https://sputnikportal.rs/20260913/pritisak-evrope-na-srbiju-suprotan-realnosti-multipolarnog-sveta-video-1203359904.html
Притисак Европе на Србију супротан реалности мултиполарног света /видео/
Притисак Европе на Србију супротан реалности мултиполарног света /видео/
Sputnik Србија
Европа улази у период дубоких политичких и економских промена, док инсистирање на ратној политици, притисак на Србију и покушаји промене односа снага на... 13.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-13T17:17+0200
2026-09-13T17:17+0200
2026-09-13T17:17+0200
свет
свет
свет – политика
од четвртка до четвртка
зоран миливојевић
ратко младић
вучић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/1c/1198655395_0:272:2541:1701_1920x0_80_0_0_7a327cfd9900fd3b9cd52dc9270f8953.jpg
Сахрана генерала Ратка Младића обављена у складу са нормама и стандардима који важе за сахрану официра у мирнодопским условима, у његовој земљи порекла и према жељи породице.Према његовим речима, застава на ковчегу, почасна стража и плотун представљају уобичајене елементе сахране високих официра, док присуство родбине, пријатеља и других људи који желе да одају почаст није нешто што може бити политички прописано.Сарајево покушава да отвори питање ДејтонаГоворећи о реакцијама из Сарајева, посебно о потезима министра спољних послова БиХ Елмедина Конаковића, Миливојевић каже да у функционисању БиХ одавно нема правила – она не функционише као потпуно суверена држава, јер међународне структуре и даље имају одлучујући утицај.Миливојевић сматра да је Конаковићев однос према Србији и Републици Српској део шире политике бошњачког политичког корпуса чији је циљ трансформација БиХ у унитарну државу и уклањање Републике Српске као политичке категорије.Захтеви за суспендовање посебних односа Србије и Републике Српске, као и иницијативе за привремену суспензију Дејтонског споразума, према његовом мишљењу, представљају покушај његове ревизије и неће проћи, категоричан је наш саговорник.У принципу, потези актуелне власти у Федерацији БиХ, као и бошњачких представника на нивоу заједничких институција у великој мери повезани су са предстојећим општим изборима у БиХ, заказаним за 4. октобар.Када је реч о реакцијама из Хрватске, Миливојевић уочава неколико константи које, према његовом мишљењу, обележавају хрватску политику према Србији.Он сматра да се истовремено занемарују проблеми унутар Хрватске који би, према његовом мишљењу, требало да буду предмет пажње европских институција.Реалполитика важнија од дневнополитичких реакцијаМеђутим, боравак српског председника Александра Вучића у Паризу показује да стратешки интереси и реалполитика имају много већу тежину од реакција појединих европских политичких структура; показује разлику између дневнополитичких реакција и, како Миливојевић каже, дугорочног приступа држава које своје односе граде на основу стратешких интереса.Наш саговорник посебно истиче значај односа Србије и Француске, који, како оцењује, нису одређени појединачним политичким догађајима.Другим речима, док су се поједине европске политичке структуре бавиле реакцијама на сахрану генерала Младића, Париз је, према његовом тумачењу, однос са Београдом посматрао из ширег угла и то је, како наглашава и порука Вучићеве посете: дневнополитичка неслагања не морају да пониште односе који су засновани на дугорочним интересима.Француска, како оцењује, не приступа Србији само кроз појединачна питања или тренутне политичке спорове, већ покушава да дефинише свој однос према Београду у складу са положајем Србије у региону и ширим променама у Европи.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/1c/1198655395_273:0:2541:1701_1920x0_80_0_0_3d2d237262b75e44222738e25eda7c6d.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
свет, свет – политика, од четвртка до четвртка, зоран миливојевић, ратко младић, вучић
свет, свет – политика, од четвртка до четвртка, зоран миливојевић, ратко младић, вучић
Притисак Европе на Србију супротан реалности мултиполарног света /видео/
Европа улази у период дубоких политичких и економских промена, док инсистирање на ратној политици, притисак на Србију и покушаји промене односа снага на Балкану све више долазе у сукоб са реалношћу мултиполарног света, оцењује дипломата др Зоран Миливојевић у емисији „Од четвртка до четвртка“.
Сахрана генерала Ратка Младића обављена у складу са нормама и стандардима који важе за сахрану официра у мирнодопским условима, у његовој земљи порекла и према жељи породице.
„Српски официри се тако сахрањују и ту нема изузетака. То није ствар никакве политике“, оценио је Миливојевић.
Према његовим речима, застава на ковчегу, почасна стража и плотун представљају уобичајене елементе сахране високих официра, док присуство родбине, пријатеља и других људи који желе да одају почаст није нешто што може бити политички прописано.
„Све, дакле, мимо тога је злоупотреба и политизација која нема основу и нема неког смисла“, оцењује Миливојевић.
Сарајево покушава да отвори питање Дејтона
Говорећи о реакцијама из Сарајева, посебно о потезима министра спољних послова БиХ Елмедина Конаковића, Миливојевић каже да у функционисању БиХ одавно нема правила – она не функционише као потпуно суверена држава, јер међународне структуре и даље имају одлучујући утицај.
Миливојевић сматра да је Конаковићев однос према Србији и Републици Српској део шире политике бошњачког политичког корпуса чији је циљ трансформација БиХ у унитарну државу и уклањање Републике Српске као политичке категорије.
Захтеви за суспендовање посебних односа Србије и Републике Српске, као и иницијативе за привремену суспензију Дејтонског споразума, према његовом мишљењу, представљају покушај његове ревизије и неће проћи, категоричан је наш саговорник.
У принципу, потези актуелне власти у Федерацији БиХ, као и бошњачких представника на нивоу заједничких институција у великој мери повезани су са предстојећим општим изборима у БиХ, заказаним за 4. октобар.
Када је реч о реакцијама из Хрватске, Миливојевић уочава неколико константи које, према његовом мишљењу, обележавају хрватску политику према Србији.
„Прво је да Србија мора да призна да је била агресор. Друго, српско питање остаје важно унутрашње и спољнополитичко питање у Хрватској, без обзира на то што је српски фактор тамо дискриминисан, уклоњен, смањен. И треће, постоји покушај да се искористи тренутак да се ослаби међународна позиција Србије и да се Србија дисквалификује као значајан регионални фактор“, наглашава Миливојевић.
Он сматра да се истовремено занемарују проблеми унутар Хрватске који би, према његовом мишљењу, требало да буду предмет пажње европских институција.
„Имате унутрашње проблеме на које Брисел не реагује, имате ревизионизам, имате неофашизам. Имате Томпсона, на пример“, истиче он.
Реалполитика важнија од дневнополитичких реакција
Међутим, боравак српског председника Александра Вучића у Паризу показује да стратешки интереси и реалполитика имају много већу тежину од реакција појединих европских политичких структура; показује разлику између дневнополитичких реакција и, како Миливојевић каже, дугорочног приступа држава које своје односе граде на основу стратешких интереса.
Наш саговорник посебно истиче значај односа Србије и Француске, који, како оцењује, нису одређени појединачним политичким догађајима.
„Стратешко партнерство Француске и Србије је на чврстим ногама, има континуитет. Француска Србију третира на основу геополитике и геостратегије средњорочно и дугорочно, а не на основу сахране генерала Младића“, каже он.
Другим речима, док су се поједине европске политичке структуре бавиле реакцијама на сахрану генерала Младића, Париз је, према његовом тумачењу, однос са Београдом посматрао из ширег угла и то је, како наглашава и порука Вучићеве посете: дневнополитичка неслагања не морају да пониште односе који су засновани на дугорочним интересима.
Француска, како оцењује, не приступа Србији само кроз појединачна питања или тренутне политичке спорове, већ покушава да дефинише свој однос према Београду у складу са положајем Србије у региону и ширим променама у Европи.