https://sputnikportal.rs/20260913/egipatska-pustinja-krije-okean-star-70-miliona-godina-pronadjeni-fosili-drevnih-ajkula-1202697829.html
Египатска пустиња крије океан стар 70 милиона година: Пронађени фосили древних ајкула
Египатска пустиња крије океан стар 70 милиона година: Пронађени фосили древних ајкула
Sputnik Србија
Под песком египатске Западне пустиње научници су открили трагове древног изгубљеног света. Пре око 70 милиона година, крајем периода креде, на месту ових данас... 13.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-13T15:20+0200
2026-09-13T15:20+0200
2026-09-13T15:20+0200
наука и технологија
наука и технологија
ајкуле
египат
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/19/1202698145_0:260:3071:1987_1920x0_80_0_0_e1e3eb1d9d68b55a73e5895fca16133e.jpg
Плато Абу-Тартур представља велико узвишење богато фосфатним стенама, које се данас интензивно експлоатишу за производњу ђубрива. За научнике су оваква места од посебног значаја: фосфати су се пре више милиона година формирали од органских наслага на дну океана, због чега су управо у овим слојевима древни фосили најбоље очувани.Палеонтолози су идентификовали пет врста изумрлих ајкула које раније нису биле пронађене на овом платоу. Две врсте су по први пут откривене на територији Египта, док је скапаноринх, ајкула са дугим, игличастим зубима, први такав налаз на целом афричком континенту. Осим тога, овај примерак би могао да буде и најмлађи познати примерак те врсте, будући да су слични фосили из других делова света знатно старији. Након овог открића, укупан број врста древних ајкула познатих на Абу-Тартуру порастао је на седам.Зуби из нове колекције знатно се разликују: код неких врста су танки и зашиљени, код других широки и назубљени, док су код трећих закривљени. Ова разлика у грађи чељусти указује на то да су грабљивице делиле своје еколошке нише и ловиле потпуно различит плен. Неке врсте су се задржавале ближе обали и храниле ситном рибом или мекушцима, док су друге живеле на већим дубинама и ловиле крупне морске гмизавце.Тако висока концентрација грабљивица на једном месту могла би се објаснити дубинским апвелингом. Моћне океанске струје подизале су са дна хладну воду богату хранљивим материјама. То је подстицало нагли раст планктона, који је обезбеђивао храну ситним рибама и бескичмењацима, а они су затим привлачили средње и крупне ајкуле. Касније се океан повукао, док су остаци његових становника остали сачувани у фосфатним слојевима испод песка.Погледајте и:
египат
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, ајкуле, египат
наука и технологија, ајкуле, египат
Египатска пустиња крије океан стар 70 милиона година: Пронађени фосили древних ајкула
Под песком египатске Западне пустиње научници су открили трагове древног изгубљеног света. Пре око 70 милиона година, крајем периода креде, на месту ових данас сушних предела налазио се део океана Тетис. Откриће 14 фосилизованих зуба древних ајкула омогућило је палеонтолозима са Универзитета у Каиру да реконструишу изглед овог древног мора.
Плато Абу-Тартур представља велико узвишење богато фосфатним стенама, које се данас интензивно експлоатишу за производњу ђубрива. За научнике су оваква места од посебног значаја: фосфати су се пре више милиона година формирали од органских наслага на дну океана, због чега су управо у овим слојевима древни фосили најбоље очувани.
Палеонтолози су идентификовали пет врста изумрлих ајкула које раније нису биле пронађене на овом платоу. Две врсте су по први пут откривене на територији Египта, док је скапаноринх, ајкула са дугим, игличастим зубима, први такав налаз на целом афричком континенту. Осим тога, овај примерак би могао да буде и најмлађи познати примерак те врсте, будући да су слични фосили из других делова света знатно старији. Након овог открића, укупан број врста древних ајкула познатих на Абу-Тартуру порастао је на седам.
Зуби из нове колекције знатно се разликују: код неких врста су танки и зашиљени, код других широки и назубљени, док су код трећих закривљени. Ова разлика у грађи чељусти указује на то да су грабљивице делиле своје еколошке нише и ловиле потпуно различит плен. Неке врсте су се задржавале ближе обали и храниле ситном рибом или мекушцима, док су друге живеле на већим дубинама и ловиле крупне морске гмизавце.
Тако висока концентрација грабљивица на једном месту могла би се објаснити дубинским апвелингом. Моћне океанске струје подизале су са дна хладну воду богату хранљивим материјама. То је подстицало нагли раст планктона, који је обезбеђивао храну ситним рибама и бескичмењацима, а они су затим привлачили средње и крупне ајкуле. Касније се океан повукао, док су остаци његових становника остали сачувани у фосфатним слојевима испод песка.
