https://sputnikportal.rs/20260912/trijumf-afd-a-i-horor-skok-u-novu-dimenziju-sta-ce-ostati-od-evra-video-1203305484.html
Тријумф АфД-а и ”хорор скок у нову димензију”: Шта ће остати од евра? /видео/
Тријумф АфД-а и ”хорор скок у нову димензију”: Шта ће остати од евра? /видео/
Sputnik Србија
Ако је ”дуга рука Кремља” била заслужна што је Исланд рекао ”не” ЕУ, као што је утврдиларимска ”Република” поузданим методама лова на вештице, колика је била... 12.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-12T22:30+0200
2026-09-12T22:30+0200
2026-09-12T22:30+0200
свет
свет
свет – политика
немачка
афд
избори
нови спутњик поредак с николом врзићем
коментари и аналитика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/06/1203112928_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_720709bebf6dc51ae32dcb5a2a2025b4.jpg
АфД је свеједно у недељу у овој источнонемачкој савезној држави, одакле су Мартин Лутер, Ото фон Бизмарк и Фридрих Ниче, победио убедљиво – скоро 44 одсто гласова наспрам свега 17,2 одсто за досад владајућу Хришћанско-демократску унију Фридриха Мерца.Преполовљена и дуплирана подршка Тако да копредседница Алтернативе за Немачку Алис Вајдел није могла да не подсети актуелног бундесканцелара како је он својевремено претио да ће преполовити подршку АфД-у ”али је уместо тога преполовљен (његов) ЦДУ”. И више од тога: 37,1 одсто из 2021. за демохришћане истопило се на поменутих 17,2 одсто. АфД је, насупрот томе, више него дуплирао подршку у односу на претходне регионалне изборе (са 20,8 на 43,8 одсто). А притом је излазност у односу на претходне изборе значајно порасла са 60 на готово 80 процената уписаних бирача.Штавише, у анкетама на савезном нивоу ЦДУ је већ овог постизборног понедељка по први пут пао испод 20 одсто подршке. И то наспрам АфД-а који је порастао на 29 одсто, тако да су практично обрнули своје резултате с прошлогодишњих избора за Бундестаг. АфД сад има, безмало, колико и две владајуће странке, ЦДУ и СПД, у збиру.Није занемарљив ни податак о подршци за АфД међу старосним групама – подршку мању од 40 одсто у Саксонији-Анхалту ова странка има само међу старијима од 70 година. Међу млађим гласачима подржава их до 43 одсто, док средње генерације, до 59 година, иду и до нивоа од 52 одсто.Победа АфД-а била би и убедљивија да није поменуте а можда и сумњиве аномалије у погледу гласова пристиглих поштом који слове за подложније манипулисању: АфД је ту остварио готово упола лошији резултат него на бирачким местима, док су сви остали били готово дупло бољи. Без гласова поштом, рачунајући само бирачка места, АфД би освојио и апсолутну већину од 51 одсто гласова. Овако, за то му недостају три посланичка места, тако да је могуће више комбинација, које укључују и могуће пребеге из ЦДУ-а АфД-у и мањинску подршку левичарског Савеза Саре Вагенкнехт.На прагу власти Но важнији од питања ко ће управљати сразмерно малом савезном државом на истоку Немачке јесте утицај ових избора на читаву Немачку, али и шире.У карактеристичном коментару за медијско-политички мејнстрим, главни уредник најутицајнијег недељника ”Шпигл” Дирк Курбјувајт ситуацију описује као ”хорор” и ”скок у нову димензију” јер је досад АфД – кога предвидљиво о(т)писује као ”партију која одбија да повуче јасну линију између Немачке и нацистичке Немачке” – ”био ноћна мора за противнике, али далеко од власти. А сада је на прагу власти. И то се шири много даље од Саксоније-Анхалт… Ово сад мора да се схвати озбиљно; крај либералне демократије у Немачкој постаје замислив”, пише главни уредник ”Шпигла”, и локалног лидера АфД-а Улриха Зигмунда проглашава за ”екстремно опасног за либералну демократију” јер говори о домино-ефекту своје победе. За ”најопаснијег човека у Немачкој” проглашава га и ”Фајненшел тајмс”, додајући, међутим, том опису и признање да је ”шармантан”, али и да ”делује као производ вештачке интелигенције кад би јој тражили да дизајнира политичара с крајње деснице”.Погрешан човек у погрешном тренутку У сваком случају, док из пораженог ЦДУ-а признају да је ово ”преломна тачка” за Немачку, лидер странке и државе Фридрих Мерц – најнепопуларнији канцелар у њеној историји, кога сад и ”Шпигл” проглашава за ”погрешног човека у погрешном тренутку” – оптужује Русију што се радује његовом поразу јер је ”циљ руских лидера дестабилизација система вредности кога смо називали Западом”.Али што се Русија и не би радовала неуспеху Мерца, кад се он наоружава за рат против Русије док се Алтернатива за Немачку залаже за нормализацију политичких и економских односа с Русијом; а поједини функционери партије чак су се дрзнули и да у својој канцеларији држе шољу с ознаком руске армије, ето какви су то нацисти.Муке по ЕУ И ”Фајненшел тајмс” ће покрајинске изборе доживети као ”догађај од глобалног значаја” чијим су резултатом задовољни и Кремљ и Бела кућа – већ и зато што би и остале партије могле да усвоје ”АфД-лајт” политику да се додворе бирачима, од односа према Русији до односа према мигрантима – а у сличном тону и ”Блумберг” забринуто закључује да ”расте Путинова сенка над Европом”. У Немачкој због раста АфД-а, у Француској услед ставова Националног окупљања Марин ле Пен, и у Италији где пензионисани генерал Роберто Ваначи постаје све утицајнији.С тим што ”Блумберг” опомиње да је Европска унија угрожена и с десна и са лева, јер се АфД залаже за одбацивање евра док у Француској Жан-Лик Меланшон тражи отписивање француског дуга код Европске централне банке, што би по евро, а тиме и Европску унију, имало сличан разарајући ефекат. А и ”Фајненшел тајмс” је сагласан с оценом да ће француски председнички избори идућег пролећа бити још значајнији од ових немачких који су већ изазвали ”сеизмички потрес”.Зашто су важни избори у Саксонији-Анхалт? Зашто расте подршка АфД-у? И како ће се то осетити у Европи и свету?О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили некадашњи дописник ”Политике” из Немачке Мирослав Стојановић и публициста и аналитичар из Беча Душан Берак.Погледајте и:
немачка
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Никола Врзић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Никола Врзић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/06/1203112928_171:0:2902:2048_1920x0_80_0_0_637c891af3d696670056fe25edfc5675.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Врзић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
свет, свет – политика, немачка, афд, избори, нови спутњик поредак с николом врзићем, коментари и аналитика
свет, свет – политика, немачка, афд, избори, нови спутњик поредак с николом врзићем, коментари и аналитика
Тријумф АфД-а и ”хорор скок у нову димензију”: Шта ће остати од евра? /видео/
Ако је ”дуга рука Кремља” била заслужна што је Исланд рекао ”не” ЕУ, као што је утврдиларимска ”Република” поузданим методама лова на вештице, колика је била шанса да свемоћни Владимир Путин не буде окривљен и за тријумф Алтернативе за Немачку на изборима у Саксонији-Анхалту? Који би био и убедљивији да није било аномалије у гласању путем поште…
АфД је свеједно у недељу у овој источнонемачкој савезној држави, одакле су Мартин Лутер, Ото фон Бизмарк и Фридрих Ниче, победио убедљиво – скоро 44 одсто гласова наспрам свега 17,2 одсто за досад владајућу Хришћанско-демократску унију Фридриха Мерца.
Преполовљена и дуплирана подршка
Тако да копредседница Алтернативе за Немачку Алис Вајдел није могла да не подсети актуелног бундесканцелара како је он својевремено претио да ће преполовити подршку АфД-у ”али је уместо тога преполовљен (његов) ЦДУ”. И више од тога: 37,1 одсто из 2021. за демохришћане истопило се на поменутих 17,2 одсто. АфД је, насупрот томе, више него дуплирао подршку у односу на претходне регионалне изборе (са 20,8 на 43,8 одсто). А притом је излазност у односу на претходне изборе значајно порасла са 60 на готово 80 процената уписаних бирача.
Штавише, у анкетама на савезном нивоу ЦДУ је већ овог постизборног понедељка по први пут пао испод 20 одсто подршке. И то наспрам АфД-а који је порастао на 29 одсто, тако да су практично обрнули своје резултате с прошлогодишњих избора за Бундестаг. АфД сад има, безмало, колико и две владајуће странке, ЦДУ и СПД, у збиру.
Није занемарљив ни податак о подршци за АфД међу старосним групама – подршку мању од 40 одсто у Саксонији-Анхалту ова странка има само међу старијима од 70 година. Међу млађим гласачима подржава их до 43 одсто, док средње генерације, до 59 година, иду и до нивоа од 52 одсто.
Победа АфД-а била би и убедљивија да није поменуте а можда и сумњиве аномалије у погледу гласова пристиглих поштом који слове за подложније манипулисању: АфД је ту остварио готово упола лошији резултат него на бирачким местима, док су сви остали били готово дупло бољи. Без гласова поштом, рачунајући само бирачка места, АфД би освојио и апсолутну већину од 51 одсто гласова. Овако, за то му недостају три посланичка места, тако да је могуће више комбинација, које укључују и могуће пребеге из ЦДУ-а АфД-у и мањинску подршку левичарског Савеза Саре Вагенкнехт.
Но важнији од питања ко ће управљати сразмерно малом савезном државом на истоку Немачке јесте утицај ових избора на читаву Немачку, али и шире.
У карактеристичном коментару за медијско-политички мејнстрим, главни уредник најутицајнијег недељника ”Шпигл” Дирк Курбјувајт ситуацију описује као ”хорор” и ”скок у нову димензију” јер је досад АфД – кога предвидљиво о(т)писује као ”партију која одбија да повуче јасну линију између Немачке и нацистичке Немачке” – ”био ноћна мора за противнике, али далеко од власти. А сада је на прагу власти. И то се шири много даље од Саксоније-Анхалт… Ово сад мора да се схвати озбиљно; крај либералне демократије у Немачкој постаје замислив”, пише главни уредник ”Шпигла”, и локалног лидера АфД-а Улриха Зигмунда проглашава за ”екстремно опасног за либералну демократију” јер говори о домино-ефекту своје победе. За ”најопаснијег човека у Немачкој” проглашава га и ”Фајненшел тајмс”, додајући, међутим, том опису и признање да је ”шармантан”, али и да ”делује као производ вештачке интелигенције кад би јој тражили да дизајнира политичара с крајње деснице”.
Погрешан човек у погрешном тренутку
У сваком случају, док из пораженог ЦДУ-а признају да је ово ”преломна тачка” за Немачку, лидер странке и државе Фридрих Мерц – најнепопуларнији канцелар у њеној историји, кога сад и ”Шпигл” проглашава за ”погрешног човека у погрешном тренутку” – оптужује Русију што се радује његовом поразу јер је ”циљ руских лидера дестабилизација система вредности кога смо називали Западом”.
Али што се Русија и не би радовала неуспеху Мерца, кад се он наоружава за рат против Русије док се Алтернатива за Немачку залаже за нормализацију политичких и економских односа с Русијом; а поједини функционери партије чак су се дрзнули и да у својој канцеларији држе шољу с ознаком руске армије, ето какви су то нацисти.
И ”Фајненшел тајмс” ће покрајинске изборе доживети као ”догађај од глобалног значаја” чијим су резултатом задовољни и Кремљ и Бела кућа – већ и зато што би и остале партије могле да усвоје ”АфД-лајт” политику да се додворе бирачима, од односа према Русији до односа према мигрантима – а у сличном тону и ”Блумберг” забринуто закључује да ”расте Путинова сенка над Европом”. У Немачкој због раста АфД-а, у Француској услед ставова Националног окупљања Марин ле Пен, и у Италији где пензионисани генерал Роберто Ваначи постаје све утицајнији.
С тим што ”Блумберг” опомиње да је Европска унија угрожена и с десна и са лева, јер се АфД залаже за одбацивање евра док у Француској Жан-Лик Меланшон тражи отписивање француског дуга код Европске централне банке, што би по евро, а тиме и Европску унију, имало сличан разарајући ефекат. А и ”Фајненшел тајмс” је сагласан с оценом да ће француски председнички избори идућег пролећа бити још значајнији од ових немачких који су већ изазвали ”сеизмички потрес”.
Зашто су важни избори у Саксонији-Анхалт? Зашто расте подршка АфД-у? И како ће се то осетити у Европи и свету?
О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили некадашњи дописник ”Политике” из Немачке Мирослав Стојановић и публициста и аналитичар из Беча Душан Берак.