00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
16:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
ВЕСТИ (реприза)
Руске снаге стежу обруч код Харкова
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920, 26.08.2021
РЕГИОН
Најновије вести, анализе и занимљивости из земаља у региону

Додик: Дан српског јединства, слободе и националне заставе је празник љубави према своме

© Sputnik / Лола ЂорђевићГардиста Војске Србије поред застава Републике Српске и Србије
Гардиста Војске Србије поред застава Републике Српске и Србије - Sputnik Србија, 1920, 14.09.2026
Пратите нас
Председник СНСД Милорад Додик поручио је данас да је Дан српског јединства, слободе и националне заставе је празник љубави према своме и свести о цени коју су генерације пре нас платиле да бисмо данас имали право на своје име, своју веру, своје писмо, своју земљу и своју заставу.
Поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе који се обележава данас у Бањалуци, у организацији влада Републике Српске и Србије, Додик је у колумни за Медијски систем Републике Српске - Срна нагласио да 15. септембра треба подићи заставу високо, не против било кога, не да некоме претимо, не да од некога тражимо дозволу да будемо оно што јесмо, него због нас.
„Због оних који су је носили преко Кајмакчалана. Због оних који су је сачували када је било опасно показати је. Због оних који су стварали Републику Српску. Због Србије која је данас снажна и способна да буде ослонац свом народу где год он живио. И због генерација које долазе, којима морамо оставити и Србију и Републику Српску снажније него што смо их наследили“, навео је Додик.
Додик у колумни поручује да Дан српског јединства, слободе и националне заставе није празник једног датума.
„То је празник свега што смо као народ морали да преживимо да бисмо данас могли слободно да подигнемо своју тробојку и да је нико не склања. Јер српска застава никада није била само комад платна. У њој су наши порази и победе, гробови и крштења, цркве и огњишта, они који су под њом гинули и деца која ће је носити када нас више не буде“, навео је Додик и додао:
„Када погледам црвено, плаво и бело, не видим три боје. Видим векове. Видим Косово. Видим Солунски фронт. Видим страдања и устанке. Видим Коридор. Видим Републику Српску. Видим народ који је много пута у историји остајао без свега, али никада није пристао да остане без себе. У томе и јесте величина 15. септембра“.
Подсетио је да тога дана 1918. године српски војник није питао ко ће му од великих сила дати сагласност да буде слободан. После Албаније, Крфа, глади, болести и смрти кренуо је кући. Имао је изношену униформу, пушку, сећање на мртве саборце и једну идеју која се показала јачом од много моћнијих царстава - да Србија мора бити слободна.
И вратио се.
Зато овај празник није празник мржње према другоме. Нама туђа мржња није потребна да бисмо знали ко смо. То је празник љубави према своме и свести о цени коју су генерације пре нас платиле да бисмо данас имали право на своје име, своју веру, своје писмо, своју земљу и своју заставу.
„Мењале су се империје. Мењале су се државе. Повлачене су границе. Настајале су и нестајале идеологије. Српски народ је остајао. Остајала је свест ко смо, којим језиком говоримо, којој традицији припадамо и шта за нас значи слобода. И зато је можда управо Дрина најбољи доказ колико административне границе могу бити немоћне пред животом једног народа.
Дрина јесте административна граница. Али она никада није успела да буде граница између брата и брата, исте крсне славе, истог језика, истих песама, исте цркве, истих породичних успомена и истог осећаја припадности. Она није рез на српском националном бићу. Она је његова кичма“, навео је Додик.
„Србија и Република Српска управо зато заједно обележавају 15. септембар. Одлука да се заједнички обележава Дан српског јединства, слободе и националне заставе донесена је 2020. године, а Александар Вучић је и касније овај празник описивао као празник идентитета и заједништва Србије и Српске. И ту треба бити поштен и захвалан“, навео је Додик и додао:
„Много тога је кроз историју повезивало Србију и Србе западно од Дрине, али је мало периода у новијој историји у којима су односи Србије и Републике Српске били садржајнији, непосреднији и природнији него данас. Велика заслуга за то припада председнику Србије Александру Вучићу“.
Вучић је, истиче Додик, разумео нешто што није увек било подразумевано у Београду: „Република Српска није Србији терет, није непријатна тема и није рођак којег се сетимо само на празник. Република Српска је део живота српског народа. Разумео је и да административне границе треба поштовати, али да оне не морају бити зидови“.
Постоје путеви. Постоје мостови. Постоје школе, болнице, универзитети, културне установе, заједнички пројекти, економска сарадња, помоћ локалним заједницама, заједнички празници и, изнад свега, свест да са обје стране Дрине живи исти народ.
„То је начин да се граница не руши, него надрасте. Не неодговорношћу, него сарадњом. Не сукобом, него повезивањем. Не тако што ћемо негирати политичку реалност, него тако што ћемо изградити везе снажније од сваке административне линије. И зато Србија и Република Српска данас, више него икада, могу да дишу заједно“, навео је Додик.
Када је, каже тешко Српској, Србија то осећа.
„Када Србија јача, Српска је сигурнија. Када се у Београду разуме Бањалука и када се у Бањалуци радује успеху Србије, тада односи више нису само протоколарни односи две власти. Они постају оно што заправо јесу - однос једног народа према самом себи“, навео је Додик.
Вучић је, наводи, у томе имао политичку ширину да разуме да национално јединство не значи укидање граница, већ укидање отуђености. То је огромна разлика. Јер границе су кроз нашу историју често повлачили други. Неке су цртане после ратова, неке после великих конференција, неке у кабинетима далеко од српског народа. Али постоји нешто много старије и много снажније од свих ограда које су кроз векове постављане међу Србима.
Постоји припадност. Постоји памћење. Постоји језик. Постоји вера. Постоји породица. И постоји застава, навео је Додик и поручио:
„Зато је тробојка можда најједноставнији, али и најснажнији симбол те везе. Иста је када је дете држи у Бањалуци, Београду, Требињу, Новом Саду, Источном Сарајеву, Нишу или било где у свету где живе Срби. Она не пита са које си стране Дрине.
Она каже ко си“, навео је Додик и истакао:
„Александар Вучић је 2023. управо на обележавању овог празника рекао да српски народ може живети у много земаља, али да има једну заставу. То можда најбоље описује суштину политике која не тражи да било ко руши границе, него инсистира да границе не могу да пониште идентитет“.
Али, указује Додик, патриотизам не сме завршити подизањем заставе. Ако деци оставимо само тробојку, а не оставимо им земљу у којој желе да живе, нисмо завршили посао, рекао је, између осталог, Додик, који је своју колумну завршио речима:
„Живела Србија. Живела Република Српска“.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала