БРИКС је либералној економији одсвирао крај /видео/
© AP Photo / Dmitry Azarov
Пратите нас
БРИКС је већ сада главни покретач светске економије и његов даљи раст је незаустављив. Када садашња ратна дешавања у свету мину, међу чланицама БРИКС-а у којима живи половина светске популације треба очекивати договор о компромисном моделу привредног функционисања између истрошеног неолибералног система и оног који заговарају земље БРИКС-а.
Након управо завршеног 18. самита БРИКС-а, у години када тај савез обележава две деценије постојања, на то у емисији Енергија Спутњика указује економиста, др Будимир Стакић, професор емеритус, стручњак за међународну економију и финансије.
Када су се 2006. године удружили Бразил, Русија, Индија и Кина, а 2011. године им се придружила и Јужноафричка република, мало ко је, поготово на Западу, веровао да ће их за тако кратко време помрачити славу неолибералног економског модела и њихове привреде практично скинути са трона најуспешнијих у свету.
Ко би гори ето је доли...
Оно што је деведестих година представљало седам најразвијенијих земаља Запада окупљених у Г7, чија је привреда чинила 40 одсто удела у глобалном БДП-у, то је већ 2024. године достигло пет земаља у развоју окупљених у БРИКС.
„Сада, оно што је и председник Путин неки дан поменуо, 29 одсто светског БДП-а дају Г7, а око 40одсто производе земље БРИКС-а. А 50 одсто становништва света припада земљама БРИКС-а. Значи будућност је у томе, и плус земље БРИКС-а имају врло висок ниво резерви нафте, гаса, имају разне ретке метале, имају племените метале. И оне су, значи, у тој предности што не морају да зависе од других“, истиче саговорник Спутњика.
Зато и не чуди што су се у претходне две године БРИКС-у придружили и Египат, Иран, Етиопија, Уједињени Арапски Емирати и Индонезија, а списак оних који би да им се придруже на овај или онај начин је подужи.
Од тога већ боли глава посрнулу привреду Запада. Трампова Америка још од његовог првог мандата покушава безуспешно да доскочи увођењем суманутих царина Кини, Индији и другима, Русији санкцијама заједно са Европском унијом чија привреда увелико посрће. Стакић то сликовито објашњава податком да седам композиција робе недељно иде из Кине за Европу, а из Европе једна композиција пуна, а шест празних се враћа за Кину. Кина обимом производње осваја свет, укључујући Америку, где, како напомиње, сваке године остварује неколико стотина милијарди долара трговинског суфицита.
Нису слушали Кејнза
На питање шта је било пресудно да земље БРИКС-а постану мотор привредног развоја света, саговорник Спутњика подсећа да се са оснивањем Светске трговинске организације 1995. године дошло до максималне либерализације по питању слободе кретања робе, услуга, људи и капитала. Шта се, међутим, десило?
„Кина, Индија, Русија нису, онако бланко, априори, прихватиле све те четири слободе, поштујући мисао великог енглеског и светског економисте Џона Кејнза из 30-их година прошлог века да контрола капитала мора бити константа система. Значи, ви можете да извозите, увозите робу широке потрошње и све друге производе, али о капиталу мора држава да води рачуна. Тако је Јапан успео, тако је Јужна Кореја успела. Контролом капитала“, истиче Стакић.
То што је Кина за време Денг Сјаопинга, уз његову крилатицу да није важно које је боје мачка него да лови мишеве, изједначила све видове својине, што није одустала од реалног сектора, односно од производње као што је то учинио Запад базирајући се на услуге, али и захваљујући контроли капитала омогућило је њену економску моћ коју сада сви морају да поштују.
Од четири нај три из БРИКС-а
Тако су данас, према подацима ММФ-а, међу четири најразвијеније привреде света мерено БДП-ом према паритету куповне моћи, који међународне финансијске институције сматрају најрелевантнијим податком, чак три чланице БРИКС-а. На првом месту је Кина, иза ње САД, па Индија и Русија, упркос томе што се у последње четири године, а практично још од 2014. суочава са абнормалним бројем санкција Запада. Уведено јој је више од 30.000 санкција, двоструко више него свим осталим земљама у свету заједно, подсећа стручњак за међународне финансије и економију.
Оно што је посебно важно је да су земље БРИКС-а повећале извоз високотехнолошких производа који је сада већи од трећине глобалних испорука. То говори и о промени технолошког лидерства у свету.
Управо та снага економије чланица БРИКС-а била је и разлог да се на управо завршеном самиту укаже на потребу реформисања Међунеродног монетарног фонда и Светске банке тако што ће њихове управљачке структуре одржавати реалност. Стакић подсећа да је гласачка моћ сваке земље у тим финансијским институцијама одређена квотама које треба да се прераспопређују сходно снази нечије привреде и економије. САД се, наравно томе противе јер ризикују да изгубе удео који им омогућава блокирање одлука ММФ-а којре им нису у интересу.
Пандан ММФ и Светској банци
Од оснивања Светске банке 1945. године систем је тако подешен да одлуке Запада увек буду преовлађујуће, јер су га везивали за своју економску снагу, која се, међутим, променила, напомиње др Стакић.
Он подсећа да је јуан 2016. године ушао у корпу светских резервних валута, односно корпу Специјалних права вучења, придруживши се тако долару, евру, јапанском јену и британској фунти. Иако је БДП Кине 19.500 милијарди долара она у ММФ-у има само 12 одсто гласачких права, док Европска унија са БДП-ом од 18.800 милијарди има чак 29 одсто гласачких права, напомиње стручњеак за међународно банкарство и финансије.
Слично је и у Светској банци где САД има 17 одсто гласова у одлучивању, а све чланице БРИКС-а заједно имају нешто мало мање од 17 одсто.
Запад ће ту, сматра наш саговорник, морати да попусти, јер пандан ММФ-у и Светској банци је, како каже, већ практично заживео.
„Пре десетак година, значи 2015-16.године, Кина је имала негде око 4.000 милијарди долара девизних резерви. И онда је рекла: Па добро, што ја сада не бих радила као пандан ММФ-у, Светској банци, да ми оснујемо азијске финансијске институције. И тако је прво основана Азијска банка за инфраструктурне инвестиције са капиталом од 100 милијарди. Ту има 57 чланица. Затим је годину дана касније, основана нова Развојна банка БРИКС-а, чији је капитал, исто 100 милијарди, с тим да су још 100 милијарди као девизне резерве, тако да је то укупно 200 милијарди. при том се капитал увећава. То је нова светска банка“, уверен је Стакић.
Трећи стуб финансија БРИКС-а је, како каже, кинеска иницијатива Појас и пут захваљујући којој је већ инвестирао преко 1.000 милијарди долара, највише у азијске земље, плус велики капитал је отишао у Африку.
Они су, како истиче, спасили банкрота 22 латиномаричке државе због презадужености пошто су им камате биле у висини рате кредита. Кина је уложила у њих 240 милијарди долара, истиче Стакић.
Изградили аутономност
Аутономност финансијског функционисања земаља БРИКС-а показала је Русија чију стабилност рубље и банкарског сектору силне санкције нису пољуљале. Кина је одмах направила нови систем за евиденцију међународних плаћања што је омогућило заобилажење СВИФТ-а који је направио Запад користиће га по потреби и за блокирање „непослушних“.
Стакић каже да су у ЈунионПеј систем који је Кина направила укључене банке из 180 држава.
О снази БРИКС-а, по оцени Стакића, довољно говори и податак да је вредност трговине међу земљама чланицама достигла 1.200 милијарди долара.
„Ја мислим да се сад у свету тек око 50 одсто међународних плаћања обавља у доларима, док, рецимо, земље БРИКС-а преко 90 одсто међусобних трансакција обављају у локалним валутама, значи, својим националним валутама, као што је јуан, као што је рубља. Рубља се показала врло стабилном, за годину дана су имали мале осцилације. Јуан је нешто мало ојачао због притиска са стране, али у суштини су стабилне валуте“, истиче наш саговорник.
Он сматра да све то доприноси стабилности привређивања, али и процесу дедоларизације, на који утиче и одлука Кина од пре две године да јуан има златно покриће. У Шангају и у Хонг Конгу можете јуане да замените злато. У последње две-три године Кина и Русија убрзано купују злато, намећући тај златни девизни стандард и на тај начин потиску долар.
Будућност је стигла
Све у свему, будућност је извесно на страни БРИКС-а, уверен је професор, емеритус, др Стакић који указује на књигу америчког професора Арисона Грејема „Предодређени за рат“ у којој помиње да је за последњих 500 година у свету било 16 промена начина владавине и да би наредна у коју се уклапа водећа економска улога чланица БРИКС-а била 17. Од тих 16 промена 12 пута је до њих дошло после ратних сукоба.
„Треба очекивати тек кад се смири ова ратна ситуација да ће онда земље БРИКС-а, наравно пре свега тројка Русија, Индија и Кина, моћи да седну па да преговарају о неким компромисима између оног старог неолибералног истрошеног система који је стално производио кризе и овог новог који заговарају земље БРИКС-а“, закључио је Стакић у емисији Енергија Спутњика.
