https://sputnikportal.rs/20260914/rusko-nasledje-vlada-svetom-sport-tenis-zverev-ribakina-1203370517.html
Руско наслеђе влада светом
Руско наслеђе влада светом
Sputnik Србија
На семафорима и званичним графикама поред имена Александра Зверева стоји застава Немачке, а поред Јелене Рибакине застава Казахстана. Када се, међутим, погледа... 14.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-14T22:19+0200
2026-09-14T22:19+0200
2026-09-14T22:18+0200
спорт
спорт
тенис
јелена рибакина
александер зверев
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/0e/1203370871_0:80:1536:944_1920x0_80_0_0_c842512650213e14e8705716b1c4db32.png
Зверев и Рибакина освојили су по два гренд слема ове године. Зверев је тријумфовао на Ролан Гаросу и УС опену, уз финале Вимблдона и полуфинале Аустралијан опена. Рибакина је освојила Аустралијан опен и УС опен и стигла до првог места на ВТА листи.Од осам најважнијих трофеја у мушком и женском синглу у једној сезони, четири су тако припала играчима чије су биографије снажно повезане са Русијом.У случају Јелене Рибакине та веза је непосредна. Рођена је у Москви 1999. године, тамо је одрасла, почела да игра тенис и прошла важан део тениског развоја. Представљала је Русију до 2018. године, када је прихватила понуду Казахстана, који јој је обезбедио већу финансијску и организациону подршку неопходну за наставак професионалне каријере.Рибакина од тада представља Казахстан и нема никакве дилеме око тога чију заставу носи на тениским турнирима. То, међутим, не мења чињеницу да је рођена и одрасла у Русији, да је тамо почела да игра тенис и да је из руског тениског система кренула ка професионалном врху.Код Зверева је прича другачија, али је руско тениско наслеђе можда још израженије унутар саме породице.Александар је рођен у Хамбургу и одувек представља Немачку. Олимпијско злато освојио је за Немачку и један је од најбољих тенисера које је та земља имала после ере Бориса Бекера. Ипак, породица Зверев је руска тениска породица.Његов отац Александар Зверев старији био је совјетски тенисер и представљао је СССР у Дејвис купу. Мајка Ирина такође је била успешна тенисерка у Совјетском Савезу. Старији брат Миша рођен је у Москви, пре него што се породица преселила у Немачку, а касније је и сам стигао међу 30 најбољих тенисера света.Александар је тако одрастао у Немачкој, али у руској породици, са руским језиком и тениским знањем које су му пренели родитељи. Његов отац годинама је имао централну улогу у развоју његове игре, па се у Зверевовом случају традиција руске тениске школе није преносила посредством националне федерације, већ директно са родитеља на сина.Управо је 2026. тај породични тениски пројекат стигао до највећих трофеја.Зверев је годинама био један од најбољих играча света без гренд слема. Имао је олимпијско злато, мастерс титуле, два трофеја са Завршног мастерса и друго место на АТП листи, али и три изгубљена гренд слем финала.Ове године све се променило.На Ролан Гаросу освојио је први гренд слем, потом стигао до финала Вимблдона, а сезону на највећим турнирима заокружио титулом на УС опену. Посебну симболику имао је управо Њујорк, где је шест година раније против Доминика Тима испустио вођство од два сета у свом првом гренд слем финалу.Јелена Рибакина је истовремено на женској страни потврдила да Вимблдон из 2022. није био усамљени врхунац каријере. Освојила је Аустралијан опен, а затим и УС опен, стигавши до три гренд слем титуле у каријери и првог места на ВТА листи.Посебно је занимљиво ко јој је био главни ривал.Арина Сабаленка је Белорускиња и једна од најбољих тенисерки своје генерације, а управо су Рибакина и Сабаленка током последњих година водиле неке од најважнијих борби у женском тенису. Рибакина је ове сезоне два пута савладала Сабаленку у гренд слем финалима – у Мелбурну и Њујорку.Тако је борба за сам врх женског тениса добила занимљив контекст: на једној страни Московљанка која представља Казахстан, а на другој Белорускиња која на међународним турнирима наступа без националних обележја.Та слика добија додатну тежину када се узме у обзир положај руских и белоруских тенисера током претходне четири године.После почетка рата у Украјини у фебруару 2022. године, АТП и ВТА дозволили су руским и белоруским тенисерима да наставе да се такмиче, али без заставе и националних обележја. Вимблдон им је исте године потпуно забранио учешће, због чега су АТП и ВТА одлучили да резултати са тог издања турнира не доносе бодове за светске листе. Руси и Белоруси касније су враћени у Лондон као неутрални спортисти.Данил Медведев, Андреј Рубљов, Карен Хачанов, Мира Андрејева и други руски тенисери тако годинама наступају без заставе своје земље, док су белоруски играчи, укључујући Сабаленку, у истом положају.То, међутим, није спречило руску тениску школу да остане једна од најзначајнијих у светском тенису.Напротив, континуитет резултата показује колико је дубока традиција спорта који је Русији током последњих неколико деценија донео велики број шампиона.Јевгениј Кафељников постао је први Рус који је освојио гренд слем у синглу и први Рус на челу АТП листе. Марат Сафин освојио је УС опен и Аустралијан опен и такође стигао до првог места на свету. У женском тенису дошла је генерација Анастасије Мискине, Светлане Кузњецове, Јелене Дементјеве, Динаре Сафине и, пре свих, Марије Шарапове, која је освојила сва четири гренд слем турнира.После њих дошле су нове генерације.Данил Медведев постао је шампион УС опена и први тенисер света. Андреј Рубљов и Карен Хачанов годинама припадају врху АТП тура, док је Мира Андрејева постала једно од највећих имена нове генерације женског тениса.Сада се у ту причу, сваки на свој начин, уклапају Зверев и Рибакина.Ни једно ни друго немају никакве везе са политичким догађајима због којих су руски и белоруски тенисери добили посебан статус на међународним турнирима. Зверев никада није представљао Русију, док је Рибакина одлуку да наступа за Казахстан донела још 2018. године, годинама пре почетка садашњег сукоба.Али исто тако нема разлога брисати њихове биографије.Јелена Рибакина није престала да буде рођена Московљанка зато што поред њеног имена стоји застава Казахстана. Зверевово руско породично порекло и тениско знање које су му пренели родитељи нису нестали зато што је рођен у Хамбургу и читаву каријеру представља Немачку.Управо зато резултати 2026. представљају велики комплимент руском тениском наслеђу.Један његов крак стигао је преко Москве до Казахстана. Други је преко совјетских тенисера Александра и Ирине Зверев стигао до Хамбурга. Различите заставе, различите животне приче и различити путеви, али истовремено доказ колико је дубок траг који су руска и совјетска тениска школа оставиле у светском спорту.У томе лежи и парадокс данашњег тениса.Руски играчи годинама не могу да виде заставу своје земље поред свог имена. На Вимблдону 2022. нису могли ни да играју. Сабаленка и остали Белоруси налазе се у сличном положају.А четири године касније, гренд слем сезона завршена је тако што су четири од осам титула у синглу освојили Александар Зверев и Јелена Рибакина.Формално, две су припале Немачкој, а две Казахстану. То је спортска чињеница и нико је не може оспорити.Али постоји и друга чињеница.Један од двоје шампиона син је руских тенисера, одрастао у руској породици и тениски формиран под непосредним утицајем родитеља који су потекли из совјетског система. Друга је рођена и одрасла у Москви, тамо узела рекет у руке и годинама представљала Русију пре него што је прешла под заставу Казахстана.Зато 2026. може да се посматра и као велика победа руског тениског наслеђа.Заставе поред имена говоре коју државу спортиста представља и то треба поштовати. Али застава не може да избрише место рођења, породицу, језик, тренере и школу из које је играч потекао.Руских застава на највећим турнирима и даље нема.Руских и белоруских тенисера у самом врху има.А када се томе додају Московљанка Јелена Рибакина и Александар Зверев, потомак руске тениске породице, исход гренд слем сезоне 2026. представља можда најбољу потврду снаге једне тениске традиције.Заставу је могуће склонити са семафора.Тениско наслеђе много је теже склонити са терена.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/0e/1203370871_86:0:1451:1024_1920x0_80_0_0_42d4920a70727cec5a699bbc4ed8a813.pngSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
спорт, тенис, јелена рибакина, александер зверев
спорт, тенис, јелена рибакина, александер зверев
Руско наслеђе влада светом
На семафорима и званичним графикама поред имена Александра Зверева стоји застава Немачке, а поред Јелене Рибакине застава Казахстана. Када се, међутим, погледа одакле долазе двоје тенисера који су обележили гренд слем сезону 2026, немогуће је заобићи Русију и њено велико тениско наслеђе.
Зверев и Рибакина освојили су по два гренд слема ове године. Зверев је тријумфовао на Ролан Гаросу и УС опену, уз финале Вимблдона и полуфинале Аустралијан опена. Рибакина је освојила Аустралијан опен и УС опен и стигла до првог места на ВТА листи.
Од осам најважнијих трофеја у мушком и женском синглу у једној сезони, четири су тако припала играчима чије су биографије снажно повезане са Русијом.
У случају Јелене Рибакине та веза је непосредна. Рођена је у Москви 1999. године, тамо је одрасла, почела да игра тенис и прошла важан део тениског развоја. Представљала је Русију до 2018. године, када је прихватила понуду Казахстана, који јој је обезбедио већу финансијску и организациону подршку неопходну за наставак професионалне каријере.
Рибакина од тада представља Казахстан и нема никакве дилеме око тога чију заставу носи на тениским турнирима. То, међутим, не мења чињеницу да је рођена и одрасла у Русији, да је тамо почела да игра тенис и да је из руског тениског система кренула ка професионалном врху.
Код Зверева је прича другачија, али је руско тениско наслеђе можда још израженије унутар саме породице.
Александар је рођен у Хамбургу и одувек представља Немачку. Олимпијско злато освојио је за Немачку и један је од најбољих тенисера које је та земља имала после ере Бориса Бекера. Ипак, породица Зверев је руска тениска породица.
Његов отац Александар Зверев старији био је совјетски тенисер и представљао је СССР у Дејвис купу. Мајка Ирина такође је била успешна тенисерка у Совјетском Савезу. Старији брат Миша рођен је у Москви, пре него што се породица преселила у Немачку, а касније је и сам стигао међу 30 најбољих тенисера света.
Александар је тако одрастао у Немачкој, али у руској породици, са руским језиком и тениским знањем које су му пренели родитељи. Његов отац годинама је имао централну улогу у развоју његове игре, па се у Зверевовом случају традиција руске тениске школе није преносила посредством националне федерације, већ директно са родитеља на сина.
Управо је 2026. тај породични тениски пројекат стигао до највећих трофеја.
Зверев је годинама био један од најбољих играча света без гренд слема. Имао је олимпијско злато, мастерс титуле, два трофеја са Завршног мастерса и друго место на АТП листи, али и три изгубљена гренд слем финала.
Ове године све се променило.
На Ролан Гаросу освојио је први гренд слем, потом стигао до финала Вимблдона, а сезону на највећим турнирима заокружио титулом на УС опену. Посебну симболику имао је управо Њујорк, где је шест година раније против Доминика Тима испустио вођство од два сета у свом првом гренд слем финалу.
Јелена Рибакина је истовремено на женској страни потврдила да Вимблдон из 2022. није био усамљени врхунац каријере. Освојила је Аустралијан опен, а затим и УС опен, стигавши до три гренд слем титуле у каријери и првог места на ВТА листи.
Посебно је занимљиво ко јој је био главни ривал.
Арина Сабаленка је Белорускиња и једна од најбољих тенисерки своје генерације, а управо су Рибакина и Сабаленка током последњих година водиле неке од најважнијих борби у женском тенису. Рибакина је ове сезоне два пута савладала Сабаленку у гренд слем финалима – у Мелбурну и Њујорку.
Тако је борба за сам врх женског тениса добила занимљив контекст: на једној страни Московљанка која представља Казахстан, а на другој Белорускиња која на међународним турнирима наступа без националних обележја.
Та слика добија додатну тежину када се узме у обзир положај руских и белоруских тенисера током претходне четири године.
После почетка рата у Украјини у фебруару 2022. године, АТП и ВТА дозволили су руским и белоруским тенисерима да наставе да се такмиче, али без заставе и националних обележја. Вимблдон им је исте године потпуно забранио учешће, због чега су АТП и ВТА одлучили да резултати са тог издања турнира не доносе бодове за светске листе. Руси и Белоруси касније су враћени у Лондон као неутрални спортисти.
Данил Медведев, Андреј Рубљов, Карен Хачанов, Мира Андрејева и други руски тенисери тако годинама наступају без заставе своје земље, док су белоруски играчи, укључујући Сабаленку, у истом положају.
То, међутим, није спречило руску тениску школу да остане једна од најзначајнијих у светском тенису.
Напротив, континуитет резултата показује колико је дубока традиција спорта који је Русији током последњих неколико деценија донео велики број шампиона.
Јевгениј Кафељников постао је први Рус који је освојио гренд слем у синглу и први Рус на челу АТП листе. Марат Сафин освојио је УС опен и Аустралијан опен и такође стигао до првог места на свету. У женском тенису дошла је генерација Анастасије Мискине, Светлане Кузњецове, Јелене Дементјеве, Динаре Сафине и, пре свих, Марије Шарапове, која је освојила сва четири гренд слем турнира.
После њих дошле су нове генерације.
Данил Медведев постао је шампион УС опена и први тенисер света. Андреј Рубљов и Карен Хачанов годинама припадају врху АТП тура, док је Мира Андрејева постала једно од највећих имена нове генерације женског тениса.
Сада се у ту причу, сваки на свој начин, уклапају Зверев и Рибакина.
Ни једно ни друго немају никакве везе са политичким догађајима због којих су руски и белоруски тенисери добили посебан статус на међународним турнирима. Зверев никада није представљао Русију, док је Рибакина одлуку да наступа за Казахстан донела још 2018. године, годинама пре почетка садашњег сукоба.
Али исто тако нема разлога брисати њихове биографије.
Јелена Рибакина није престала да буде рођена Московљанка зато што поред њеног имена стоји застава Казахстана. Зверевово руско породично порекло и тениско знање које су му пренели родитељи нису нестали зато што је рођен у Хамбургу и читаву каријеру представља Немачку.
Управо зато резултати 2026. представљају велики комплимент руском тениском наслеђу.
Један његов крак стигао је преко Москве до Казахстана. Други је преко совјетских тенисера Александра и Ирине Зверев стигао до Хамбурга. Различите заставе, различите животне приче и различити путеви, али истовремено доказ колико је дубок траг који су руска и совјетска тениска школа оставиле у светском спорту.
У томе лежи и парадокс данашњег тениса.
Руски играчи годинама не могу да виде заставу своје земље поред свог имена. На Вимблдону 2022. нису могли ни да играју. Сабаленка и остали Белоруси налазе се у сличном положају.
А четири године касније, гренд слем сезона завршена је тако што су четири од осам титула у синглу освојили Александар Зверев и Јелена Рибакина.
Формално, две су припале Немачкој, а две Казахстану. То је спортска чињеница и нико је не може оспорити.
Али постоји и друга чињеница.
Један од двоје шампиона син је руских тенисера, одрастао у руској породици и тениски формиран под непосредним утицајем родитеља који су потекли из совјетског система. Друга је рођена и одрасла у Москви, тамо узела рекет у руке и годинама представљала Русију пре него што је прешла под заставу Казахстана.
Зато 2026. може да се посматра и као велика победа руског тениског наслеђа.
Заставе поред имена говоре коју државу спортиста представља и то треба поштовати. Али застава не може да избрише место рођења, породицу, језик, тренере и школу из које је играч потекао.
Руских застава на највећим турнирима и даље нема.
Руских и белоруских тенисера у самом врху има.
А када се томе додају Московљанка Јелена Рибакина и Александар Зверев, потомак руске тениске породице, исход гренд слем сезоне 2026. представља можда најбољу потврду снаге једне тениске традиције.
Заставу је могуће склонити са семафора.
Тениско наслеђе много је теже склонити са терена.