Од ударца пуцали штитови! Дан када је земља подрхтавала под тешким витешким оклопима
Од ударца пуцали штитови! Дан када је земља подрхтавала под тешким витешким оклопима
Sputnik Србија
У Горњем граду Београдске тврђаве, некадашњој престоници деспота Стефана Лазаревића, одржан је спектакуларни витешки турнир на којем су се укрштали мачеви, од... 12.09.2026, Sputnik Србија
У Горњем граду Београдске тврђаве, некадашњој престоници деспота Стефана Лазаревића, одржан је спектакуларни витешки турнир на којем су се укрштали мачеви, од удараца пуцали штитови, а земља под тешким оклопима подрхтавала
У оквиру средњевековног фестивала „Бели орлови“, на месту где се некада налазио двор српског деспота, протеклог викенда је организован витешки турнир на коме су спектакуларним бохурт борбама, савремени витезови оживели дух средњевековних битака.
Витешки турнири су били средњовековна војна надметања у којима су се витезови борили ради вежбања, показивања снаге и стицања славе. Турнири су такође служили и као припрема за стварне сукобе и освајачке походе
Витез је у прошлости (пре свега у средњем веку) био храбри ратник вишег или нижег племства који је поред коња поседовао и ратну опрему. За исказану храброст и верну службу, од краља или неког од високог племства, добијао је земљишни посед (феуд)
Бохурт или бохорт је као спорт који предстаља јасно дефинисану борбу људи у оклопима са металним оружјем настао у Источној Европи, посебно у Русији где су се 90-их почели одржавати турнири чија је тематика била средњи век
Бохурт се сматра једним од најтежих спортова у модерним спортским такмичењима јер захтева комбинацију велике издржљивости, кондиције и огромне снаге, посебно у групним борбама где је циљ оборити противника на земљу
Универзална правила на свим турнирима јесте да је забрањено убадање оружјем, а такође је забрањено ударање у оне делове тела које оклоп не покрива потпуно. Због ударца у међуножје противника, борац аутоматски бива дискфалификован
Повреда у овом спорту има, од модрица и контузија, до сломљених руку и ребара. Дешава се да у жару борбе, неки део се опреме покида или спадне, и тада судија зауставља борбу да би се спречило озбиљно повређивање
Ризици од повреда се смањују и заустављањем борби и кажњавањем превише агресивног понашања од стране судија, али и дисквалификацијом превише агресивних учесника
За разлику од спортског мачевања, где се иде на први бод, у бохурт дуелима борба траје три рунде од по један минут, а бодују се ударци које дуелисти начине једни другима по рунди. Побеђује онај ко има две добијене рунде
Групне борбе, у зависности од броја учесника одржавају се у разним величинама, нпр. 3 на 3, 5 на 5, 10 на 10... Судије надгледају ток борбе, контролишући учеснике, додиром копља спуштајући доле оног ко је оборен и заустављајући борбу ако је бројчаност једног тима неравноправно већа од другог
Опрему за бохурт чини посебно направљен оклоп од челика или његових легура, који је прављен према естетским правилима и стандардима из средњег века, тј. из периода од 13. до 17. века.
Израдом оклопа у Србији се бави неколико српских мајстора, који упркос данашњој технологији, оклопе израђују готово ручно: чекић, наковањ и много сати рада је потребно да би се један витез опремио
За израду оклопа користе се исти материјали као и пре десет векова: челик, лим, месинг, кожа...Тежина оклопа, заједно са свим кожама и дебелом јакном, која пружа највећу заштиту варира од 20. до чак 30. килограма
Најтежи део оклопа је шлем који се прави од најдебљег лима, два до два и по милиметра. На турнирима се могу видети разни модели шлемова, од германског шлема са штитником за нос, преко котластог шлема, до басцинета
За шлемове је обавезно правило да имају заштиту преко лица. Неки, попут овог руског шлема, за доњи обод имају закачену верижњачу (ланчану завесу) која штити лице, врат и рамена ратника.
Витезови носе и заштиту за руке у виду оклопа за руке манифер, челичну рукавицу гаунтлет, штитник за лакат кутер, оклоп за раме полдрон заштита за ноге, тј челичну ципелу сабатон, штитник за потколеницу грев, штиник за колена пулен...
Поред физичке кондиције, за бављење бохуртом потребна је и материјална потпора. Цене оклопа данас достижу више од 1.000 евра, а некада је пун оклоп ратника вредео и до 15. килограма злата.
Највећи бохурт клуб у Србији је Удружење за очување старих заната и вештина „Бели Орлови". Ово удружење је главни покретач бохурта као модерног средњовековног борилачког спорта у земљи
Током турнира, национални тимови или клубови преко оклопа носе хералдички табард- огртач који на задњој и предњој има извезен или насликан грб, па тако табард овог витеза краси династички симбол Немањића - црвени двоглави орао
Четврти по реду Витешки фестивал организовало је Удружење за очување старих заната и вештина Бели орлови, заједно са Градом Београдом и ЈП Београдска тврђава.
Витешки турнири и фестивали који се одржавају како у српској престоници, тако и у другим градовима, јединствена су прилика да закорачите у средњи век и осетите дух прошлих времена
Попут неког времеплова, они враћају посетиоца вековима уназад у доба части, храбрости и витешства-особина које су се, попут средњевековних витешких турнира, временом изгубиле
Приступ ћаскању је блокиран због нарушавања правила.
Поново можете да учествујете за:∞.
Ако се не слажете са блокирањем, користите формулар за повратне информације
Разговор је завршен. У дискусији можете учествовати 24 сата од објављивања чланка.
![Највећи бохурт клуб у Србији је Удружење за очување старих заната и вештина „Бели Орлови". Ово удружење је главни покретач бохурта као модерног средњовековног борилачког спорта у земљи - Sputnik Србија](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/0a/1203240223_0:0:3078:2048_600x0_80_0_1_3e4d41b34d71f01499e3c29a3e18d5d9.jpg "Највећи бохурт клуб у Србији је Удружење за очување старих заната и вештина „Бели Орлови". Ово удружење је главни покретач бохурта као модерног средњовековног борилачког спорта у земљи")
