Манифестација „Дани Српске у Србији“ свечано отворена у Београду
21:44 16.09.2026 (Освежено: 22:29 16.09.2026)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Четрнаести „Дани Српске у Србији“, које под слоганом „Слободом надахнути, саборношћу вођени“ организује Представништво Републике Српске у Србији, отворени су вечерас у Народном позоришту у Београду.
Председник Владе Републике Српске Саво Минић, који је отворио манифестацију ,поручио је да је саборност Српске и Србије изнад свега и да се са обе стране Дрине ради на стварању бољих услова за живот сваког човека.
„Наша саборност не сме и није само реч коју изговарамо на свечаностима. Она је наша снага у сваком дану. У сваком пројекту који заједно покренемо. У сваком мосту који изградимо. У сваком младом човеку којем дамо прилику. У свакој породици којој створимо услове да остане и опстане“, рекао је Минић.
Додао је да треба да имамо више самопоштовања, не да бисмо се осећали као појединци боље, него да једни друге можемо да бодримо.
„Ово су две заставе једног народа, две химне једног народа, неко је покушавао да нас раздваја, да стави баријере. Али Србија и Српска су два плућна крила и срце тога тела је народ“, рекао је Минић.
Истакао је да заједно славимо празнике, као један народ, али и заједно тугујемо.
„Остављена нам је слобода која је плаћена крвљу нашег народа. Али ми морамо да за наше младе и будуће генерације креирамо боље услове за живот, да дижемо животни стандард како би остали у земљи. Много тога је постигнуто захваљујући Александру Вучићу и Милораду Додику“, рекао је Минић.
Додао је да Дани Српске у Србији и Дани Србије у Српској треба да буду пресек свега што је урађено у последњих годину.
Он је додао да Српска и Србија данас имају снагу да своју блискост покажу кроз заједничке инвестиције, инфраструктуру, подршку привреди, образовању, култури и другим областима који доприносе квалитетнијем животу наших грађана и стварају нове развојне.
Епископ Иларион: Срби живе шире од овоземаљских граница, Србин стоји само пред судом Божијим
Викарни епископ новобрдски Иларион, изасланик патријарха Порфирија, рекао је да је простор у којем Срби живе шире од територије одређене овоземаљским границама и да не треба Срби да прихватају границе и судове овог света.
„Простор у коме Србин живи јесте много шири од било какве територије одређене овоземаљским границама, и прави Србин стоји пре свега пред судом Божијим, а сваки други суд има мањи значај од онога суда коме ћемо сви једнога дана да представимо“, рекао је Иларион.
Додао је да борбу која је вођена и за Републику Српску види у томе што су нам цркве пуне, што се веронаука учи у земљама где Срби живе, и нека нам то и убудуће буде путоказ, шта год да чинимо, да чинимо онако како Бог заповеда.
„Каже Христос: Брините се за царство небеско и правду његову, а све остало ће вам се додати као додатак. Ето, нека би Бог дао и да тог додатка буде у изобиљу, али да нам ни то не буде довољно, него да нам у срцу постоји чежња и глад за оном љубављу која ће тек у пуноћи да наступи када буде наступило непролазно царство Христово“, рекао је он.
Он је поздравио све и у име патријарха Порфирија.
„Нека је срећно и Богом благословено ово саборовање, у радости да се срећемо, на многа блага лета, да не прихватамо границе и судове овога света, да се не бисмо ми њима поробили, него да бисмо пре свега проникли у савршени закон слободе и служили нашем Господу Христу неодступно. Да је срећно и Богом благословено“, закључио је он.
Вучевић: Слога и саборност кључни за српски народ и државни опстанак
Изасланик председника Србије и саветник председника за регионална питања Милош Вучевић рекао је да су слога и саборност од српског постања до данас били кључни за српски народ и државни опстанак.
Он је рекао да се обично када је овај празник говори о данима Српске у Србији и односима Србије и Српске, али је додао да ће говорити о српским дилемама и питањима, путевима и странпутицама, одликама и одлукама пре више година и деценија, који се и данас рефлектују на нашу садашњост, а и креирају нашу будућност.
„Свети Сава, као школска слава у Срба, званично установљена 2. јануара 1840. године у Крагујевцу. У одлуци тадашњег Министарства просвете стајало је да се Свети Сава проглашава за патрона свих наших школа и да се најсвечаније прославља. Ова одлука беше лепо и једнодушно прихваћена од Срба са свих страна, па тако руководство Матице српске 1842. године проглашава Светог Саву за патрона ове најстарије научне просветне установе у модерној српској историји. Хронике бележе да се ова слава славила званично у Сремској Митровици и Шибенику од 1846. године, у Котору и Сент Андреји од 1849. године, у Новом Саду од 1854. године“, рекао је он.
Како је навео, од времена кнеза Данила, неки извори бележе од 1856. године, да се ова слава слави као школска слава званично у Црној Гори.
„Циљ овог празновања је био да се из живота и рада највећег нашег просветитеља генерације деце уче и усвајају моралне врлине које су спасоносне у сва времена и пре свега насушно потребне целом нашем народу. Да се његовим животом и радом поучимо и водимо. У том духу беху неговане генерације више од 100 година“, рекао је Вучевић.
Подсетио је да се јануара 1945. године десила последња прослава Савиндана у Београду, у још неослобођеној држави.
„Док је рат трајао великом жестином и док је још увек било прерано да нова власт покаже право лице, у присуству партијских комесара и под будним оком партијских тела, одржана је последња манифестација ове школске славе, пре њене коначне забране и покушаја увођења забране Србима на прослављање и поштовање Светог Саве“, рекао је Вучевић.
Додао је да су јануара 1946. године забрањени свештеници и сечење колача у школама, а Светог Саву као школског заштитника и патрона убрзо су заменили хероји револуције и остали истакнути из Комунистичке партије Југославије.
„Не можемо рећи да је остао наследник првог српског просветитеља и узор генерацијама. Од тада па све до 1990. године, Свети Сава је био протеран из нашег образовног система, а моралне вертикале деца су усвајала од Ђура Салаја и њему сличних. За тих 45 година убедљиво је доказано правило – да што се грбо роди, време не исправи. Одређено од духа и суштине хришћанства и светосавља, дуго смо тумарали, а многи и данас тумарају, у нади да ће нас спасити неки нови светови, да је време да се успостави поново дан младости, пионирски дух и дух радних акција. Као и да могу да у суштини православни и словенски народ, какав је српски, устоји у југословенски, антиправославно, екстремно секуларно и у крајњој линији антисрпски“, рекао је он.
Како је навео, највећу бол по националност задавало је то што је тај удар и тај покушај ишао у великој мери из нашег народа, а понешто и из неких других комшијских.
„То би могао бити, а по мени и јесте, један од разлога зашто се само један број наших људи сети значаја српске уједињености и саборности у тешким тренуцима, док други на то и не помишљају, угледајући се на друга Салаја и друге другове. Тај фактор слоге и саборности од нашег постања до данас био је кључан у нашем народном и државном опстанку“, рекао је он.
Додао је да је Србија увек била и јесте народна држава.
„Она није творевина елита, интелектуалних кругова, црвене или било које друге буржоазије и поштене интелигенције, него одјек душе српског сељака и радника, који је крв и зној угинуо за то своје парче слободе под овим небеским сводом, како би имао онај простор где га нико неће клати и убијати само зато што је Србин. Они који нису схватили да је чин највећег интелектуалног и моралног домашаја да радите и живите као частан син своје отаџбине, постали су набусити и сити, бесни и увређени, презирни према шајкачи и опанку, према икони и на крају према Светом Сави“, рекао је Вучевић.
Додао је да је управо Свети Сава својим животом целом нашем народу показао пут љубави и народног јединства кад је над моштима Светог Симеона помирио до крви завађену браћу Стефана и Вукана и окончао грађански рат у Србији.
„Овај се догађај збио у Светој Студеници давне 1208. године, оставивши нам поуку саборности коју су креатори нашег образовног система за дуги низ деценија сматрали небитном епизодом. Та поука хришћанске љубави, мира и братства, као да нам се поновно десила 2026. године, када је у доба наше друга велика светиња походила ове земље и просторе. Часни појас Пресвете Богородице озарио је Србију, а више од милион верника приклонило је своју главу овој светињи са надом и молитвама за мир, здравље, слогу и спасење“, нагласио је он.
Како каже, тако смо се још једном окупили и сабрали над светињом и чудом као народ.
„Има и оних који се том догађају нису радовали и тај догађај још једном потврђује да сви они који рачуницу праве без Бога и контра Бога на крају губе и бивају поражени“, рекао је он.
Вучевић је истакао да на тим поукама треба да се уздижемо, то треба да сведочи односима Србије и Српске и да творимо једно и једнодушно уверење о јединству и слози, као спасу и утехи.
„Србију са нашим распетим Косовом и Метохијом и бастионом српства, Републиком Српском, која је плод љубави и борбе нашег народа за голо преживљавање, равноправност и слободу, нека Господ својом моћном десницом заштити у све векове и векова“, истакао је Вучевић.
Стевандић: Срби су несаломиви када су јединствени
Председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић поручио је да су Срби несаломиви када су јединствени.
„Србија и Република Српска, два плућна крила једног душника који сложно дишу исте проблеме, исту будућност и који први пут у нашој великој, тешкој и крвавој историји заједно гледају у будућност, ослоњене једна на другу без страха од приговора и да би то неко могао да нам поквари“, истакао је Стевандић.
Додао је да јединство Србије и Српске није плод тренутка и да је Република Српска, тежећи том јединству, своју историју писала крвљу и калила сузама, а данас представља део на који Србија може да рачуна.
Истакао је да су изазовна времена иза нас и подсетио на стварање Републике Српске у тим тешким тренуцима.
Додао је да нас тешка времена чекају и у будућности.
Истакао је да су односи између Србије и Републике Српске почели да цветају од 2012. године.
„Загрљај са обе стране Дрине, не прекор, него дубоко разумевање. Дочекали смо да све заједничке датуме и оне трагичне славимо заједно, да све велике тренутке наше историје такође уздижемо заједно и сваки други датум који говори да смо народ који се није одрекао части, слободе и себе“, додао је он.
Свечаност је почела химнама Србије и Републике Српске.
Присутни су били и домаћин манифестације, шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић, министри Владе Србије у техничком мандату, министри у влади Републике Српске, представници војске и полиције Србије и Републике Српске, представници дипломатског кора, академици, истакнути уметници, привредници и друге званице.
Након свечаног дела уследио је уметнички програм, а у оквиру свечаног отварања изведена је „Слободија“, пригодна драмска игра, а програм је употпунио и Мешовити хор Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички“.
Поред Београда, током наредних девет дана различити програмски садржаји „Дана Српске у Србији“, посвећени култури, науци, просвети и уметности, биће одржани у још 13 градова широм Србије.
У четвртак, 17. септембра, програм се наставља у Новом Саду и Београду, а у наредним данима и у Сремској Митровици, Великој Плани, Кикинди, Суботици, Крушевцу, Сомбору, Крагујевцу, Пожаревцу, Зрењанину, Краљеву и Врању.
Свечано затварање манифестације биће одржано у петак, 25. септембра, у 20.00 часова у Народном позоришту у Нишу.
Манифестација „Дани Српске у Србији“ одржава се већ четрнаест година, негујући и додатно јачајући везе Републике Српске и Србије и доприносећи укупној сарадњи, као и очувању српског националног идентитета, језика, писма, православне вере, културе и традиције.
Погледајте и:
