https://sputnikportal.rs/20260913/strucnjaci-upozoravaju-na-dugorocne-posledice-zagadjenja-naftom-u-persijskom-zalivu----1203348374.html
Стручњаци упозоравају на дугорочне последице загађења нафтом у Персијском заливу
Стручњаци упозоравају на дугорочне последице загађења нафтом у Персијском заливу
Sputnik Србија
Војни напади на нафтне танкере могли би да изазову дуготрајне последице по животну средину у Персијском заливу, који због своје полузатворене природе има... 13.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-13T09:00+0200
2026-09-13T09:00+0200
2026-09-13T09:00+0200
свет
свет
персијски залив
нафта
загађење
друштво
наука и технологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/0d/1203348108_0:0:3000:1688_1920x0_80_0_0_2466c7120511ff02e17236947ff7ca9d.jpg
Персијски залив повезан је са Оманским заливом и Арапским морем углавном преко Ормуског мореуза, због чега се вода обнавља спорије него у отвореним морима. Угрожен екосистемПросечна дубина залива је свега 35 до 36 метара, што га чини посебно осетљивим на промене температуре, ветра и кретања воде. Студија објављена у британском часопису "Амбио" упозорава да би евентуално велико изливање нафте могло да остави дуготрајне последице. Залив може природним путем да уклања део површинског загађења кроз испаравање, распршивање под утицајем таласа и ветра, биоразградњу и фотооксидацију, али то не значи да загађење нестаје из екосистема. Део нафте, тешких метала и других загађивача може да се акумулира у седиментима и живим организмима, стварајући хронично загађење. Додатни ризик представља чињеница да земље региона у великој мери зависе од десалинизације морске воде. Загађење приобаља могло би тако да угрози инфраструктуру која користи воду из залива као сировину. Посебно су угрожени ембриони и ларве риба. Према подацима америчке Националне управе за океане и атмосферу, полициклични ароматични угљоводоници могу да утичу на развој и функцију срца, изазову поремећаје срчаног ритма, циркулације и деформације других органа. Загађење нафтом угрожава и коралне гребенеЈедна иранска студија показала је да се последице активности повезаних са нафтном индустријом могу пратити кроз накупљање органских загађивача у ткиву корала, смањење живог коралног покривача и промене својстава морског седимента. Професор хемије на Немачком универзитету у Каиру Мохамед Салама Абдел Хади оценио је да би такво загађење могло да представља својеврсни "хемијски архив рата", који би научницима омогућио да годинама касније утврде које су загађујуће и хемијске материје остале иза војних операција и изливања нафте и горива. Он је за рекао да престанак рата и нестанак нафтне мрље са површине мора не значе и крај проблема, јер загађење може годинама остати у морском дну. Искуство Заливског рата 1991. године потврђује такве процене. Научна истраживања показала су да су велико изливање нафте и пожари нафтних поља у Кувајту оставили дуготрајан траг у морској средини, укључујући седименте и живи свет дуж делова обале Персијског залива.Највећи нивои загађења забележени су у приобалним подручјима Саудијске Арабије, док су друга истраживања показала повезаност интензитета нафтног загађења са повећаним концентрацијама појединих метала у седиментима код острва Абу Али, уз источну обалу Саудијске Арабије. Према тим налазима, део изливене нафте кретао се ка југу дуж саудијске обале, а затим се, услед конфигурације обале, морских струја и кретања воде, акумулирао иза острва.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, персијски залив, нафта, загађење, друштво, наука и технологија
свет, персијски залив, нафта, загађење, друштво, наука и технологија
Стручњаци упозоравају на дугорочне последице загађења нафтом у Персијском заливу
Војни напади на нафтне танкере могли би да изазову дуготрајне последице по животну средину у Персијском заливу, који због своје полузатворене природе има ограничену способност природног уклањања загађења, упозорава више научних студија, преноси медији.
Персијски залив повезан је са Оманским заливом и Арапским морем углавном преко Ормуског мореуза, због чега се вода обнавља спорије него у отвореним морима.
Просечна дубина залива је свега 35 до 36 метара, што га чини посебно осетљивим на промене температуре, ветра и кретања воде. Студија објављена у британском часопису "Амбио" упозорава да би евентуално велико изливање нафте могло да остави дуготрајне последице.
Залив може природним путем да уклања део површинског загађења кроз испаравање, распршивање под утицајем таласа и ветра, биоразградњу и фотооксидацију, али то не значи да загађење нестаје из екосистема.
Део нафте, тешких метала и других загађивача може да се акумулира у седиментима и живим организмима, стварајући хронично загађење. Додатни ризик представља чињеница да земље региона у великој мери зависе од десалинизације морске воде.
Загађење приобаља могло би тако да угрози инфраструктуру која користи воду из залива као сировину. Посебно су угрожени ембриони и ларве риба.
Према подацима америчке Националне управе за океане и атмосферу, полициклични ароматични угљоводоници могу да утичу на развој и функцију срца, изазову поремећаје срчаног ритма, циркулације и деформације других органа.
Загађење нафтом угрожава и коралне гребене
Једна иранска студија показала је да се последице активности повезаних са нафтном индустријом могу пратити кроз накупљање органских загађивача у ткиву корала, смањење живог коралног покривача и промене својстава морског седимента.
Професор хемије на Немачком универзитету у Каиру Мохамед Салама Абдел Хади оценио је да би такво загађење могло да представља својеврсни "хемијски архив рата", који би научницима омогућио да годинама касније утврде које су загађујуће и хемијске материје остале иза војних операција и изливања нафте и горива.
Он је за рекао да престанак рата и нестанак нафтне мрље са површине мора не значе и крај проблема, јер загађење може годинама остати у морском дну.
Искуство Заливског рата 1991. године потврђује такве процене. Научна истраживања показала су да су велико изливање нафте и пожари нафтних поља у Кувајту оставили дуготрајан траг у морској средини, укључујући седименте и живи свет дуж делова обале Персијског залива.
Највећи нивои загађења забележени су у приобалним подручјима Саудијске Арабије, док су друга истраживања показала повезаност интензитета нафтног загађења са повећаним концентрацијама појединих метала у седиментима код острва Абу Али, уз источну обалу Саудијске Арабије.
Према тим налазима, део изливене нафте кретао се ка југу дуж саудијске обале, а затим се, услед конфигурације обале, морских струја и кретања воде, акумулирао иза острва.
