Рађају се два нова западна савеза за рат против Русије: Слаба Канада ускаче у игру уместо – Америке
21:17 17.09.2026 (Освежено: 21:19 17.09.2026)
© Sputnik / Alexey Filippov
/ Пратите нас
То што се Канада налази у чак два европска безбедносна плана значи да је циљ уједињење западноевропских безбедносних структура, без САД, са експлицитним циљем да се ескалира конфликт у Украјини. Не треба заборавити да је украјински конфликт рат између НАТО и Русије и то је оно што је Алијанса намеравала још од краја Хладног рата.
Овако редитељ Борис Малагурски коментарише улогу Канаде у безбедносним плановима ЕУ и Велике Британије.
Европа, наиме, убрзано слаже нову безбедносну архитектуру — Урсула фон дер Лајен предлаже Европски савет безбедности, док Канада тражи улазак у британске Заједничке експедиционе снаге (ЈЕФ). Два различита формата повезује иста геополитичка нит: Канада је присутна у оба, Сједињене Државе нису, а Русија се у европским безбедносним плановима појављује као кључна претња.
Под образложењем јачања европске „стратешке аутономије“ тако настаје мрежа која би требало да омогући западноевропским државама, Британији и Канади тешње војно-политичко повезивање. Канада се притом позиционира на обе стране те конструкције — као партнер Брисела и будући члан британског војног формата.
Малагурски улогу Канаде у европским безбедносним структурама упоређује са учешћем Аустралије на Евровизији – према његовим речима, цела прича је на том нивоу – могу да певају до миле воље, али неће ништа променити.
Две слабе силе не чине једну јаку
Са победом Доналда Трампа на изборима у САД, Украјина је остала без главног финансијера. Западноевропске земље покушале су да надоместе недостатак средстава за рат, али, с обзиром на стање њихових економија које није баш најбоље (и то баш због антируских санкција које су наметнуле Русији), не могу да финансирају рат против Русије у мери у којој би желели, истиче Малагурски.
„У сличној ситуацији налази се и Канада и из тог разлога вероватно су сабрали два и два и закључили да би на овај начин могли да унапреде сарадњу. Међутим, и позиција Канаде је веома лоша. Они се такође суочавају са притисцима од стране САД које су до сада толерисале Канаду и давале јој преференцијални економски статус. Доналд Трамп више не жели то да ради, поготово зато што Канада не види међународне односе као Трамп и онда се Канада и ЕУ надају да ће бити јачи и да ће два плус два бити четири“, објашњава он.
Међутим, ЕУ и Канада не могу да добаце до четири, јер се у овом случају снаге не сабирају. Канада и Европа су географски удаљени, а са друге стране, у геополиитчком смислу, две слабе творевине не могу да дају једну јаку, додаје Малагурски.
„Они су и даље две слабе силе, само што су заједно на окупу и то је све. Опет је то једна мало већа слаба сила. У том смислу, не видим да ће ово на било који начин да помогне њиховом циљу. Једино што би грађанима Канаде и ЕУ помогло јесте да се одрекну погубне политике која изазива, намеће и продубљује конфликт у Украјини“, сматра наш саговорник.
Намера Канаде и западноевропских земаља да воде рат са Русијом није била реална ни када су имали амерички новац као подршку, како је било за време администрација Барака Обаме и Џозефа Бајдена, а камоли сада.
„Дакле, то је један шизофрена позиција и мислим да то најбоље показује колико су руководства Канаде и Западне Европе у раскораку са оним што њихови грађани суштински желе и то се види и на изборима, где су алтернативне политичке снаге у порасту, како у Немачкој тако и у Француској и у многим другим земљама. Канада је у том погледу мало специфичнија, пропаганда је тамо далеко јача, људи још верују властима и медијима. То знам зато што сам живео у Канади и знам колико је тешко тамо отворити људима очи по неким питањима јер су слепо заљубљени у наратив који више није реалан“, објашњава Малагурски.
Без обзира што је канадски премијер Марк Карни изјавио да свет у коме је његова генерација одрасла и у који је веровала више не постоји, Канада је ипак одлучила да усвоји бајку о премоћи Запада и да, попут ноја, закопа главу у песак, додаје он.
Грађани неће, али политичари желе рат са Русијом
Тако се, уместо смиривања европског простора, под идејом европске безбедносне аутономије заправо граде се још две антируске безбедносне мреже, истиче Малагурски. То је оно што је НАТО одувек радио – од тога да су обећали да се Северноатлантска алијанса неће ширити на исток, до кршења Минских споразума и игнорисања свих добронамерних потеза Москве и њених предлога да се створи заједничка безбедносна структура између Истока и Запада.
Запад ни у једном тренутку није желео да гледа на Русију као на равноправног партнера и чак и дан данас, када је јасно да политика притисака, санкција, изолације и уцена више не функционише, настављају по старом – прибегавају истим методама – једина разлика је у томе што су до сада грешили појединачно, а сада би да греше заједно.
„И то је једина реална слика онога што се тренутно дешава у свету. А да ли ће њихова безбедносна структура бити јача, верујем да је једини начин да сви у свету будемо безбеднији, али на стварно равноправним основама, јесте да се створи заједничка безбедносна мрежа која ће укључивати и Исток и Запад и да се коначно стане на пут константној потреби Запада да се обрачунава са Русијом, да се на Русију гледа као на непријатеља. И да се стане са срамотном пропагандом која цели свет води у ратове и сукобе. Мислим да ниједан Европљанин, а камоли Канађанин жели рат са Русијом“, категоричан је наш саговорник.
Међутим, западни политичари желе рат – воде опасну игру у којој је довољна једна варница да се распламса озбиљан конфликт, закључује Малагурски.
Погледајте и:
