син Инас Арнаутовић такође познато име регионалне реп сцене.Његово име, међутим, појављивало се и у далеко мрачнијим причама.У материјалима из истрага и раније објављеним Скај препискама помињане су претње певачици Сенидах, укључујући разговоре о физичком нападу и поливању киселином.Сада се, у истој широј причи о утицају, новцу и везама, појављује и ФК Сарајево.И то је можда најважнији део читавог случаја.Није суштина у томе да се један велики клуб прогласи делом криминалног миљеа. Напротив, клуб, његови навијачи, играчи и историја не могу се изједначавати са поступцима појединаца који су у одређеном тренутку могли да имају утицај у њему или око њега.Али управо величина ФК Сарајево захтева одговор на питање како је уопште било могуће да људи из таквог окружења дођу довољно близу клуба да се њихова имена данас налазе у истој истрази са бившим руководиоцима и пословима повезаним са Сарајевом.Сарајево је много веће од ове причеЈер ФК Сарајево има историју која заслужује потпуно другачије асоцијације.То је клуб који је био шампион Југославије, који је са Кошева излазио пред највеће клубове и који је деценијама био један од симбола града.У времену југословенске „велике четворке“, Сарајево је припадало оном малом кругу клубова који су били способни да им помрсе рачуне и стигну до самог врха. Његове титуле нису освојене у малом и затвореном систему, већ у једној од најјачих и најконкурентнијих лига тадашње Европе.Зато прича о 50.000 марака за утицај на статус играча, десетинама хиљада марака угоститељских трошкова и бомбама око Кошева толико одудара од онога што би ФК Сарајево требало да представља.И све се дешава у тренутку када клуб и на чисто спортском плану пролази кроз турбулентан период – од раног завршетка европске сезоне и промена у играчком кадру до проблема са стадионом и тереном на Кошеву.Ко се контролише на Кошеву?Зато случај младог Велјка Вучетића није споредна епизода ове приче.Напротив, он отвара питање критеријума одговорности у једном великом клубу.ФК Сарајево је показао да уме да реагује брзо. Објава оца једног младог фудбалера дошла је до клуба, процењена је као неприхватљива и уследила је конкретна последица – његов син више није члан Академије.Али ако је систем толико осетљив на оно што се дешава на друштвеним мрежама родитеља играча, онда мора бити још осетљивији на оно што се дешава у непосредном окружењу људи који управљају клубом.Јер овде више није реч о Фејсбук или Инстаграм објави.Реч је о наводима о 50.000 конвертибилних марака за утицај на положај играча.О рачунима који су, према објављеним информацијама, за један месец достигли 47.000 марака.О везама са људима из угоститељског и естрадног миљеа.О човеку који је предмет истраге за тешка кривична дела.И о ручним бомбама пронађеним на Кошеву и у близини просторија клуба, које се у материјалима истраге доводе у контекст притисака, при чему коначну кривичну одговорност тек треба да утврде надлежни органи.Зато питање гласи:Како је клуб успео да види шта објављује отац једног младог играча, а није на време видео – или спречио – људе и односе због којих се данас име Сарајева помиње у контексту озбиљне криминалне истраге?То не значи да једно оправдава друго, нити да ФК Сарајево не треба да реагује када процени да су нарушене вредности које заступа.Али ако већ инсистира на одговорности, онда би исти принцип морао да важи и навише.Одговорност не може да се завршава на младом голману и објави његовог оца.Она мора да стигне и до људи који су водили клуб, располагали његовим новцем, доносили одлуке и омогућавали другима да му се приближе.Ово није прича само о ШмркуНајлакше би било целу ствар свести на једног човека из сарајевског подземља.Али за ФК Сарајево важније питање долази после њега.Ако се наводи истраге потврде, ко је омогућио такав утицај? Како су људи из естрадног, угоститељског и криминалног миљеа могли да се приближе одлукама које се тичу фудбалера и новца клуба? Где су биле унутрашње контроле? И, можда најважније, шта ће клуб учинити да се таква прича више никада не понови?ФК Сарајево је преживео много теже периоде од једне афере.Али управо због тога што је реч о великом клубу, одговор не може да буде ћутање и чекање да полицијска хроника престане да буде актуелна.Кошево би требало да буде место на којем се прича о фудбалу, титулама, Европи, великим играчима и вечитом ривалству са Жељезничаром.Не о Скај апликацији, естрадним менаџерима, сумњивим рачунима и ручним бомбама.И свакако не место на којем ће се строгост институције показивати првенствено на младим играчима због поступака њихових родитеља, док истовремено остаје неодговорено питање како су далеко озбиљнији актери уопште дошли у позицију да буду повезивани са функционисањем клуба.Зато суштинско питање ове приче није шта ће бити са Адмиром Арнаутовићем Шмрком. То је питање за полицију, тужилаштво и суд.Питање за ФК Сарајево много је веће:Ако је клуб спреман да испитује шта на друштвеним мрежама објављују родитељи његових младих играча, да ли је био подједнако спреман да испита ко седи поред његових руководилаца, ко послује са клубом, куда одлази његов новац и ко утиче на његове одлуке?Јер тек када одговори на то питање, Сарајево ће моћи да одговори и на оно најважније:Како је један од великана југословенског фудбала уопште дозволио да се његово име нађе у оваквом друштву?
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
спорт, фудбал
Управо зато прича која ових дана долази из Сарајева звучи још невероватније.
Име ФК Сарајево нашло се у материјалима и медијским извештајима о истрази против Адмира Арнаутовића Шмрка, човека чије се име годинама појављује на потпуно другачијој сцени – од естраде и сарадње са познатим музичарима до црне хронике и сумњи за тешка кривична дела.
Арнаутовић је ухапшен у великој полицијској акцији у Сарајеву, а истрага у којој се његово име помиње обухвата сумње за изнуде, трговину дрогом, прање новца и изазивање опште опасности.
Међутим, за спортску јавност посебно је узнемирујуће што се у извештајима о истрази појављује и једно од највећих имена босанскохерцеговачког фудбала – ФК Сарајево.
И готово истовремено стиже још једна вест из клуба.
Академија ФК Сарајево прекинула је сарадњу са младим голманом Вељком Вучетићем након што је његов отац на друштвеним мрежама објавио фотографију Ратка Младића уз поруку:
„Хвала вам на свему, генерале.“
Клуб је реаговао практично одмах.
„Академија ФК Сарајево обавештава јавност да Вељко Вучетић од данас више није њен члан“, саопштено је.
И управо та два догађаја, стављена један поред другог, стварају парадокс који је тешко игнорисати.
Сарајево је показало да је спремно да се бави чак и оним што на друштвеним мрежама објављују родитељи његових младих фудбалера, па да због поступка родитеља прекине сарадњу са самим играчем.
Истовремено, име истог клуба налази се у материјалима истраге у којој се говори о људима из естрадно-криминалног миљеа, десетинама хиљада конвертибилних марака, наводном утицају на статус фудбалера, спорним рачунима и ручним бомбама око Кошева.
Наравно, једно не оправдава друго. ФК Сарајево има право да дефинише вредности које жели да заступа и правила понашања својих чланова.
Али ако клуб показује толики степен будности када је реч о објави оца једног младог голмана, онда је немогуће избећи много озбиљније питање:
Како су људи из естрадног, угоститељског и криминалног окружења уопште могли да дођу довољно близу ФК Сарајево да се данас њихова имена, новац и односи са људима из клуба помињу у материјалима једне криминалне истраге?
И ту почиње много већа прича од једне објаве на друштвеним мрежама.
Од Кошева до полицијских списа
Према наводима објављеним у истраживачким медијима, Арнаутовић је наводно имао утицај и везе унутар ФК Сарајево, а истражитељи сумњају да су оне коришћене и за притиске у вези са статусом појединих фудбалера.
У једном од случајева помиње се чак 50.000 конвертибилних марака.
Према објављеним наводима, тај новац је наводно плаћен Арнаутовићу како би у клубу „припазили“ на једног младог фудбалера и обезбедили му повољнији положај. У истом контексту помиње се и бивша директорка ФК Сарајево Ајла Алимановић, за коју се у објављеном материјалу тврди да је била особа од поверења Арнаутовића и сарадника из угоститељског бизниса.
Уколико се такве сумње докажу, питање више није само да ли је неко покушавао да „гура“ једног играча.
Питање је колико дубоко су људи који формално немају никакве везе са спортском политиком једног великог клуба могли да продру у његово функционисање.
И ту контраст са случајем Велјка Вучетића постаје још израженији.
С једне стране, клуб је спреман да реагује због поступка родитеља младог играча.
С друге, сада мора да одговори на питање какве је механизме имао да спречи много озбиљнији спољни утицај на саме фудбалске одлуке унутар клуба.
Према истим наводима, новац ФК Сарајево наводно је извлачен и преко угоститељских рачуна. У материјалу се тврди да је само током једног месеца репрезентација тадашње директорке клуба достигла невероватних 47.000 конвертибилних марака, а као један од објеката преко којих је новац трошен помиње се ресторан повезан са људима блиским Арнаутовићу.
И онда прича добија димензију која више готово да нема никакве везе са фудбалом.
Према објављеним информацијама, када је човек који управља ФК Сарајево Исмир Мирвић почео да проверава спорне рачуне, уследили су догађаји који су додатно узнемирили јавност.
Током полицијског прегледа стадиона „Асим Ферхатовић Хасе“ на Кошеву 25. фебруара пронађена је ручна бомба у близини свечане ложе. Касније је још једна пронађена у близини просторија ФК Сарајево. У материјалу који прати истрагу ови догађаји се доводе у везу са притиском на Мирвића, мада је важно нагласити да коначну кривичну одговорност тек треба да утврде надлежни органи.
Ручна бомба и свечана ложа фудбалског стадиона.
То су појмови који никада не би смели да стоје у истој реченици.
Посебно када је реч о ФК Сарајево.
Како је естрадно-криминални миље дошао до великог клуба?
Арнаутовићево име годинама је познато и ван полицијских хроника.
У јавности је био препознат као менаџер Јале Брата и Бубе Корелија, док је његов син Инас Арнаутовић такође познато име регионалне реп сцене.
Његово име, међутим, појављивало се и у далеко мрачнијим причама.
У материјалима из истрага и раније објављеним Скај препискама помињане су претње певачици Сенидах, укључујући разговоре о физичком нападу и поливању киселином.
Сада се, у истој широј причи о утицају, новцу и везама, појављује и ФК Сарајево.
И то је можда најважнији део читавог случаја.
Није суштина у томе да се један велики клуб прогласи делом криминалног миљеа. Напротив, клуб, његови навијачи, играчи и историја не могу се изједначавати са поступцима појединаца који су у одређеном тренутку могли да имају утицај у њему или око њега.
Али управо величина ФК Сарајево захтева одговор на питање како је уопште било могуће да људи из таквог окружења дођу довољно близу клуба да се њихова имена данас налазе у истој истрази са бившим руководиоцима и пословима повезаним са Сарајевом.
Сарајево је много веће од ове приче
Јер ФК Сарајево има историју која заслужује потпуно другачије асоцијације.
То је клуб који је био шампион Југославије, који је са Кошева излазио пред највеће клубове и који је деценијама био један од симбола града.
У времену југословенске „велике четворке“, Сарајево је припадало оном малом кругу клубова који су били способни да им помрсе рачуне и стигну до самог врха. Његове титуле нису освојене у малом и затвореном систему, већ у једној од најјачих и најконкурентнијих лига тадашње Европе.
Зато прича о 50.000 марака за утицај на статус играча, десетинама хиљада марака угоститељских трошкова и бомбама око Кошева толико одудара од онога што би ФК Сарајево требало да представља.
И све се дешава у тренутку када клуб и на чисто спортском плану пролази кроз турбулентан период – од раног завршетка европске сезоне и промена у играчком кадру до проблема са стадионом и тереном на Кошеву.
Ко се контролише на Кошеву?
Зато случај младог Велјка Вучетића није споредна епизода ове приче.
Напротив, он отвара питање критеријума одговорности у једном великом клубу.
ФК Сарајево је показао да уме да реагује брзо. Објава оца једног младог фудбалера дошла је до клуба, процењена је као неприхватљива и уследила је конкретна последица – његов син више није члан Академије.
Али ако је систем толико осетљив на оно што се дешава на друштвеним мрежама родитеља играча, онда мора бити још осетљивији на оно што се дешава у непосредном окружењу људи који управљају клубом.
Јер овде више није реч о Фејсбук или Инстаграм објави.
Реч је о наводима о 50.000 конвертибилних марака за утицај на положај играча.
О рачунима који су, према објављеним информацијама, за један месец достигли 47.000 марака.
О везама са људима из угоститељског и естрадног миљеа.
О човеку који је предмет истраге за тешка кривична дела.
И о ручним бомбама пронађеним на Кошеву и у близини просторија клуба, које се у материјалима истраге доводе у контекст притисака, при чему коначну кривичну одговорност тек треба да утврде надлежни органи.
Како је клуб успео да види шта објављује отац једног младог играча, а није на време видео – или спречио – људе и односе због којих се данас име Сарајева помиње у контексту озбиљне криминалне истраге?
То не значи да једно оправдава друго, нити да ФК Сарајево не треба да реагује када процени да су нарушене вредности које заступа.
Али ако већ инсистира на одговорности, онда би исти принцип морао да важи и навише.
Одговорност не може да се завршава на младом голману и објави његовог оца.
Она мора да стигне и до људи који су водили клуб, располагали његовим новцем, доносили одлуке и омогућавали другима да му се приближе.
Ово није прича само о Шмрку
Најлакше би било целу ствар свести на једног човека из сарајевског подземља.
Али за ФК Сарајево важније питање долази после њега.
Ако се наводи истраге потврде, ко је омогућио такав утицај? Како су људи из естрадног, угоститељског и криминалног миљеа могли да се приближе одлукама које се тичу фудбалера и новца клуба? Где су биле унутрашње контроле? И, можда најважније, шта ће клуб учинити да се таква прича више никада не понови?
ФК Сарајево је преживео много теже периоде од једне афере.
Али управо због тога што је реч о великом клубу, одговор не може да буде ћутање и чекање да полицијска хроника престане да буде актуелна.
Кошево би требало да буде место на којем се прича о фудбалу, титулама, Европи, великим играчима и вечитом ривалству са Жељезничаром.
Не о Скај апликацији, естрадним менаџерима, сумњивим рачунима и ручним бомбама.
И свакако не место на којем ће се строгост институције показивати првенствено на младим играчима због поступака њихових родитеља, док истовремено остаје неодговорено питање како су далеко озбиљнији актери уопште дошли у позицију да буду повезивани са функционисањем клуба.
Зато суштинско питање ове приче није шта ће бити са Адмиром Арнаутовићем Шмрком. То је питање за полицију, тужилаштво и суд.
Питање за ФК Сарајево много је веће:
Ако је клуб спреман да испитује шта на друштвеним мрежама објављују родитељи његових младих играча, да ли је био подједнако спреман да испита ко седи поред његових руководилаца, ко послује са клубом, куда одлази његов новац и ко утиче на његове одлуке?
Јер тек када одговори на то питање, Сарајево ће моћи да одговори и на оно најважније:
Како је један од великана југословенског фудбала уопште дозволио да се његово име нађе у оваквом друштву?
