https://sputnikportal.rs/20260915/1203445053.html
Запад већ боли глава од раста економије БРИКС-а, шта свет тек може да очекује
Запад већ боли глава од раста економије БРИКС-а, шта свет тек може да очекује
Sputnik Србија
Када су пре 20 година Бразил, Русија, Индија и Кина основали БРИК вероватно је мало ко, поготово на Западу, веровао да ће та организација којој се 2011. године... 15.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-15T21:00+0200
2026-09-15T21:00+0200
2026-09-15T21:13+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/0f/1203444895_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_ac59243cd42023269d18d806a2399952.jpg
Запад већ боли глава од раста економије БРИКС-а, шта свет тек може да очекује
Sputnik Србија
Када су пре 20 година Бразил, Русија, Индија и Кина основали БРИК вероватно је мало ко, поготово на Западу, веровао да ће та организација којој се 2011. године придружила и Јужноафричка Република, генерисати више од 40 одсто глобалног БДП-а. За разлику од тих пет земаља у развоју, Г7 најразвијенијих су добациле до 29 одсто.
У Индији је управо завршен самит БРИКС-а, коме су се у протекле две године придружили и Египат, Иран, Етиопија, Уједињени Арапски Емирати и Индонезија. У трећу деценију деловања та организација улази као главни покретач светске економије. Чему смо сведочили у протекле две деценије и шта се може очекивати у наредним годинама када су привреда, економија и финансије у питању? Може ли БРИКС утицати на трансформацију, Међународног монетарног фонда и Светске банке, кројених по мери Запада, пре свега САД?
Могу ли чланице БРИКС-а постићи сопствени независни финанијски модел који неће бити условљен досадашњим начинима плаћања у свету? На шта указује податак да је трговина унутар БРИКС-а достигла 1,2 билиона долара? Пребацује ли Кина, светска економска сила број један по паритету куповне моћи, свој јуан на злани стандард и шта би то донело у глобалним размерама? Хоће ли то убрзати процес дедоларизације?
О томе у емисији Енергија Спутњика новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са др Будимиром Стакићем, професором емеритусом, стручњаком за међународну економију, финансије и банкарство.
Када су пре 20 година Бразил, Русија, Индија и Кина основали БРИК вероватно је мало ко, поготово на Западу, веровао да ће та организација којој се 2011. године придружила и Јужноафричка Република, генерисати више од 40 одсто глобалног БДП-а. За разлику од тих пет земаља у развоју, Г7 најразвијенијих су добациле до 29 одсто. У Индији је управо завршен самит БРИКС-а, коме су се у протекле две године придружили и Египат, Иран, Етиопија, Уједињени Арапски Емирати и Индонезија. У трећу деценију деловања та организација улази као главни покретач светске економије. Чему смо сведочили у протекле две деценије и шта се може очекивати у наредним годинама када су привреда, економија и финансије у питању? Може ли БРИКС утицати на трансформацију, Међународног монетарног фонда и Светске банке, кројених по мери Запада, пре свега САД? Могу ли чланице БРИКС-а постићи сопствени независни финанијски модел који неће бити условљен досадашњим начинима плаћања у свету? На шта указује податак да је трговина унутар БРИКС-а достигла 1,2 билиона долара? Пребацује ли Кина, светска економска сила број један по паритету куповне моћи, свој јуан на злани стандард и шта би то донело у глобалним размерама? Хоће ли то убрзати процес дедоларизације? О томе у емисији Енергија Спутњика новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са др Будимиром Стакићем, професором емеритусом, стручњаком за међународну економију, финансије и банкарство.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Када су пре 20 година Бразил, Русија, Индија и Кина основали БРИК вероватно је мало ко, поготово на Западу, веровао да ће та организација којој се 2011. године придружила и Јужноафричка Република, генерисати више од 40 одсто глобалног БДП-а. За разлику од тих пет земаља у развоју, Г7 најразвијенијих су добациле до 29 одсто.
У Индији је управо завршен самит БРИКС-а, коме су се у протекле две године придружили и Египат, Иран, Етиопија, Уједињени Арапски Емирати и Индонезија. У трећу деценију деловања та организација улази као главни покретач светске економије. Чему смо сведочили у протекле две деценије и шта се може очекивати у наредним годинама када су привреда, економија и финансије у питању? Може ли БРИКС утицати на трансформацију, Међународног монетарног фонда и Светске банке, кројених по мери Запада, пре свега САД?
Могу ли чланице БРИКС-а постићи сопствени независни финанијски модел који неће бити условљен досадашњим начинима плаћања у свету? На шта указује податак да је трговина унутар БРИКС-а достигла 1,2 билиона долара? Пребацује ли Кина, светска економска сила број један по паритету куповне моћи, свој јуан на злани стандард и шта би то донело у глобалним размерама? Хоће ли то убрзати процес дедоларизације?
О томе у емисији Енергија Спутњика новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са др Будимиром Стакићем, професором емеритусом, стручњаком за међународну економију, финансије и банкарство.
