Почиње нова битка – Приштина жели да укине суд, Србија би Тачију могла да суди у одсуству /видео/
© Tanjug / AP/ Lefteris Pitarakis
Пратите нас
Пресуда четворици бивших команданата ОВК у Хагу није затворила случај – у Приштини је већ покренута политичка иницијатива за укидање Специјализованих већа, а Србија би могла да размисли да им Тужилаштво за организовани криминал суди у одсуству, каже председник Одбора за одбрану и унутрашње послове у последњем сазиву Парламента Милован Дрецун.
Првостепена пресуда Специјализованих већа Косова у Хагу, којом су Хашим Тачи, Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи осуђени за ратне злочине, отворила је ново поглавље – пре свега жалбени поступак, али и политичку реакцију у Приштини.
Премијер самопроглашене државе Косово Аљбин Курти оценио је пресуду као „неприхватљиву неправду“ и поручио да она мора да буде промењена у жалбеном поступку. Истовремено, најавио је наставак институционалне подршке осуђенима али ту није крај. У Приштини је већ покренута иницијатива за прикупљање потписа за седницу Скупштине на којој би се разматрало укидање Специјализованих већа. Према доступним извештајима, иницијативу су покренули посланици након изрицања пресуде, док су из Демократске партије Косова поручили да су „сви демократски и правни путеви“ опција.
У таквој атмосфери, наш саговорник оцењује да ће Приштина покушати да искористи читав простор који јој пружају жалбени и политички механизми.
„Уколико поднесу жалбу Уставном суду и докажу да је било повређено неко од права онима који су осуђени, то би могао да буде неки основ за враћање на првостепено одлучивање. И зато сада у парламенту размишљају како би могли да укину уставни амандман на основу ког су и донели закон да се формира тај суд. Заправо, желе да га пониште, расформирају, али ту имају проблем политичке природе, међународни притисак, тако да не верујем да ће ићи на ту варијанту. Ангажоваће се свим силама да покушају да промене ову пресуду али се надам да неће успети, у смислу да их неће осободити“, каже он, додајући да истовремено треба да очекујемо дуг жалбени поступак.
Шта је заправо утврђено?
Суд је посебно нагласио да се поступак односио на индивидуалну кривичну одговорност четворице оптужених, а не на легитимност ОВК или политички циљ независности Косова. Управо ту чињеницу саговорник емисије „Од четвртка до четвртка“ види као важан део пресуде.
„Остала је квалификација удружени злочиначки подухват, што је изузетно важно због целе терористичке ОВК. Остало је дефинисање циља ОВК да су хтели независно Косово и да успоставе контролу на целим Косовом и Метохијом, а да су на том путу заједно планирали и вршили ужасне злочине“, каже он, додајући да је за њега значајно и то што се пресуда односи на жртве различите етничке припадности.
Дрецун наглашава да су ови закључци веома битни, а које бисмо морали свим ресурсима државе, јавности, свих структура нашег друштва, да користимо у наредном периоду, зато што је ово први пут пресуда која показује злочиначки карактер тероричке ОВК.
„Пресуда показује да лажна држава Косово почива на ужасним злочинима, који су починили припадници терористичке ОВК. Нису они то починили у име Албанца, него је цео албански народ, ма где год живео био саучесник у том ужасном, зверском убијању људи, посебно Срба. Њихови протести показали су, не да нису спремни да прихвате злочине које је починила ОВК или да преузму део одговорности, него да све то подржавају, што значи да саучествују. Одувек им је једини циљ био да нам отму Косово и да направе „велику Албанију”, ништа друго”, категоричан је Милован Дрецун.
Пресуда мора да има значај за истину
На питање, шта пресуда значи за Србе на Косову и Метохији, саговорник одговара да њено значење не би требало да сводимо само на једну етничку заједницу.
„Та пресуда мора да има значај за истину. За утврђивање истине о догађајима 1998. и 1999. године“.
Он тврди да је годинама радио на прикупљању документације о илегалним притворима и другим злочинима, као и на достављању материјала Специјализованом тужилаштву.
„Правда не пада с неба. Дали смо преко стотинак локација илегалних притвора, имена и презимена злотвора који су мучили, хапсили, малтретирали те људе, имена жртава. Део те документације коришћен је у поступку и управо је доказивање постојања организоване структуре ОВК, као и веза између почињених злочина и илегалних притвора, било кључно за процес“, нагласио је наш саговорник.
Да ли би могло да им се суди у Србији?
Иако је суд утврдио кривичну одговорност четворице оптужених, Дрецун сматра да пресуда није обухватила све злочине над Србима за које очекује даље процесуирање. Посебно указује на случајеве који су у вези са Радоњићким језером, Клечком, Ђаковицом и другим локацијама.
„Остаје тај горак укус, та љутња, тај бес, што нису осуђени за најгоре злочине. Управо чињеница да су бројни злочини остали ван правоснажног судског епилога представља разлог да питање одговорности настави да се отвара“, рекао је наш саговорник.
Истовремено, важно је нагласити, додаје он, да је Специјализовано веће у овом поступку судило за конкретне оптужбе и конкретну индивидуалну одговорност, а не за све злочине почињене током и након рата на Косову. Сам суд наводи да се предмет односио на догађаје између марта 1998. и септембра 1999. на одређеним локацијама на Косову и у северној Албанији.
„Нису пресудили за злочине против човечности, навели су да нема правног основа, јер је према њиховом мишљењу рат завршен 20. јуна 1999. са доласком међународних снага те се сва злодела након тог датума не третирају као ратни злочин. Ипак, све то би се могло подвести под организовани криминал и треба размислити да ли би наше Тужилаштво за организовани криминал могло да затражи документацију од Специјализованих судских већа и да им ми судимо у одсуству, јер су се управо најмасовнији злочини десили управо након 20. јуна“, рекао је он.
