https://sputnikportal.rs/20260914/bez-vatrometa-i-slavlja-pravoslavci-danas-obelezavaju-pocetak-nove-godine-1203377308.html

Без ватромета и славља: Православци данас обележавају почетак Нове године

Без ватромета и славља: Православци данас обележавају почетак Нове године

Sputnik Србија

Православни верници 14. септембра обележавају црквену Нову годину — почетак нове богослужбене године. По традицији, овај дан се назива и почетком индикта, а... 14.09.2026, Sputnik Србија

2026-09-14T15:30+0200

2026-09-14T15:30+0200

2026-09-14T15:36+0200

русија – друштво

црква

нова година

друштво

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/0d/1199169092_0:0:3060:1722_1920x0_80_0_0_5d1bdeedfb563e31870e82a5e5f0846a.jpg

Црквена Нова година је почетак нове богослужбене године у православној традицији, а назива се и почетком индикта. У Српској православној цркви овај празник пада 14. септембра по новом календару, што одговара 1. септембру по старом календару.Није сасвим исправно овај дан посматрати као црквени пандан световној Новој години. Пре свега, реч је о почетку новог годишњег круга богослужења, а не о промени грађанског календара.О индиктуНазив је повезан са појмом „индикт“, односно „индиктион“. Тако се називао посебан циклус рачунања година који се користио још у Римском, а потом и у Византијском царству. Временом је почетак индикта утврђен за 1. септембар, а овај датум је касније уврштен и у црквени календар.Због тога се 14. септембар у православном календару може наћи под два назива — „црквена Нова година“ и „почетак индикта“. У суштини, реч је о истом дану.Од овог датума почиње нови годишњи богослужбени круг, који обухвата велике црквене празнике, дане посвећене светитељима, постове и друге догађаје православног календара.Први велики празник нове црквене године је Рођење Пресвете Богородице, које Српска православна црква обележава 21. септембра. Годишњи круг завршава се празником Успења Пресвете Богородице 28. августа.О историји и значају Историја црквене Нове године повезана је са системом рачунања времена који је постојао још у Римском царству. Индиктион је представљао петнаестогодишњи административни и порески циклус, који је касније преузела Византија. Постепено је његов почетак утврђен за 1. септембар, а сам датум је почео да се доживљава као граница између старог и новог годишњег периода.Црква је временом ову традицију преосмислила у духовном смислу. Почетак нове године постао је повод не само за мерење времена, већ и за захвалност Богу за протекли период и молитву за благослов у будућности. Тако је административни датум постепено добио сопствени верски смисао.Суштина празника открива се и у јеванђељском читању тог дана, које је повезано са почетком јавне службе Исуса Христа. У храму се подсећа на догађај у којем Христос долази у синагогу у Назарету и чита речи пророка Исаије о „години милости Господње“. У православној традицији овај одломак се доживљава као подсећање на почетак новог времена, када човек може да се осврне на оно што је већ проживео и размисли о томе шта би желео да промени.Управо због тога црквена Нова година по свом смислу значајно се разликује од световне Нове године. Она не подразумева обавезне гозбе, бучна славља и забаву до поноћи. То је пре свега мирна тачка од које се почиње изнова, која пружа прилику да се човек осврне на протеклу годину кроз сопствене поступке, односе са ближњима и духовни живот.За верујућег човека такав дан може бити повод да размисли на чему је захвалан, које грешке би желео да остави у прошлости и чему да тежи у будућности. У том смислу, црквена Нова година није „још једна Нова година“, већ прилика да се свесно закорачи у нови црквени период.Погледајте и:

2026

Вести

sr_RS

русија – друштво, црква, нова година