Ново „велико признање“ из Америке: Почиње ли обарање руку најјачих сила – у орбити
© Sputnik / Александр Моклецов
/ Пратите нас
Америчко признање да су Сједињене Државе распоредиле офанзивно оружје у Земљиној орбити може да представља најаву нове фазе трке у наоружању великих сила. Међутим, остаје питање да ли Вашингтон заиста располаже способностима које тврди да има.
Овако објаву коју је изговорио амерички секретар ратног ваздухопловства Трој Мејнк коментаришу правник и аналитичар Александар Ђекић и магистар међународних односа Бошко Јовановић.
Инсталирање оружја у свемиру и јесте био један од задатака америчке војске још од почетка мандата Доналда Трампа. Томе у прилог иде и чињеница да је Мејнк човек са око четири деценије рада у војном, обавештајном и свемирском сектору. Пре именовања био је главни заменик директора Националне канцеларије за извиђање (НРО), америчке обавештајне агенције одговорне за развој и управљање шпијунским сателитима.
Мејнк је именован за секретара управо са задатком да, заједно са секретаром за рат, Питом Хегсетом, ради на томе да америчка војска буде, како је то Трамп волео да каже, „најефикаснија и најсмртоноснија“ и да се обезбеди „мир кроз снагу“.
Управо је Мејнк и објавио да су САД у свемиру поставиле офанзивно наоружање; међутим, није објаснио које.
Све као и за време „ратова звезда“
И док Ђекић сматра да би потврда америчког присуства са офанзивним капацитетима у орбити наше планете отворила нову фазу стратешког надметања између великих сила и готово сигурно подстакла Русију и Кину да развијају сопствене способности, Јовановић је много скептичнији према Мејнковим тврдњама и сматра да би, уколико је Вашингтон заиста распоредио оружје у свемиру, Москва и Пекинг за то знали и већ би реаговали.
Према Ђекићевим речима, америчко признање наставак је вишедеценијских настојања Вашингтона да војне капацитете прошири на свемир. Такви програми постојали су још почетком осамдесетих година прошлог века, у време првог мандата Роналда Регана, познатог под колоквијалним називом „ратови звезда“. Трампове амбиције иду у сличном правцу, али са другим циљем, јер трка у наоружању осамдесетих имала је за циљ исцрпљивање СССР-а. Околности су се данас промениле.
„Американци по први пут губе трку у наоружању. Они имају тзв. ’силвер булит’ наоружање, напоредну технологију, врхунско наоружање, али, очито, недовољан квантитет је оно што их ’убија’. И сад, они гледају да ескалирају трку у наоружању према свемиру, што, наравно отвара читав нови простор за даљу ескалацију, односно да Руси и Кинези крену у истом правцу“, сматра Ђекић.
Питање је уопште да ли је изјава истинита
За Јовановића је, међутим, проблематично питање америчких технолошких могућности.
„Вашингтон се сада сетио ’ратова звезда’ и Роналда Регана, али све ће бити подједнако неуспешно као и у Реганово време зато што Америка нема технолошких могућности за ратовање у свемиру. Мејнкова изјава је је само подршка Трампу пред изборе, јер је Трамп аутор те чувене идеје о ’Златној куполи’ и формирања Свемирске команде америчке војске“, наводи Јовановић.
Јовановић чак одбија да тврдње америчког званичника прихвати здраво за готово. Он сматра да се ради о бомбастичним изјавама јер, да су Американци заиста поставили офанзивно оружје у свемир, Москва и Пекинг би знали за то и већ би реаговали.
Наш саговорник подсећа да су сви програми ратовања у свемиру и из свемира угашени почетком деведесетих година, како амерички, тако и совјетски и то не само зато што су били прескупи, већ и зато што су се показали као немогући.
Контрола свемира кључна за будуће ратове
Са друге стране, Ђекић полази од претпоставке да је Мејнкова изјава истинита и поставља питање шта би то значило за начине ратовања у будућности и односе између великих сила. Инсталирање америчког оружја у свемиру отвара простор и другим великим силама да крену истим путем, каже он.
Он посебно наглашава чињеницу да савремене војске више не могу да функционишу без инфраструктуре у свемиру – контрола свемира круцијална је за војну моћ на Земљи, каже он.
„Мислим да је најбољи пример Масков Спејс X и Старлинк. Видимо да су најбитнији коридори комуникације, логистика је оно што носи један рат. Дакле, уколико не постоји логистика, бадава и напредно оружје, бадава и врхунска пешадија. Оно што је најбитније је брза комуникација између трупа на терену и позадине. Када контролишете свемир, ви суштински контролишете читав терен, можете да га надгледате, можете да нападате одакле хоћете, јер непријатељ нема где да се сакрије. Према неким теоријама, будући ратови ће се водити на два места: испод земље и у свемиру“, објашњава Ђекић.
Питање међународног права
Америчко признање отвара и питање међународног права јер Споразум о свемиру из 1967. године забрањује постављање нуклеарног оружја и других средстава за масовно уништење у Земљину орбиту, али не забрањује свако конвенционално оружје у свемиру, напомиње Ђекић.
Према његовом мишљењу, међународни правни систем настао после Другог светског рата више не одговара односима снага који се данас формирају и управо то је оно што ситуацију чини посебно опасном. Свемир се формално третира као простор који треба користити у мирнодопске сврхе, али војна технологија већ зависи од сателита, комуникација, извиђања и навигације.
Због тога неће бити могуће очувати свемир изван великог геополитичког надметања уколико се истовремено не промени однос снага међу највећим државама.
„Док год имамо ситуацију у којој се Америка плаши тзв. Тукидидове замке, у којој њена моћ релативно опада, нећемо имати стање мира до нове поделе карата. Јер, докле год је тако, стратешки ресурс као што је свемир јако тешко ће се користити у мирнодопске сврхе“, закључује Ђекић.
Погледајте и:
