Русија на ногама: Од Балтика до Пацифика, у 11 временских зона, милиони бирају нову Думу
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Избори за Државну думу у Русији, према оцени руског политиколога Јурија Кота, показују стабилност политичког система и консолидацију друштва око државне власти, док западне критике о легитимности руских избора види као део настојања Запада да ослаби државу, изазове унутрашње поделе и изврши притисак на њен политички систем.
На питање како су избори организовани у земљи која се простире кроз чак 11 временских зона и како уопште изгледа изборни дан у земљи која се простире од Балтичког мора до Пацифика, Кот истиче да Русија има дуго искуство у организацији државе и изборних процедура. Он наводи да су избори, према његовој оцени, организовани квалитетно, уз новине у области дигитализације и примене вештачке интелигенције, док је грађанима на ризичним подручјима омогућено и дистанционо гласање.
„Морамо да будемо свесни и да разумемо да је Русија задивљујућа земља у којој сунце никада не залази, имајући у виду број временских зона, а молитве никада не престају, јер када се на једном крају Русије завршава вечерња служба, већ је на другом почела јутарња. Сходно томе, полазимо од тога да су и искуство руског управљања, модели руске државе и демократске процедуре које данас користимо већ разрађени и разумљиви. Запад може да их признаје или не признаје, али чињеница остаје да Русија, која је по својој суптини и садржини од почетка била империја, има јединствено искуство демократских процедура, које су вишеструко веће и поштеније од демократије представљене на Западу. Ако погледамо како се избори одржавају у Америци или Британији, па то је просто за подсмех. То је обична превара народа и отворена, легализована фалсификација. У Русији је то немогуће“, каже Кот.
Најважније је, истиче он, то што на ослобођеним територијама, где Запад посредством Украјине стално изводи терористичке нападе, људи такође имају могућност да гласају тамо где су ризици повећани.
„Они имају могућност дистанционог гласања. Тамо где су ризици мањи, могу лично да дођу, схватајући да њихов глас има изузетно важан значај. Разговарам са људима на ослобођеним територијама и за многе је огромна срећа што су се поново вратили у састав Русије и што могу да се назову Русима, без стида и без скривања, што је изузетно важно. И, сходно томе, исти тај Крим, који се 2014. године вратио у родну луку, традиционално има веома високу политичку и изборну активност становништва, јер људи одлично разумеју какву бол и колико крви пролива многострадални Донбас и да су тада, у принципу, у последњем тренутку успели да се извуку из омче коју је Запад покушавао да баци на Крим, претварајући га у руску територију која крвари, где је требало да конолизирају и систематски уништавају руски народ. И зато су људи данас тамо дубоко уверени да је постојећи модел изузетно важан и недвосмислено позитиван“, истакао је експерт.
На тродневним изборима за депутате деветог сазива Државне думе у федералном изборном округу учествује десет странака, а то су Јединствена Русија, ЛДПР, Комунисти Русије, Родина, Партија пензионера, Комунистичка партија Руске Федерације, Праведна Русија, Нови људи, Зелени. Партија директне демократије Укупно је око 4.500 кандидата за Думу, међу којима је више од 500 учесника Специјалне војне операције.
Државна дума има 450 посланичких места. Половина мандата биће распоређена према партијским листама странака које пређу изборни цензус од пет одсто, док ће преосталих 225 посланика бити изабрано у једномандатним изборним јединицама.
У периоду од 18. до 20. септембра на различитим нивоима биће одржано више од 2.200 изборних кампања.
Према подацима Централне изборне комисије, право гласа на изборима има више од 111 милиона бирача. Од тог броја, око 1,8 милиона руских држављана живи ван Русије, док још 502 бирача са правом гласа живе у Бајконуру.
Дистанционо електронско гласање доступно је у 32 региона, а за његово коришћење било је потребно пријавити се преко портала „Госуслуги“. Овај начин гласања доступан је за више од четири милиона људи. Бирачи који су се пријавили за електронско гласање, али су касније променили одлуку, могу да гласају и лично на свом бирачком месту.
За руске држављане који се у време избора налазе у иностранству биће отворена 333 бирачка места у 152 земље.
За праћење избора у Русију је стигло 1.126 страних посматрача из 133 земље, као и представници 13 међународних организација. Председница Централне изборне комисије Русије Ела Памфилова навела је да је на овим изборима оборен рекорд по броју међународних посматрача.
Према подацима Централне изборне комисије, право гласа на изборима има више од 111 милиона бирача
© Sputnik / Марсель Бадыкшин
/ Запад није успео да дестабилизује Русију
На парламентарним изборима први пут учествују и становници четири нова руска региона – Доњецке и Луганске Народне Републике, Запорошке и Херсонске области, као и становници Крима.
На бирачким местима се, по први пут, налазе и одређене особе задужене за евакуацију бирача и реаговање у случају безбедносних инцидената или провокација, док су безбедносне мере подигнуте на највиши ниво.
Председник Русије Владимир Путин изразио је уочи гласања уверење да ће избор и одлучност бирача поново показати да милиони људи стоје иза бораца, да су Руси уједињен народ, повезан заједничким вредностима, историјским сећањем и љубављу према отаџбини.
„Јасно је да ће се, због временских зона, први резултати појављивати од стране Хабаровска, а затим ићи даље ка Владивостоку и потом се кретати према европском делу Русије. Али важно је да ће се ти избори одржати и да ће, као и увек, протећи квалитетно. Без обзира на то колико ће бити експерата међу посматрачима и које ће земље бити заступљене, јасно је да ће наши непријатељи у виду колективног Запада — који, коме год, али свакако не треба нама да држе лекције о демократији — несумњиво ће учинити све што је могуће да те изборе не признају. Али овде постоји један веома важан моменат — имајући у виду надолазећу енергетску кризу коју је Запад сам себи створио, прво нападом на Русију, а затим и на Иран, могуће је да ће данас демонстрирати разумнији став, схватајући да ће неизбежно морати да се договарају са Русијом и да ће морати да признају захтеве Русије и право Русије на сопствену безбедност, која се не може градити на њену штету. Она увек мора бити узета у обзир. И овде ће Запад заиста морати веома озбиљно да преиспита своје ставове и да се врати, да се повуче, како је својевремено рекао Владимир Путин до граница из 1997. године. За нас ће то бити показатељ њихове спремности да не доведу конфронтацију до трећег светског рата“, истиче Кот.
Одговарајући на питање да избори показаују да је руски политички систем, упркос рату, санкцијама, провокацијама, покушајима дестабилизације и спољном притиску, успео да сачува стабилност, као и да ли висока излазност која се очекује указује на наставак подршке државној политици, Кот указује да је кључ управо у односу руске државе и народа.
Према његовим речима, учешће грађана у изборима треба посматрати као израз ширег друштвеног јединства и спремности да се, у условима конфронтације са Западом, стане иза државе и заједнички поднесе притисак.
Кот наглашава да држава није само власт већ пре свега народ, а да руски модел почива на „љубави и служењу“ власти према народу и народа према власти. Управо у том јединству Кот види снагу руског друштва да издржи садашње околности.
Он оцењује да чињеница да руски народ, свестан сложености ситуације, „стоји на бранику, пружа отпор и чак побеђује“ у условима „невиђене конфронтације са колективним Западом“, представља разлог за оптимизам. Кот зато не говори само о очувању стабилности, већ о уверењу да ће Русија из актуелног сукоба изаћи као победник, поручивши да се нада да „нећемо само победити, већ да ћемо их разорно поразити“.
„И није ствар у Украјини. Украјина је бојно поље, а наш главни непријатељ је Запад. Онај исти Запад који је својевремено покушавао да нас учи демократији када се Совјетски Савез распао и када нам се чинило да је цео свет управо у том ‘европском прозору’. Али, не! Испоставило се да то није ни светлост ни прозор, већ задњи улаз или пролаз, кроз који су разне снаге са Запада упорно покушавале да нас колонизују. Али, мора се рећи да упоредо са консолидацијом руског народа око сопствене власти и дубоким разумевањем руског народа о важности стабилности власти, Запад данас спроводи активну политику усмерену на наш унутрашњи раскол, како бисмо се међусобно сукобили у те сврхе користе агенте страног утицаја и своје ‘тројанске коње’ у виду странака којима није дозвољено да учествују на изборима. Ми то савршено знамо и видимо да су то агенти страног утицаја“, оцењује експерт.
Кот указује и на озбиљне политичке промене у западним земљама. Као примере наводи јачање АфД-а у Немачкој, коју описује као национално оријентисану странку која се залаже за сарадњу са Русијом а не за конфротацију, као и ставове Марин Ле Пен у Француској, за коју каже да није ни русофил ни русофоб, већ се залаже за националне интересе, а не интересе глобалиста са седиштем у Лондону.
У Британији, Велсу, Ирској и Шкотској данас се поново покреће питање неопходности изласка из Уједињеног Краљевства. Све те процесе Кот повезује са оним што види као последицу стабилности руске државе. Према његовим речима, та стабилност не доводи само до промена у Русији, већ утиче и на њено окружење и односе с другим државама.
Јединствена Русија – главна политичка снага у земљи
Према анкетама и анализама западних медија, готово је извесно да ће водећа странка, Јединствена Русија, задржати апсолутну контролу над доњим домом парламента – Државном думом.
Према истраживањима ВЦИОМ-а и ФОМ-а, излазност на изборима за девети сазив Државне думе могла би да буде између 51 и 53 одсто. Процене ВЦИОМ-а указују да би Јединствена Русија могла да освоји више од половине гласова, док се КПРФ процењује на 13 до 15 одсто, а ЛДПР и Нови људи на по 9 до 11 одсто. На ивици изборног цензуса од 5 одсто налази се Праведна Русија, док се мањим странкама не предвиђа улазак у парламент.
Говорећи о учесницима избора и опозицији, Кот истиче да је главна политичка снага у Русији и даље Јединствена Русија. Он наводи да странка настоји да промени и подмлади свој састав, са посебним акцентом на укључивање учесника Специјалне војне операције.
Кот оцењује да је то исправан корак, имајући у виду дуготрајну конфронтацију са Западом. Према његовом тумачењу, тај сукоб је „постојао, постоји и остаће“, чак и након победе Русије, јер Запад, како тврди, неће одустати од својих „колонизаторских намера“ према Русији.
У том контексту, Кот истиче да је Јединствена Русија централна и главна политичка снага у земљи.
Кот подсећа и на раније ставове Владимира Путина о потреби да се Јединствена Русија трансформише у правцу неоконзервативизма. Како наводи, ослањање на конзервативне принципе омогућило би странци не само да задржи лидерску политичку улогу, већ и да већи фокус усмери на унутрашњи развој земље и благостање целокупног становништва, а не само појединих група и државног апарата.
„Такође постоји ЛДПР на челу са Слуцким. То је пре свега наслеђе Владимира Волфовича Жириновског, заиста јединственог човека са становишта политике, човека који је душом и срцем бринуо за Русију. Нажалост, принуђен сам да констатујем да у изборној трци и даље учествују и покушавају да обману људе комунисти из КПРФ-а, који, заправо, прокламујући некакве утопијске идеје социјализма, попут укидања експлоатације људи, а сами су у суштини капиталисти, што значи да њихове идеје никако не корелирају са њиховим представницима или заговорницима тих идеја. Што се тиче осталих партија, оне, по мом мишљењу, не заслужују посебну пажњу“, оцењује Кот.
Кот, међутим, сматра да би руска политичка сцена требало да добије и јасно профилисану конзервативну православну снагу. Према његовим речима, за такву странку постоји значајно изборно упориште, што, како наводи, показују и бројни крсни ходови који се одржавају широм Русије.
Он оцењује да тај део бирачког тела још није адекватно политички представљен, али очекује да ће се, у процесу даљег развоја руског друштва, таква политичка снага појавити и формулисати. Кот сматра да би њено присуство у парламенту додатно допринело стабилности система, јер би, како каже, заступала традиционалне вредности Русије и истовремено подржавала постојећу конфигурацију власти.
