ЕУ жели да ојача своју позицију на Арктику због Русије
© AP Photo / Aino Vaananen
Пратите нас
Дванаест земаља Европске уније позвало је тај блок да заузме стратешки и проактиван став o Арктику и уложи у војну мобилност дуж северних обода ЕУ.
„Истичемо потребу за повећањем улагања у војну мобилност, прекограничну повезаност и потребну инфраструктуру у најсевернијим регионима ЕУ“, наводи се у заједничкој декларацији тих земаља, коју је објавио кабинет данског премијера.
Документ су потписале Финска, Данска, Естонија, Француска, Грчка, Немачка, Летонија, Литванија, Холандија, Пољска, Румунија и Шведска.
У изјави су земље-потписнице позвале ЕУ да заузме више стратешки и активнији став на европском Арктику. Осим тога, државе су позвале на појачано праћење арктичког региона — укључујући и поморске области — коришћењем свемирских технологија.
„Развој инфраструктуре двоструке намене (тј. за цивилне и војне сврхе) и заштита критичне инфраструктуре на копну и мору морају постати кључни међусекторски приоритети у арктичким регионима“, истиче се у изјави.
Земље су такође позвале на заштиту арктичког екосистема и права домородачких народа Севера.
Према речима финског премијера Петерија Орпа, значај овог региона превазилази оквире војне безбедности.
„Ради се о економској безбедности, важним минералима, енергетици, инфраструктури и логистици, трговачким путевима, поузданости снабдевања, климатским променама и одрживом развоју“, рекао је премијер.
Како је истакао, лидери ЕУ сматрају да Русија представља „трајну безбедносну претњу у арктичком региону“. Управо зато се у заједничкој изјави наглашава да је за земље ЕУ важно да унапреде своју колективну спремност.
Калас: Русија појачава активност на Арктику
Шефица дипломатије ЕУ Каја Калас придружила се шефовима држава и влада на самиту.
Она је изјавила да Русија појачава своје активности на Арктику, укључујући ракетне војне вежбе на далеком северу, као и да Кина показује све веће интересовање за тај регион, тако да стога ЕУ „мора остати на опрезу“.
Према њеним речима, нова арктичка стратегија ЕУ чиниће део европске безбедносне архитектуре. Такође је истакла да је важно да ЕУ задржи јединствен став о безбедности на Арктику, укључујући и америчке претензије на Гренланд.
Кошта: ЕУ да повећа војне расходе на Арктику
Председник Европског савета Антонио Кошта је у свом говору истакао да Арктик нема стратешки значај само за арктичке земље, већ и за целу Европу: три државе-чланице ЕУ – Данска, Финска и Шведска – јесу арктичке земље, па стога безбедност Арктика представља и „европску безбедност“.
„Арктик је, заиста, још једна жртва слабљења мултилатералног система. Суверенитет и поштовање територијалног интегритета више се не могу узимати здраво за готово и доводе се у питање основни концепти међународног права, као што је слобода пловидбе. А Русија, највећа арктичка земља, један је од главних покретача тог тренда“, рекао је Кошта.
Према његовим речима, Европска унија мора да повећа војне расходе на Арктику, што ће бити укључено у наредни дугорочни буџет блока.
Он је истакао да арктичке земље ЕУ и њихови савезници ван Европе треба да појачају координацију.
Председник Русије Владимир Путин пролетос је изјавио да Арктик има стратешки значај за Русију, њену привреду, ширење индустријских капацитета и осигуравање националне безбедности. Према његовим речима, земља јача логистичку инфраструктуру на Арктику, укључујући морске и речне луке, железнице, путеве и аеродроме. Истовремено, шеф државе је нагласио да, упркос надметању за утицај у арктичком региону, Русија остаје отворена за сарадњу.
Представница руског Министарства спољних послова Марија Захарова описала је Арктик као „зону геополитичке конфронтације“ у којој земље НАТО-а настоје да стекну војну надмоћ. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров сматра да војне активности НАТО-а на Арктику представљају директну претњу по безбедност земље.
Погледајте и:
