Изречене пресуде у Хагу: Доказан ратни злочин над најмање 385 особа и 96 убистава /видео, фото/

Група од око 200 присталица тзв. ОВК који су се налазили испред Специјализованих већа Косова у Хагу удаљило се са тог простора након што је то од њих затражила холандска полиција. Они су отишли у парк Маливелд, где је постављен велики екран путем којег прате изрицање пресуде, пренео је Косово прес.

Холандска полиција претходно је наредила свима који су се окупили испред зграде суда у Хагу да се удаље.

Судско веће у Хагу утврдило је, како је навео судија Чарлс Смит, да иако је одговорност оптужених бивших лидера тзв. ОВК индивидуална и лична, ниједан од њих не би могао сам да оствари постигнуто у заједничком кажњивом циљу.

"Радили су заједно, непоколебљиво и уз помоћ других. Заједно су се договорили о заједничком кажњивом циљу, заједно су одлучили да успоставе систем за остварење тог циља, заједно су образовали затвореничке објекте, основали и уредили војну полицију, обавештајну службу и специјалне јединице и поверили им задатак остварења њиховог заједничког кажњивог циља", казао је Смит.

Како је додао, себи и другима доделили су улоге, звања и положаје са којих су контролисали спровођење заједничког кажњивог циља, заједно су именовали друга лица на важне положаје, заједно су издавали саопштења у којима су промовисали своје ставове и политике, нападали непријатеље и преузимали одговорност за убиства и лишења слободе и креирали политику потпуне некажњивости за извршиоце тих кривичних дела.

Смит је навео да друга лица, конкретно Фатмир Љимај и Сабин Геци, Рустем Мустафа и Љатиф Гаши, у кажњиве сврхе су здушно спроводила циљане нападе на противнике.

"Колико је план био једноставан, толико је био и погубан. Конкретно се састојао од: успостављања затвореничких објеката на свим подручјима под контролом ОВК-а и откривања појединаца за које се сматрало да су припадници ОВК-а и најзад њиховог хапшења, лишења слободе и, по потреби, убијања. Тај план је систематски и немилосрдно спровођен на читавој територији под контролом ОВК-а и то током читавог сукоба", казао је Смит.

Додао је да ниједан од оптужених није предузео никакве мере да се спровођење тог плана обустави, спречи, ублажи или умањи.

"Напротив, сваки од оптужених је допринео, подржао и омогућио његово спровођење. То је био њихов план и остали су му доследни све док то више није било могуће нити потребно", казао је Смит.

Супротно тврдњама одбране, како је навео Смит, дата кривична дела нису извршена због некаквих локалних крвних освета, личних обрачуна, банди силеџија или цивила повратника.

Судско веће у Хагу утврдило је да је Кадри Весељи активно учествовао у кривичним делима и подстицао их, а уз то је и остао на челу органа који је био најодговорнији за одабир, хапшење, лишење слободе, а у неким случајевима и убиство лица која су сматрана противницима.

Судија Чарлс Смит рекао је да је Весељи без обзира на сазнања о кривичним делима извршеним над противницима, о њиховом протиправном хапшењу и лишењу слободе, злостављању и убиству, није предузео никакве мере како би та кривична дела спречио или о њима спровео истрагу, односно казнио њихове учиниоце.

"Напротив, Весељи је активно учествовао у кривичним делима и подстицао их, а уз то је остао на челу органа који је био најодговорнији за одабир, хапшење, лишење слободе, а у неким случајевима и убиство лица која су сматрана противницима. Веће напомиње, у овом контексту, да су се такозвана 'безбедносна сазнања' на основу којих је велики број тих лица ухапшен, затворен и убијен, сводила на непроверене гласине", казао је Смит.

Како је додао, на основу таквих информација, жртве су називане шпијунима и колаборационистима и због тога биле изложене окрутном поступању.

Судско веће у Хагу утврдило је да је Хашим Тачи имао кључну улогу у формулисању и спровођењу заједничког кажњивог циља тзв. ОВК и да је значајно допринео његовом спровођењу.

Специјализована већа Косова утврдила су да су припадници тзв. ОВК од 1998. до 1999. године на КиМ починили кривична дела ратни злочини незаконито или произвољно хапшење и лишење слободе, као и ратни злочин убиство.

"На основу свих изнетих доказа, панел је закључио да су припадници ОВК између априла 1998. и 20. јуна 1999. произвољно лишили слободе најмање 385 лица и држали их у бројним затвореничким објектима под контролом ОВК у 14 општина на Косову и на одређеним локацијама у 2 области на северу Албаније", рекао је судија Чарлс Смит.

Он је додао да су припадници тзв. ОВК, укључујући и припаднике војне полиције, хапсили и одводили жртве у затвореничке објекте, док су многе жртве приликом хапшења пребијали, вређали, стављали им повез на очи, на руке и ноге.

"Панел је стога закључио да су између априла 1998. и 20. јуна 1999. у 14 општина на Косову и на одређеним локацијама у две области на северу Албаније, припадници ОВК умишљајно извршили радње чињења или нечињења које су довеле до лишења физичке слободе најмање 385 лица која нису активно учествовала у непријатељствима, без правног основа или редовног судског поступка, што та хапшења и лишења слободе чини произвољним", навео је судија.

Због тога, како је рекао, панел је закључио да је тужилаштво ван разумне сумње доказало да је ратни злочин незаконитог или произвољног хапшења и лишења слободе из тачке 3 оптужнице извршен над најмање 385 лица.

Говорећи о оптужбама за сурово поступање и мучење, панел је закључио да је у периоду између априла 1998. и 20. јуна 1999. 348 лица било подвргнуто суровом поступању, а да је од тих 348 лица 303 лица било подвргнуто мучењу.

"Панел је закључио да су припадници ОВК између априла 1998. и 20. јуна 1999. године, у 14 општина на Косову и на одређеним локацијама у две области у Северној Албанији, умишљајно нанели тежак душевни и физички бол и патње лицима којих је било најмање 303, и која нису активно учествовала у непријатељствима, а која су они произвољно ухапсили и лишили слободе са циљем, између осталог, изнуђивања информација или признања, кажњавања, застрашивања, присиле или дискриминације жртве или трећег лица по било ком основу", рекао је судија.

Судија је детаљно изнео доказе којима су ти наводи оптужнице поткрепљени.

Када је реч о кривичном делу ратном злочину убиству, панел је на основу расположивих доказа, закључио да су припадници тзв. ОВК између априла 1998. и 20. јуна 1999. године, у 12 општина на Косову и на одређеној локацији у једној области у северној Албанији, умишљајно извршили радње чињења и нечињења које су изазвале смрт најмање 96 лица која нису активно учествовала у непријатељствима.

Он је навео да су поједине жртве убијане ватреним оружјем, док су друге умрле због последица премлаћивања.

Тела неких од убијених жртава, како је навео, нису никада пронађена, што је само повећало бол преживелих чланова породице.

Судско веће Специјализованих већа у Хагу закључило је у предмету против бивших вођа тзв. ОВК, да тужилаштво није доказало ван разумне сумње да је постојао систематски напад или напад ширих размера усмерен на цивилно становништво, односно да тужилаштво није доказало да су припадници тзв. ОВК циљано нападали цивилно становништво у смислу злочина против човечности.

Судија Специјализованих већа Косова у Хагу Чарлс Смит казао је, током изрицања пресуде, да што се тиче постојања систематског напада или напада ширих размера на цивилно становништво као услова за злочине против човечности, судско веће је закључио да тужилаштво није доказало ван разумне сумње да је постојао систематски напад или напад ширих размера усмерен на цивилно становништво.

Како је додао Смит, веће је утврдило да су најкасније од априла 1998. до августа 1999. припадници ОВК вршили дела насиља и злостављања над цивилним становништвом широм Косова и у одређеним деловима северне Албаније који су били под контролом тзв. ОВК, вршећи, између осталог, радње наведене у члану 13 Закона.

Веће је, такође, закључио, како је рекао Смит, да су те радње представљале напад који је био и систематски и ширих размера.

"Међутим, панел је закључио да тужилаштво није доказало, ван разумне сумње, да је тај напад био усмерен на цивилно становништво. Конкретно, панел је закључио да су, и поред тога што је постојала политика, односно план, за циљане нападе на лица која су сматрана противницима, жртве махом, а неке искључиво, биране и циљано нападане на основу индивидуалних околности, а не на основу припадности циљаном становништву. Панел се, дакле, није уверио да лица која су припадници ОВК циљано нападали у контексту овог предмета представљају цивилно становништво у смислу злочина против човечности", рекао је Смит.

Додао је да је панел закључио да тужилаштво није показало, ван разумне сумње, да су извршена кривична дела прогона, затварања, других нехуманих поступака, мучења, убиства и присилног нестанка лица као злочини против човечности.

Судско веће у Хагу утврдило је, такође, да се догађаји на којима су засноване оптужбе за ратне злочине бившим лидерима тзв. ОВК након 20. јуна 1999. године, по окончању сукоба на Косову и Метохији, не могу окарактерисати као ратни злочини.

Смит је казао да је Судско веће закључило да је најкасније од краја марта 1998. до 20. јуна 1999. године или приближно тог датума, постојао немеђународни оружани сукоб између тзв. ОВК и СР Југославије, односно српских снага.

"Сукоб се водио на Косову, али се на одређене делове северне Албаније који су били под контролом ОВК такође примењују одредбе међународног хуманитарног права које регулишу тај сукоб. Панел је поред тога закључио да су кривична дела из оптужнице била извршена у контексту немеђународног оружаног сукоба или била повезана са оружаним сукобом, чиме је испуњена претпоставка повезаности", казао је Смит.

Како је додао, веће је утврдило да су жртве била лица која уживају заштиту према важећим нормама међународног хуманитарног права, будући да у инкриминисаном периоду нису активно учествовала у непријатељствима.

Осим тога, веће се уверило да су сва четворица оптужених били свесни околности које указују на постојање немеђународног оружаног сукоба, повезаност догађаја са сукобом и заштићеног статуса жртава.

Панелу су предочена сведочења 273 сведока, како у судници, тако и писаним путем. Панел је усвојио 5.467 доказних предмета, формално примио на знање 1.017 правоснажно утврђених чињеница и 29 усаглашених чињеница, а транскрипт целог судског поступка броји 29.238 страница. Поред тога, у поступку је учествовало 156 жртава, рекао је председавајући судија Чарлс Смит.

"Ово суђење вођено је у контексту непрестаног застрашивања сведока. Неколико сведока тужилаштва који су сведочили пред панелом у овом предмету повукло је своје раније изјаве, избегавало да помене основне чињенице из ранијих изјава, лагало је панел, понављало напамет научене реченице или на неки други начин изменило своје раније казивање", рекао је судија Смит.

Поједини сведоци су се можда плашили, или су пак били невољни да панелу изнесу своје искуство из бојазни за сопствену безбедност или безбедност своје породице, док су други то чинили из слепе оданости, додао је.

Судија Специјализованих већа Косова у Хагу Чарлс Смит је приликом објаве пресуде бившим вођама тзв. ОВК Хашима Тачија, Јакупа Краснићија, Реџепа Селимија и Кадрија Весељија, за ратне злочине и злочине против човечности, рекао да су оптужбе тичу искључиво њихове индивидуалне одговорности.

"Предмет овог поступка биле су радње и поступци оптужених: господина Тачија, господина Весеља, господина Сељимија и господина Краснићија, према наводима из оптужнице. Овај поступак се бавио искључиво чињеницама и околностима релевантним за оптужбе против оптужених у овом предмету. Овај предмет се није бавио легитимитетом Ослободилачке војске Косова, ни њеним циљем да оствари независност Косова", рекао је Смит додајући да у овом предмету није оцењивано која страна носи већу одговорност.

Ово веће се, како је рекао, искључиво бавило питањем да ли су кривична дела из оптужнице заиста извршена и да ли се оптужени могу сматрати кривично одговорним за било које од тих дела.

"Ради се конкретно о кривичним делима против Срба, Рома и нарочито косовских Албанаца, која су, према оптужници, извршили одређени припадници ОВК и сами оптужени. У погледу тог питања, специјализована већа утврђују искључиво кривичну одговорност појединца", рекао је судија.

Он је прочитао детаљно за шта тужилаштво терети оптужене, односно да је Тачи био један од оснивача тзв. ОВК и један од оснивача централног или главног штаба тзв. ОВК.

За Весељија тужилаштво такође наводи да је један од оснивача тзв. ОВК и главног штаба, што тужилаштво тврди и за Сељимија и за Краснићија.

"Тужилаштво четворицу оптужених терети у 6 тачака оптужнице за злочине против човечности из члана 13. 1. закона, конкретно: прогон тачка 1, затварање тачка 2, други нехумани поступци тачка 4, мучење тачка 6, убиство тачка 8, и присилни нестанци лица тачка 10", рекао је Смит и додао да тужилаштво наводи да су све њихове радње биле део систематског напада или напада ширих размера усмереног на цивилно становништво и противнике.

Поред тога, тужилаштво оптужене терети у 4 тачке оптужнице за ратне злочине из члана 14. 1. закона, конкретно: противзаконито или произвољно хапшење и лишење слободе тачка 3, сурово поступање тачка 5, мучење тачка 7, и убиство тачка 9.

Смит је подсетио да су оптужени негирали кривицу.

Тужилаштво је у завршној речи затражило по 45 година затвора за оптужене Хашима Тачија, Јакупа Краснићија, Реџепа Сељимија и Кадрија Весељија. Оптужница их терети по основу индивидуалне кривичне одговорности у шест тачака за злочине против човечности и у четири тачке за ратне злочине.

Према оптужници, жртве су била лица која нису подржавала тзв. ОВК и то Срби, Роми, Ашкалије, цивили за које је тзв. ОВК сматрала да сарађују са српским властима, Албанци који су подржавали Демократски савез Косова или били повезани са том странком и са другим странкама за које је тзв. ОВК сматрала да су јој противници, Албанци који се нису придружили тзв. ОВК или је нису подржавали, лица за које је тзв. ОВК, на основу њиховог тренутног или бившег запослења, сматрала да су јој противници, као и они који су се дружили са Србима.

Тимови одбране оптужених тврдили су током суђења да тужилаштво није доказало наводе оптужнице и затражили ослобађајућу пресуду.

Оптужене вође тзв. ОВК су у притвору у Хагу од хапшења у новембру 2020. године.

У Специјализованим већима Косова у Хагу почело је изрицање пресуде бившим вођама тзв. ОВК Хашиму Тачију, Јакупу Краснићију, Реџепу Селимију и Кадрију Весељију, оптуженима за ратне злочине и злочине против човечности.

Судским већем председава Чарлс Смит из Сједињених Америчких Држава. Он чита оптужнице против четворице оптужених.

Уочи изрицања пресуде холандска полиција појачала је присуство у граду и одузима металне и дрвене дршке застава како би спречила могуће инциденте, преноси Индекс онлајн.

На путу ка Хагу многи су са собом носили заставе тзв. ОВК, тзв. Косова и Албаније.

У основним и средњим школама на територији општине Грачаница данас неће бити наставе у школским учионицама, већ ће се настава одвијати онлајн, преноси "Коссев".

Одлука је донета на састанку директора школа које раде по наставном плану и програму Министарства просвете Републике Србије.

Како сазнаје "Радио Ким", разлог за овакву одлуку је тренутна безбедносна ситуација и најављена окупљања поводом изрицања пресуде бившим лидерима тзв. ОВК.

У поруци коју су родитељи синоћ добили од разредних старешина, међутим, није наведен разлог за одлуку, већ само информација да се настава данас неће одржавати у школама, већ на даљину, путем дигиталних платформи.

Одлука је донета у договору управа школа, Савета родитеља и Школског одбора, на иницијативу Актива основних и средњих школа.

На северу Косова и Метохије за сада нема најава промене организације наставе у основним и средњим школама. Ипак, више факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Северној Митровици јуче је одложило испите заказане за данас.

Пред почетак изрицања пресуде у Хагу, атмосфера у Северној Митровици је мирна, а на централном мосту присутни су припадници карабињера из италијанског састава Кфора, као и неколико возила полиције која су стационирана са обе стране главног моста на Ибру.

У самом граду приметан је мањи број људи, као и појачане патроле тзв. косовске полиције које патролирају шеталиштем до главног моста, неки од њих су опремљени панцирним прслуцима.

Више од 40,6 милиона евра из буџета тзв. Косова потрошено је на правну заштиту и финансијску подршку особама оптуженим пред Специјализованим већима у Хагу.

За четворицу бивших лидера терористичке ОВК – Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Реџепа Сељимија и Јакупа Краснићија – од 2021. до 14. септембра 2026. године издвојено је више од 28,4 милиона евра.

Пред изрицање пресуде бившим вођама тзв. ОВК, који су оптужени за ратне злочине, у Приштини и другим градовима на Косову и Метохији истакнуте су заставе и амблеми тзв. ОВК.

На главном тргу у Приштини, где је постављен екран на коме се одбројава време до изрицања пресуде и где ће изрицање бити преношено, почело је окупљање.

На тргу су велика платна са фотографијама Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Реџепа Сељимија и Јакупа Краснићија, за које је тужилаштво затражило по 45 година затвора, а са разгласа се емитује музика.

На фотографијама које су објавили медији у Приштини види се да су око зграде владе и председништва привремених институција постављене заштитне ограде.

Како се ближило изрицање пресуде, Приштина је системски интензивирала кампању величања и глорификовања терористичке тзв. ОВК.

Тргови у Приштини и осталим градовима на КиМ препуни су застава тзв. ОВК и билборда са фотографијама њених вођа који чекају пресуду за ратне злочине.

Дирекција за образовање Приштине позвала је све наставнике у школама које раде у систему привремених институција да данас први час наставе посвете тзв. ОВК.

Величање тзв. ОВК и њених вођа прате и претње у случају да они буду осуђени.

Тако је члан председништва удружења ветерана тзв. ОВК Насим Харадинај рекао да ће, ако Хашим Тачи и још тројица бивших вођа тзв. ОВК не буду ослобођени, "горети“ Косово и Метохија, Северна Македонија и Албанија".

На скупу подршке вођама тзв. ОВК 12. септембра председник највеће опозиционе странке, Демократске партије Косова, Бедри Хамза, позвао је судије које доносе пресуду да пре тога "размисле о последицама".

Платформа под називом „Слобода има име“, која је организовала скупове подршке вођама тзв. ОВК, истакла је транспаренте са натписом „Када је нападнута ОВК, сви устајемо".

Окупљања у знак подршке оптуженима најављена су за данас и у другим градовима на КиМ.

Мисија Кфора навела је раније да је спремна да реагује на све могуц́е непредвиђене ситуације на постору Косова и Метохије, док је тзв. косовска полиција саопштила да је предузела неопходне мере како би осигурала безбедност и одржала јавни ред и мир.

Испред суда у Хагу распоређене су јаке полицијске снаге. Присталице тзв. ОВК окупљају се код зграде суда. Присутне су и бројне медијске екипе.

Пред изрицање пресуде бившим вођама тзв. ОВК у Хагу, атмосфера у том граду је напета. Полиција је позвала окупљене око зграде Специјализованих већа, који су дошли да подрже бивше вође тзв. ОВК пред изрицање пресуде за ратне злочине, да напусте простор око зграде и оду на место које је предвиђено за окупљање.

Полиција је упозорила да ако окупљени не испоштују ту наредбу, може употребити силу, преноси РТК.

Неколико сати пре објављивања пресуде бившим вођама тзв. ОВК Хашиму Тачију, Кадрију Весељију, Реџепу Сељимију и Јакупу Краснићију, појачане су мере безбедности у близини зграде Специјализованих већа у Хагу.

У Хаг од јуче пристижу Албанци из свих држава Европе, а за данас су најављени и протести у знак подршке Тачију, Весељију, Сељимију и Краснићију, који су оптужени за ратне злочине и злочине против човечности.

Многи од присталица оптужених ноћ су провели код зграде суда. Они носе транспаренте на којима су исписане поруке подршке оптуженима и заставе тзв. ОВК и скандирају "УЧК", преносе медији у Приштини. Полиција је појачала присуство у целом Хагу.

Због окупљених испред Специјалног суда, холандска полиција још није дозволила свим члановима породица оптужених и медијима да уђу у објекат како би пратили изрицање пресуде.

Неки од чланова породица су ушли у зграду, док други, заједно са представницима медија, још чекају.