https://sputnikportal.rs/20260914/zemlje-persijskog-zaliva-prestale-da-smatraju-sad-pouzdanim-garantom-bezbednosti-1203407065.html
Земље Персијског залива престале да сматрају САД поузданим гарантом безбедности
Земље Персијског залива престале да сматрају САД поузданим гарантом безбедности
Sputnik Србија
Рат са Ираном приморао је арапске државе Персијског залива да преиспитају свој приступ сопственој безбедности, будући да више не сматрају америчке гаранције... 14.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-14T21:41+0200
2026-09-14T21:41+0200
2026-09-14T21:41+0200
свет
свет
блиски исток
персијски залив
сад
иран
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/0e/1203406643_0:320:3072:2048_1920x0_80_0_0_b36b5f4258f033d108ee4bebf04f2ed5.jpg
Рат је показао да је Вашингтон спреман да покрене регионални сукоб упркос противљењу својих партнера, али да касније са тим последицама неће моћи или желети да изађе на крај.Аутор истиче да државе Персијског залива сматрају да су увучене у сукоб без упозорења, без консултовања и без икакве заштите током тог процеса. Истовремено већина њих после борбених дејстава полаже наде на политику обуздавања и деескалацију односа са Техераном, уместо директне конфронтације.Државе Персијског залива такође настоје да смање своју зависност од Сједињених Америчких Држава као јединог спољног гаранта безбедности, док истовремено проширују сарадњу са другим регионалним партнерима.Према оцени аутора чланка, земље у региону не намеравају да потпуно одустају од свог партнерства са Вашингтоном, али настоје да диверзификују спољне везе. Конкретно, развијају односе са Турском и Пакистаном, јачају билатералну сарадњу у Персијском заливу и одржавају канале сарадње са Ираном и Израелом.Истовремено и даље постоје озбиљна неслагања међу самим монархијама Персијског залива – пре свега између Саудијске Арабије и УАЕ. Аутор наводи да је Ријад тренутно политички ближи Катару и Оману него Абу Дабију.У региону се постепено формира заједнички приступ безбедносним питањима. Он подразумева одбацивање регионалне доминације Ирана, као и настојања Израела да једнострано диктира правила која регулишу употребу силе на Блиском истоку.Хелијер истиче да је рат државе Персијског залива ставио пред избор између даљег диверзификовања партнерстава и успостављања свеобухватног система колективне безбедности. Стварање таквог система захтевало би трајне механизме за заједничку противваздушну и противракетну одбрану, размену обавештајних података, сарадњу у области поморске безбедности и узајамну помоћ.Погледајте и:
блиски исток
сад
иран
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, блиски исток, персијски залив, сад, иран
свет, блиски исток, персијски залив, сад, иран
Земље Персијског залива престале да сматрају САД поузданим гарантом безбедности
Рат са Ираном приморао је арапске државе Персијског залива да преиспитају свој приступ сопственој безбедности, будући да више не сматрају америчке гаранције поузданим и очекују успостављање нове регионалне безбедносне архитектуре, пише у ауторском чланку виши сарадник Краљевског института уједињених служби Хишам Хелијер.
„Рат је довео до необичног стратешког приближавања међу монархијама Персијског залива... Званичници су углавном сагласни око три тачке: Иран и даље представља дугорочну претњу; амерички безбедносни штит више није поуздан; регионална стабилност постала је приоритет од егзистенцијалног значаја“, напоменуо је аутор чланка.
Рат је показао да је Вашингтон спреман да покрене регионални сукоб упркос противљењу својих партнера, али да касније са тим последицама неће моћи или желети да изађе на крај.
Аутор истиче да државе Персијског залива сматрају да су увучене у сукоб без упозорења, без консултовања и без икакве заштите током тог процеса. Истовремено већина њих после борбених дејстава полаже наде на политику обуздавања и деескалацију односа са Техераном, уместо директне конфронтације.
Државе Персијског залива такође настоје да смање своју зависност од Сједињених Америчких Држава као јединог спољног гаранта безбедности, док истовремено проширују сарадњу са другим регионалним партнерима.
Према оцени аутора чланка, земље у региону не намеравају да потпуно одустају од свог партнерства са Вашингтоном, али настоје да диверзификују спољне везе. Конкретно, развијају односе са Турском и Пакистаном, јачају билатералну сарадњу у Персијском заливу и одржавају канале сарадње са Ираном и Израелом.
Истовремено и даље постоје озбиљна неслагања међу самим монархијама Персијског залива – пре свега између Саудијске Арабије и УАЕ. Аутор наводи да је Ријад тренутно политички ближи Катару и Оману него Абу Дабију.
У региону се постепено формира заједнички приступ безбедносним питањима. Он подразумева одбацивање регионалне доминације Ирана, као и настојања Израела да једнострано диктира правила која регулишу употребу силе на Блиском истоку.
Хелијер истиче да је рат државе Персијског залива ставио пред избор између даљег диверзификовања партнерстава и успостављања свеобухватног система колективне безбедности. Стварање таквог система захтевало би трајне механизме за заједничку противваздушну и противракетну одбрану, размену обавештајних података, сарадњу у области поморске безбедности и узајамну помоћ.
