Америка фактички откинула Гренланд од Данске: Трамп хтео да купи острво, а добио га за џабе
© Sputnik / Ilya Timin
/ Пратите нас
Амерички споразумом са Данском око Гренланда добио је на значају јер је у оквиру реализације такозване Трампове „златне куполе“ пошто он сматра да би то била идеална зона где би могли да се поставе пресретачи антибалистичке заштите, каже за Спутњик новинар и војно-политички аналитичар Андреј Млакар.
Сједињене Америчке Државе постигле су споразум са Данском и Гренландом према коме се Вашингтону даје "трајна контрола" над безбедношћу ове арктичке територије. Споразум је постигнут само неколико месеци након што је председник Америке Доналд Трамп претио насилним преузимањем Гренланда. И након што је објавио мапу на којој и Гренланд припада САД.
Трампова златна купола
Споразум подразумева да Гренланд само формално остаје под данском контролом али не и суштински. Остаје нејасно у којој мери се овај договор разликује од постојећег пакта између САД и Данске из 1951. године, који је већ омогућавао широко америчко војно присуство на острву. Осим што је додато за свако страно присуство мора да се добије потпис и сагласност у – Вашинготну.
Млакар објашњава да Гренланд, с обзиром на арктичку стратегију САД и велики капацитет ангажовања Руске федерације, али и Кине, добија све већи и већи значај.
„Оно што је написано још '50-тих година да ће Арктик бити будуће ратиште великих сила, сада се показује као тачно. Наиме, Сједињене државе већ имају војну базу на Гренланду, а са овим споразумом Гренланд добија на значају због Трампове тзв. „златне куполе“ пошто он сматра да би то била идеална зона где би могли да се поставе пресретачи антибалистичке заштите. На Гренланду постоје аеродроми и велике радарске базе, како за ваздушни тако и за поморски сектор. Иначе, то је најкраћа зона за прелетање балистичких ракета и са континента САД-а и са Руске територије, према САД-у, што Гренланду додатно даје и практичко на значају,“ објашњава Млакар.
По његовим речима, Трамп на Гренланду планира да инсталира ракетне пресретаче у оквиру пројекта „златне куполе“, односно, такозваног новог система Трампове антибалистичке заштите Сједињених Америчких Држава.
Трампа занимају и нафта и гас
„То је суштина споразума. А осим такозване антиракетне стратегије, Гренланд има и све већи поморски значај. Пре свега што Трамп види острво као кључну базу, то јест, као центар контроле комплетне северне зоне Арктика и северног Атлантика. Сада Гренланд добија стратешки значај управо због тога. Американци га зову и жариште арктичке стратегије. Гренланд је по њима централно или кључно острво преко којег би се тактички вршила контрола зоне Арктика. Острво, које би се претворило у велику ваздушно-поморску базу одакле би била успостављена могућност извођења десантних операција и тако даље. Значи, то је кључни део и стратегије НАТО-а, где Гренланд има изузетно важну улогу,“ наводи Млакар.
Наш саговорник објашњава да Трампове речи, да за све што се тиче Гренланда убудуће мора да се пита Вашингтон, односе пре свега на експлоатисање енергетских могућности.
„Гренланд је за Данску пре свега виталан због огромног рибљег фонда који се налази у тој зони, а за Америку због могућности истраживања гаса и нафте у дубинама мора. Постоји претпоставка да око Гренланда постоје велика налазишта гаса и нафте и то је оно што Доналда Трампа интересује највише,“ каже саговорник Спутњика.
Незванично одрицање од суверенитета
Он наводи да су тумачења да се Данска овим споразумом одрекла и дела суверитет делимично тачне.
„А с обзиром на руску стратегију деловања у зони северно-леденог океана, позиција Америке на Гренланду постаје директна претња Руској федерацији. Зато и Русија јача поново Пацифичку флоту, да би спречила Трампа да може у неком моменту да успостави контролу над северним морским пролазом,“ наводи Млакар.
Трампови ранији захтеви да се Гренланд стави под америчку контролу наишли су својевремено на оштро противљење НАТО савезника, будући да је Данска део овог војног блока.
Председник Америке тада је одбацио критике, истичући да је ово острво од кључне важности за одбрану и експлоатацију рудних богатстава.
