https://sputnikportal.rs/20260913/vazno-otkrice-u-srbiji-carsko-kupatilo-u-sarkamenu--baca-novo-svetlo-na-tajne-iz-rimskog-carstva--1203253577.html

Важно откриће у Србији: Царско купатило у Шаркамену – баца ново светло на тајне из Римског царства

Важно откриће у Србији: Царско купатило у Шаркамену – баца ново светло на тајне из Римског царства

Sputnik Србија

На археолошком локалитету Врело-Шаркамен код Неготина недавно је откривено приватно царско купатило. Балнеум с кадама и античким системом зидног и подног... 13.09.2026, Sputnik Србија

2026-09-13T10:15+0200

2026-09-13T10:15+0200

2026-09-13T10:15+0200

култура

култура

култура – вести

археологија

истраживања

шаркамен

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/09/1203229554_0:257:2730:1793_1920x0_80_0_0_9e5285ac58a1bbdfc9595f463a6af462.jpg

Од војног утврђења до царске резиденцијеЛокалитет се налази на око четири километра од села Шаркамен, и на двадесетак километара од Неготина, у долини Врелске реке. Данас је то шумовит и прилично ненасељен предео, али је почетком 4. века ту подигнут монументални комплекс који се повезује са царем Максимином Дајом, једним од владара тетрархије. Само утврђење има неправилну четвороугаону основу.Шаркамен је деценијама посматран пре свега као античко римско утврђење, али како су истраживања напредовала, било је све више показатеља да масивни бедеми и куле скривају нешто сасвим друго: монументалну резиденцију, намењену цару и његовој породици.„Ми смо још од 1994. године, када су почела прва права систематска истраживања овог локалитета, имали наговештај да се иза тих зидина, бедема и архитектуре крије нешто у шта је сам цар умешао своје прсте. Сви смо дуго радили на Гамзиграду и та претходна искуства су нам била важна за тумачење Шаркамена“, каже у разговору за Спутњик археолог Гордан Јањић из Музеја Крајине.Међу путописцима који су се у неким ранијим временима интересовали за Шаркамен био је Феликс Каниц, који је у 19. веку тај локалитет описао као војно утврђење. Стручњаци су, међутим, у каснијим истраживањима, а нарочито током протеклих тридесетак година, добијали све више доказа да објекат, упркос масивним бедемима, није имао одбрамбену функцију, већ је, како каже наш саговорник, служио да пружи ужитак цару и члановима његове породице.Један од најважнијих трагова је порфирна скулптура цара на престолу, чије је фрагменте 1983. године пронашао Ђорђе Јанковић. Скулптури, нажалост, недостаје глава која би омогућила непосредну идентификацију цара, али сам порфир као материјал сведочи о царској симболици.Касније је, унутар простора који је препознат као маузолеј, пронађен комплет златног накита Царице-мајке (приписан мајци римског цара Максимина Даје). То је и један од кључних налаза за разумевање целог комплекса и чува се у Народном музеју Србије.„Тада смо већ ушли у свет који је од изузетног значаја за археологију. Ниједна римска царска гробница, од свих царских палата и маузолеја у Риму и ван Рима, није отворена тако да је у њој нађен било какав налаз, а поготово не царски златни налаз. То се десило једино у Шаркамену“, наводи Гордан Јањић.Јединствено царско купатилоТридесет година после открића царског накита, у југозападној кули стигао је нови, веома важан део слагалице – приватно царско купатило (балнеум). За археолога Марију Јовић, која руководи истраживањима, значај тог открића није само у његовој намени, него и у необичној архитектури.„Овај налаз је изузетан самим тим што је јединствен. На простору Римског царства не постоји ниједан балнеум који је саграђен на овакав начин. Пре свега, овај балнеум је јединствен по својој локацији, јер се налази унутар куле, у њеном најнижем нивоу. Нигде на простору некадашњег Римског царства није познато да се неко купатило налази унутар саме куле“, наглашава Марија Јовић.Она додаје да је архитектура куле, која има пречник од девет метара, диктирала просторни распоред самог купатила, док начин на који је решен систем грејања показује висок ниво техничког знања. У том релативно малом простору требало је сместити све што је било потребно за царски комфор: каде, парну просторију и ложишта.За разлику од јавних римских купатила, која су била део свакодневног живота становништва Римског царства, овај простор био је симбол царског луксуза.„Оно што овај балнеум чини јединственим јесте то што је, поред основне хигијене, служио за царско уживање. Цару су били подређени најбољи познаваоци архитектуре, статике и грађевинарства тог времена, који су имали задатак да једну царску замисао овде на Шаркамену спроведу у дело и направе му лично купатило у коме ће он моћи да ужива“, објашњава наша саговорница.Позиција Шаркамена у Римском царствуДа би се разумело зашто једно приватно купатило говори много више од саме хигијене, потребно је, како истиче Гордан Јањић, вратити се у време у којем је Шаркамен настао.Према речима Гордана Јањића, Римско царство почетком 4. века било је огроман и сложен систем који је обухватао велики део тада познатог света: заузимало је око пет и по милиона квадратних километара, с границом дугом око 8.500 километара, на три континента. Имало је око 450.000 легионара, више од 400.000 километара путева и око 900 јавних купатила. Рим је имао око милион становника, а сваки Римљанин је могао да добије око 320 литара воде дневно.У том свету, међутим, цар није био само један човек који седи у Риму. Крајем 3. века Диоклецијан је, суочен с дубоком кризом царства, успоставио тетрархију — систем у којем су царством истовремено управљала четворица владара, два августа и два цезара. Прва двојица, два августа, владала би двадесет година, а њих би наслеђивали њихови цезари.Прву тетрархију чинили су Диоклецијан и Максимин Даја као августи, док су Констанције Хлор и Галерије били цезари. У таквом систему царски двор није био везан искључиво за Рим, а царске резиденције постајале су важни центри власти и приватног живота владара.„То је заиста било једно моћно царство, можда и најмоћније у историји човечанства до сада. И оно је оставило дубоке трагове у данашњој култури. Технолошке ствари које су они усавршили — путеви, мостови, аквадукти — и данас задивљују, а у том контексту Шаркамен престаје да буде само археолошка загонетка и постаје место на којем можемо да замислимо и како је изгледао живот једног владара“, напомиње наш саговорник.Мистерија која и даље трајеМарија Јовић каже да истраживачи овај локалитет воле да називају „мистичним“, јер га је тешко до краја протумачити. Археолошких налаза има релативно мало, а то додатно отежава реконструкцију живота у том комплексу.Једна од великих загонетки јесте и питање да ли је читав комплекс икада у потпуности завршен. Почетна хипотеза била је да је утврђење остало недовршено. Међутим, откриће балнеума показује да је бар тај део комплекса био коришћен.„Ако направимо паралелу са садашњим тренутком, уколико је ово било недовршено и било једно градилиште, ту би били грађевинци. Данас, када одете на локацију на којој се гради, имате гомилу грађевинског материјала који остаје за радницима. Ми тога овде немамо. Тако да је то нешто што је и даље упитно — шта се овде заправо десило“, наводи Марија Јовић.Додатну загонетку представља и сам положај комплекса. Утврђење је смештено на нагнутом терену, иако се свега стотинак метара северније налази раван простор на којем би, бар на први поглед, било лакше градити. Нова открића, међутим, упућују на могућност да је терен одабран управо због нагиба.„Ми данас стичемо утисак, а балнеум потврђује нашу хипотезу од пре неколико година, да је заправо сама локација утврђења врло намерно изабрана због тог нагиба, како би цар лакше спровео воду са северних тачака у најниже делове утврђења, односно сада откривени балнеум“, каже Марија Јовић.Шаркамен је при томе био изузетно масивно грађен. Бедеми су код капија дебели од три до пет метара. Само утврђење је девет пута мање од Гамзиграда, али су му бедеми знатно дебљи.„Та монументалност је, по свему судећи, требало да створи слику одбрамбеног утврђења, а да његова стварна функција буде апсолутно у служби царевог уживања“, закључује Марија Јовић.Од археолошког налазишта до споменикаИстраживања се настављају, а археолози се све више баве и питањем како Шаркамен учинити доступним јавности. На пројекту тренутно раде Археолошки институт и Музеј Крајине, а Марија Јовић каже да су отворени и за будућу међународну сарадњу.Циљ није само да се истражи оно што је под земљом, већ и да се локалитет уреди тако да посетиоци могу да разумеју шта гледају.„Наш циљ је да од овог локалитета направимо један споменик који ће бити на углед овом крају и који ће бити опремљен и припремљен за презентацију тако да туристима који овде дођу све буде јасно и занимљиво“, наглашава наша саговорница.За сада, међутим, недостаје одговарајућа инфраструктура, пре свега приступни пут. Гордан Јањић каже да интересовање већ постоји, али да би број посетилаца могао драстично да порасте када се услови за обилазак локалитета побољшају.Према његовим речима, истраживања и конзервацију у великој мери омогућава финансирање Министарства културе Србије. Средства су добијена и за дигитализацију и конзерваторске радове, а учесници у пројекту верују да ће ново откриће и интересовање јавности допринети даљем напредовању истраживања.

шаркамен

2026

Вести

sr_RS

култура, култура – вести, археологија, истраживања, шаркамен