https://sputnikportal.rs/20260915/sta-bi-bila-britanija-bez-robovlasnistva-frapantni-podaci-o-carstvu-zasnovanom-na-ljudskoj-nesreci-1203435753.html
Шта би била Британија без робовласништва: Фрапантни подаци о царству заснованом на људској несрећи
Шта би била Британија без робовласништва: Фрапантни подаци о царству заснованом на људској несрећи
Sputnik Србија
Нови Регистар британских трговаца робљем, који је објављен у понедељак, указује на широку повезаност британског друштва и институција са трговином поробљеним... 15.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-15T22:35+0200
2026-09-15T22:35+0200
2026-09-15T22:35+0200
свет
свет – политика
велика британија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/0f/1203436311_0:64:1168:721_1920x0_80_0_0_eda5884a94452b77b2df1b4abf1a1590.jpg
Регистар, на којем је четири године радила група историчара са три британска универзитета, садржи биографске податке о око 13.000 мушкараца и жена са седиштем у Британији који су финансирали транспорт око 3,2 милиона поробљених Африканаца током готово два и по века, преносе британски медији.Аутори регистра наводе да је трговина робљем била важан фактор у периоду формирања британске државе, ширења британске империје, развоја њених институција и економског раста.Повезаност с институцијама и друштвомПрема истраживању, трговци робљем нису били ограничени на мали број трговачких породица у великим лукама, већ су били повезани са политичким институцијама, монархијом, добротворним организацијама, научним и културним институцијама широм земље.Међу најранијим британским актерима у трговини поробљеним Африканцима били су високи државни званичници, чланови аристократије и блиски сарадници тадашње краљице Елизабете I, наводи се у регистру.Више од 100 чланова парламента инвестирало је у компаније за трговину робљем, а документовано је да је и 45 свештеника учествовало у томе. Налази показују да је међу инвеститорима и акционарима у трговини робљем било око хиљаду жена, које су чиниле нешто мање од десет одсто евидентираних инвеститора.Истраживање указује и на повезаност трговине робљем са развојем британског политичког система. Трговци су, како се наводи, учествовали у политичким кампањама за ширење приступа трговини, док је држава користила трговину робљем и компаније које су се њоме бавиле као део својих економских и финансијских политика.Такође се истиче да се интересовање за трговину робљем временом ширило кроз различите друштвене слојеве, а њен обим повећан је за око 300 одсто, чиме је Британија постала водећа нација у трговини поробљеним људима током 18. века.Улагања, институције и транспортАутори наводе да су улагања у трговину робљем долазила и изван традиционалних трговачких центара, укључујући провинцијске градове и Шкотску након уједињења са Енглеском. Трговци су улагали и у развој лука, докова и канала, повезујући британске градове са индустријским залеђем.Трговци робљем били су повезани и са бројним добротворним, образовним, научним и културним институцијама. Према регистру, међу људима који су били укључени у трговину или улагали у њу били су песници, драмски писци, сликари, композитори и архитекти, као и појединци повезани са развојем британске науке и медицине.Наведено је да су британски бродови отели више од три милиона људи из Африке и присилно их транспортовали преко Атлантског океана до колонијалних плантажа у Америци и на Карибима.Краљевска афричка компанија, основана 1672. године, била је највећа међу фирмама које су се бавиле тим послом. Краљ Џејмс II, тада војвода од Јорка, био је председник и главни акционар компаније, док је његов рођак принц Руперт био истакнути учесник.Аутори регистра оцењују да истраживање показује да трговина робљем није била издвојена епизода у британској историји нити феномен ограничен на поједине луке, већ да је била повезана са различитим деловима друштва и институцијама широм земље.Регистар је представљен као покушај да се детаљније утврди улога трговине поробљеним Африканцима у историји Британије и шире сагледају њене последице на развој британског друштва. У истраживању су учествовали научници са универзитета у Ланкастеру, Манчестеру и Лондону. Истраживање је засновано на пословним документима, изводима из матичне књиге рођених, умрлих и венчаних, тестаментима и политичким записима.Погледајте и:
велика британија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет – политика, велика британија
свет – политика, велика британија
Шта би била Британија без робовласништва: Фрапантни подаци о царству заснованом на људској несрећи
Нови Регистар британских трговаца робљем, који је објављен у понедељак, указује на широку повезаност британског друштва и институција са трговином поробљеним Африканцима и на њен утицај на развој британске државе.
Регистар, на којем је четири године радила група историчара са три британска универзитета, садржи биографске податке о око 13.000 мушкараца и жена са седиштем у Британији који су финансирали транспорт око 3,2 милиона поробљених Африканаца током готово два и по века, преносе британски медији.
Аутори регистра наводе да је трговина робљем била важан фактор у периоду формирања британске државе, ширења британске империје, развоја њених институција и економског раста.
Повезаност с институцијама и друштвом
Према истраживању, трговци робљем нису били ограничени на мали број трговачких породица у великим лукама, већ су били повезани са политичким институцијама, монархијом, добротворним организацијама, научним и културним институцијама широм земље.
Међу најранијим британским актерима у трговини поробљеним Африканцима били су високи државни званичници, чланови аристократије и блиски сарадници тадашње краљице Елизабете I, наводи се у регистру.
Више од 100 чланова парламента инвестирало је у компаније за трговину робљем, а документовано је да је и 45 свештеника учествовало у томе. Налази показују да је међу инвеститорима и акционарима у трговини робљем било око хиљаду жена, које су чиниле нешто мање од десет одсто евидентираних инвеститора.
Истраживање указује и на повезаност трговине робљем са развојем британског политичког система. Трговци су, како се наводи, учествовали у политичким кампањама за ширење приступа трговини, док је држава користила трговину робљем и компаније које су се њоме бавиле као део својих економских и финансијских политика.
Такође се истиче да се интересовање за трговину робљем временом ширило кроз различите друштвене слојеве, а њен обим повећан је за око 300 одсто, чиме је Британија постала водећа нација у трговини поробљеним људима током 18. века.
Улагања, институције и транспорт
Аутори наводе да су улагања у трговину робљем долазила и изван традиционалних трговачких центара, укључујући провинцијске градове и Шкотску након уједињења са Енглеском. Трговци су улагали и у развој лука, докова и канала, повезујући британске градове са индустријским залеђем.
Трговци робљем били су повезани и са бројним добротворним, образовним, научним и културним институцијама. Према регистру, међу људима који су били укључени у трговину или улагали у њу били су песници, драмски писци, сликари, композитори и архитекти, као и појединци повезани са развојем британске науке и медицине.
Наведено је да су британски бродови отели више од три милиона људи из Африке и присилно их транспортовали преко Атлантског океана до колонијалних плантажа у Америци и на Карибима.
Краљевска афричка компанија, основана 1672. године, била је највећа међу фирмама које су се бавиле тим послом. Краљ Џејмс II, тада војвода од Јорка, био је председник и главни акционар компаније, док је његов рођак принц Руперт био истакнути учесник.
Аутори регистра оцењују да истраживање показује да трговина робљем није била издвојена епизода у британској историји нити феномен ограничен на поједине луке, већ да је била повезана са различитим деловима друштва и институцијама широм земље.
Регистар је представљен као покушај да се детаљније утврди улога трговине поробљеним Африканцима у историји Британије и шире сагледају њене последице на развој британског друштва. У истраживању су учествовали научници са универзитета у Ланкастеру, Манчестеру и Лондону. Истраживање је засновано на пословним документима, изводима из матичне књиге рођених, умрлих и венчаних, тестаментима и политичким записима.
