https://sputnikportal.rs/20260917/sport-kosarka-savanovic-o-ribnikaru-moja-deca-su-izasla-ziva-ali-je-veliki-deo-mene-tog-dana-umro-1203500507.html
Савановић о „Рибникару“: „Моја деца су изашла жива, али је велики део мене тог дана умро“
Савановић о „Рибникару“: „Моја деца су изашла жива, али је велики део мене тог дана умро“
Sputnik Србија
Прослављени српски кошаркаш Душко Савановић говорио је о најтежем периоду свог живота – трагедији у Основној школи „Владислав Рибникар“. Његова деца била су у... 17.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-17T18:02+0200
2026-09-17T18:02+0200
2026-09-17T18:13+0200
спорт
спорт
кошарка
масовна пуцњава у ош „владислав рибникар“ у београду
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/04/1198830852_0:0:3062:1722_1920x0_80_0_0_908889f417e3c2a9f99e3b0d25e2e40f.jpg
Некадашњи репрезентативац Србије гостовао је у подкасту „Лука и Кузма“, где је говорио о теми која далеко превазилази кошарку и спорт.Његова деца припадала су генерацији ученика „Рибникара“ коју је погодила трагедија, а старија ћерка ишла је у разред са децом која су страдала.Савановић је признао да после тог дана бројне ствари којима људи иначе придају велики значај за њега више немају исту тежину.„Моја деца су била учесници ‘Рибникара’, то је тај разред, та генерација. Ми смо имали срећу да су моја деца жива. То је тај разред. После тог периода живота ништа мени није важно. Ништа, брате, ништа ти није важно од тих тривијалних ствари“, рекао је Савановић.Трагедија му је, како каже, потпуно променила систем вредности.„Шта је радост у животу? Нико не може да те спреми на те ствари. После тога, успони, падови, односи овакви, оде овај или онај човек... Нажалост, отупео сам више на то.“За Савановића све има и додатно болну, личну димензију. Децу која су страдала није познавао само као школске другове своје ћерке. Познавао је и њихове породице, а нека од њих била су редовни гости у његовом дому.Док је говорио о томе, није покушавао да трагедију представи као искуство из којег је изашао „јачи“.Напротив.„Неописиво. Ту нема... То је катастрофа. Пола те деце су деца из моје куће. Најбољи другари, друштво моје старије ћерке, знам им родитеље, све их знам. Стално смо заједно, то је ћеркин разред.“Посебно потресно звучале су његове речи о томе колико га је све што се догодило променило као човека.„Када се то деси, велики део мене је умро, одумро, нисам иста особа.“Савановић каже да је после трагедије почео другачије да гледа на свет и да се повукао у сопствени круг.„Неке мале ствари човека промене. Јао, једном сам се опекао, нећу више никад да гледам. Замисли ово... Оно кажу ‘ојача те’. Не ојача те, мене је упропастило. Ништа више није важно, окренуо сам се у свој свет. Нисам то бирао, тако се десило.“На крају се поново вратио на оно што је за њега, као оца, најважније.„Имао сам среће.“Реченица којом је Савановић описао чињеницу да су његова деца преживела истовремено носи и свест о породицама које ту срећу нису имале.Зато његова исповест није прича о кошаркашким победама, поразима или каријери некадашњег репрезентативца. То је сведочење о догађају после којег, како сам каже, више није остао исти човек.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
спорт, кошарка, масовна пуцњава у ош „владислав рибникар“ у београду
спорт, кошарка, масовна пуцњава у ош „владислав рибникар“ у београду
Савановић о „Рибникару“: „Моја деца су изашла жива, али је велики део мене тог дана умро“
18:02 17.09.2026 (Освежено: 18:13 17.09.2026) Прослављени српски кошаркаш Душко Савановић говорио је о најтежем периоду свог живота – трагедији у Основној школи „Владислав Рибникар“. Његова деца била су у школи у тренутку масакра, а Савановић каже да је његова породица имала срећу да су изашла жива. Све што се догодило, међутим, трајно је променило његов поглед на живот.
Некадашњи репрезентативац Србије гостовао је у подкасту „Лука и Кузма“, где је говорио о теми која далеко превазилази кошарку и спорт.
Његова деца припадала су генерацији ученика „Рибникара“ коју је погодила трагедија, а старија ћерка ишла је у разред са децом која су страдала.
Савановић је признао да после тог дана бројне ствари којима људи иначе придају велики значај за њега више немају исту тежину.
„Моја деца су била учесници ‘Рибникара’, то је тај разред, та генерација. Ми смо имали срећу да су моја деца жива. То је тај разред. После тог периода живота ништа мени није важно. Ништа, брате, ништа ти није важно од тих тривијалних ствари“, рекао је Савановић.
Трагедија му је, како каже, потпуно променила систем вредности.
„Шта је радост у животу? Нико не може да те спреми на те ствари. После тога, успони, падови, односи овакви, оде овај или онај човек... Нажалост, отупео сам више на то.“
За Савановића све има и додатно болну, личну димензију. Децу која су страдала није познавао само као школске другове своје ћерке. Познавао је и њихове породице, а нека од њих била су редовни гости у његовом дому.
Док је говорио о томе, није покушавао да трагедију представи као искуство из којег је изашао „јачи“.
„Неописиво. Ту нема... То је катастрофа. Пола те деце су деца из моје куће. Најбољи другари, друштво моје старије ћерке, знам им родитеље, све их знам. Стално смо заједно, то је ћеркин разред.“
Посебно потресно звучале су његове речи о томе колико га је све што се догодило променило као човека.
„Када се то деси, велики део мене је умро, одумро, нисам иста особа.“
Савановић каже да је после трагедије почео другачије да гледа на свет и да се повукао у сопствени круг.
„Неке мале ствари човека промене. Јао, једном сам се опекао, нећу више никад да гледам. Замисли ово... Оно кажу ‘ојача те’. Не ојача те, мене је упропастило. Ништа више није важно, окренуо сам се у свој свет. Нисам то бирао, тако се десило.“
На крају се поново вратио на оно што је за њега, као оца, најважније.
Реченица којом је Савановић описао чињеницу да су његова деца преживела истовремено носи и свест о породицама које ту срећу нису имале.
Зато његова исповест није прича о кошаркашким победама, поразима или каријери некадашњег репрезентативца. То је сведочење о догађају после којег, како сам каже, више није остао исти човек.
