https://sputnikportal.rs/20260919/izbor-je-lak-izvagati-sta-moze-da-ponudi-briks--a-sta-nudi-zapad-video-1203471288.html
Избор је лак: Извагати шта може да понуди Брикс – а шта нуди Запад /видео/
Избор је лак: Извагати шта може да понуди Брикс – а шта нуди Запад /видео/
Sputnik Србија
У Бриксу нема идеолошке униформисаности, а има добре воље и нуди се платформа за сарадњу. А у Европској унији ће ти ускратити да сарађујеш с неким ако то њима... 19.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-19T18:00+0200
2026-09-19T18:00+0200
2026-09-19T18:00+0200
свет
свет
свет – политика
свет са спутњиком
анализе и мишљења
србија
брикс
индија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/0b/1203290252_0:195:1818:1218_1920x0_80_0_0_3ec3a2b340f98bdefec6c361c8d01df1.jpg
Резултате и закључке последњег, 18. самита Брикса, одржаног у Њу Делхију, овако коментаришу саговорници Спутњика, дугогодишњи дописник српских медија из Пекинга Милорад Денда и дописник Информативне агенције Брикса Драгољуб Боснић.У Бриксу нико ништа не намећеУ Бриксу је могуће сарађивати без обзира што чланице немају исте погледе о свему, каже Денда уз констатацију да је једногласно усвајање декларације на самиту управо то показало.Он истиче да је на скупу била веома изражена енергија да се нешто мора мењати у свету и да су ствари отишле предалеко са неизвесношћу коју је у геополитику и међународне односе унела америчка администрација.Управо због бојазни да ће се вештачка интелигенција користити за подјармљивање мање развијених земаља и стварање подела међу њима је, како каже, у говорима руског и кинеског председника Владимира Путина и Си Ђинпинга наглашавана неопходност да се фокус сарадње у Бриксу пребаци на технолошко поље и да се ту створи нуклеус равноправне сарадње у тој сфери.Боснић истиче да се Брикс развија упркос геополитичким изазовима, а као још једну предност тог блока види то што чланице имају независну спољну и унутрашњу политику, док западни блокови врше притисак на земље управо да мењају своју политику и да се „вестернизују“.„Битно је да одржавате ваш модел развоја и имате апсолутно право на то и нико вам неће наметнути ништа споља“, каже он а као пример наводи различите политике рецимо Ирана и Уједињених Арапских Емирата или Индије и Кине које чак имају нерешене спорове а опет сарађују у оквиру Брикса.Хоће ли се Индија прикључити Појасу и путуПриближавање индијске и кинеске стране, објашњава Боснић, свакако може да помогне Индији, а постоје индиције да би Индија могла постати део пројекта Појаса и пута.После овог самита, уверен је Денда притисак Глобалног југа да се ствари мењају постајаће све већи јер се у међувремену значајно променио однос економске моћи између Брикса и Г7, на шта је указао и председник Путин.„Свет се потпуно променио. Чак неки аналитичари кажу да су ово трансформације које се догађају једном у 50 -100 година. Присуствујемо времену кога још нисмо свесни: та нарасла економска моћ Брикса мора наћи израза и у расподели политичке моћи у свету. Коме то више није јасно? Једино можда онима који још живе у заблудама да могу војним операцијама мењати ствари.“Свет се променио – више нема назадУ том светлу Денда види и позиве Брикса на реформисање УН и међународних финансијских институција – „не уништавање тих међународних институција како би неки на западу волели, него мењање, преобликовање и прилагођавања стварним политичким снагама на међународној сцени“.Посебно је важно мењање финансијских институција И стварање аутономног платног система који ће буквално, истиче он, анестезирати долар из економских трансакција у земљама Брикса. Сасвим је јасно да се свет променио и да више нема назад, нема дилеме ни Боснић.Зато је, оцењује Боснић, избор за земље широм свету једноставан и смислен: „Американци вам нуде бомбе, смрт и уништење. Земље чланице Брикса вам нуде нове луке, нове путеве, железнице, читаве нове градове. Нуде вам да изграде нешто за вас, па да ви то онда искористите за раст ваше економије“.Срби су пионири мултиполарног светаДенда се осврнуо и на поруку портпарола Кремља Дмитрија Пескова да ће, ако Србију буде занимало приближавање Бриксу, том блоку бити само драго.Како примећује, иако је географија главни аргумент пропонената европских интеграција Србије, Брикс доказује да географија није пресудна, напротив - ту може и онај из Латинске Америке и онај са Југа Африке да сарађује на пројекту бољег живота, сарадње, технолошког развоја а да није ничем условљен.Он такође сматра да би Србија могла, у случају да се приближи Бриксу, и тај форум искористи за лобирање за заштиту свог територијалног интегритета, тим пре што су Русија и Кина као кључне земље и тог блока ослонац Србији у Савету безбедности УН.Боснић додаје да Србија има подршку водећих чланица Брикса, Русије, Кине и Индије, а да с друге стране Запад и НАТО не само да подржавају независност Космета, већ и укидање Републике Српске.„Ми њима никако нисмо довољно мали да би Запад био задовољан тиме. Из тог разлога, морамо да посматрамо НАТО као главну претњу за нас, али не можемо да их игноришемо. Морамо да водимо јако пажљиво спољну политику, због тога што смо ми једни од пионира мултиполарног света. НАТО, односно Запад, извршио је агресију на нас током 90-их с циљем да уништи нашу земљу што више смањи наш етнички простор. Све то је било у служби дробљења српског народа.. Пруживши отпор томе ми смо у неку руку поставили темеље мултиполарног света, јер смо показали да земље могу да се боре за свој суверенитет. Из тог разлога била би штета да не будемо део мултиполарног света за који смо пролили толико крви.“Погледајте и:
србија
индија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
свет, свет – политика, свет са спутњиком, анализе и мишљења, србија, брикс, индија
свет, свет – политика, свет са спутњиком, анализе и мишљења, србија, брикс, индија
Избор је лак: Извагати шта може да понуди Брикс – а шта нуди Запад /видео/
У Бриксу нема идеолошке униформисаности, а има добре воље и нуди се платформа за сарадњу. А у Европској унији ће ти ускратити да сарађујеш с неким ако то њима није по вољи и траже да мораш да мислиш исто као они. Онда зашто не размислити колика би била предност да се укључиш у свет који сарађује и развија се.
Резултате и закључке последњег, 18. самита Брикса, одржаног у Њу Делхију, овако коментаришу саговорници Спутњика, дугогодишњи дописник српских медија из Пекинга Милорад Денда и дописник Информативне агенције Брикса Драгољуб Боснић.
У Бриксу нико ништа не намеће
У Бриксу је могуће сарађивати без обзира што чланице немају исте погледе о свему, каже Денда уз констатацију да је једногласно усвајање декларације на самиту управо то показало.
Он истиче да је на скупу била веома изражена енергија да се нешто мора мењати у свету и да су ствари отишле предалеко са неизвесношћу коју је у геополитику и међународне односе унела америчка администрација.
„Видела се спремност и стратешко размишљање да се односи између земаља које су у Бриксу али и које гравитирају ка Бриксу стално побољишавају, као и настојање да се иде у корак са економским развојем у свету, пре свега технолошком. У више иступања био је нагласак на вештачкој интелигенцији, на новим технологијама и на неопходности да земље Брикса сарађују на том пољу све више и дубље јер морају да ухвате корак са тим напредним технологијама јер им над главама висе као Дамоклов мач планови моћних технолошких компанија и држава Запада, пре свега Америке, да преко најновијих технологија и вештачке интелигенције успостављају нове поделе и нове доминације у свету“, образлаже Денда у емисији Свет са Спутњиком.
Управо због бојазни да ће се вештачка интелигенција користити за подјармљивање мање развијених земаља и стварање подела међу њима је, како каже, у говорима руског и кинеског председника Владимира Путина и Си Ђинпинга наглашавана неопходност да се фокус сарадње у Бриксу пребаци на технолошко поље и да се ту створи нуклеус равноправне сарадње у тој сфери.
Боснић истиче да се Брикс развија упркос геополитичким изазовима, а као још једну предност тог блока види то што чланице имају независну спољну и унутрашњу политику, док западни блокови врше притисак на земље управо да мењају своју политику и да се „вестернизују“.
„Битно је да одржавате ваш модел развоја и имате апсолутно право на то и нико вам неће наметнути ништа споља“, каже он а као пример наводи различите политике рецимо Ирана и Уједињених Арапских Емирата или Индије и Кине које чак имају нерешене спорове а опет сарађују у оквиру Брикса.
Хоће ли се Индија прикључити Појасу и путу
Приближавање индијске и кинеске стране, објашњава Боснић, свакако може да помогне Индији, а постоје индиције да би Индија могла постати део пројекта Појаса и пута.
„Кина свакако има могућности да настави тај пројекат и без Индије, али би било много повољније за Брикс и за читав свет кад би се Индија томе придружила. Можемо наравно очекивати да ће Американци да реактивирају некакве сукобе у пограничним деловима или сукобе са Пакистаном који такође има јако блиске односе са Кином. Генерално покушај дестабилизације Блиског Истока је такође начин да се спрече раст мултиполарног света и инфраструктурних пројеката који воде мултиполарне силе, али на срећу не успева им ни приближно онако колико они то очекују.“
После овог самита, уверен је Денда притисак Глобалног југа да се ствари мењају постајаће све већи јер се у међувремену значајно променио однос економске моћи између Брикса и Г7, на шта је указао и председник Путин.
„Г7 је 1990. године осваривао 45% бруто националног доходка света, а 2024 - 28 одсто. Само Кина и Индија, које су 1990. заједно имале 6,4 одсто светског БДП имале су 27 ,7 одсто 2024.године. А кад се додају остале чланице Брикса то прелази преко 40 одсто“, прецизира наш саговорник који сматра да се јачање економског раста блока мора одразити на трансформацију светских односа.
„Свет се потпуно променио. Чак неки аналитичари кажу да су ово трансформације које се догађају једном у 50 -100 година. Присуствујемо времену кога још нисмо свесни: та нарасла економска моћ Брикса мора наћи израза и у расподели политичке моћи у свету. Коме то више није јасно? Једино можда онима који још живе у заблудама да могу војним операцијама мењати ствари.“
Свет се променио – више нема назад
У том светлу Денда види и позиве Брикса на реформисање УН и међународних финансијских институција – „не уништавање тих међународних институција како би неки на западу волели, него мењање, преобликовање и прилагођавања стварним политичким снагама на међународној сцени“.
Посебно је важно мењање финансијских институција И стварање аутономног платног система који ће буквално, истиче он, анестезирати долар из економских трансакција у земљама Брикса. Сасвим је јасно да се свет променио и да више нема назад, нема дилеме ни Боснић.
lОво је историјски тренутак због тога што се завршава готово 500 година западног колонијализма и бруталне агресије против читавог света. Видели смо како изгледа када се деси униполарни момент и како они стварају наратив да смо ми Срби били лоши момци а они су имали своје Епштајново острво у том тренутку. Чак је америчка власт, Клинтонова администрација, била дубоко умешана у ту причу. Видели смо Колико штете наноси кад запад гледа друге као нижу врсту“, додаје новинар.
Зато је, оцењује Боснић, избор за земље широм свету једноставан и смислен: „Американци вам нуде бомбе, смрт и уништење. Земље чланице Брикса вам нуде нове луке, нове путеве, железнице, читаве нове градове. Нуде вам да изграде нешто за вас, па да ви то онда искористите за раст ваше економије“.
Срби су пионири мултиполарног света
Денда се осврнуо и на поруку портпарола Кремља Дмитрија Пескова да ће, ако Србију буде занимало приближавање Бриксу, том блоку бити само драго.
Како примећује, иако је географија главни аргумент пропонената европских интеграција Србије, Брикс доказује да географија није пресудна, напротив - ту може и онај из Латинске Америке и онај са Југа Африке да сарађује на пројекту бољег живота, сарадње, технолошког развоја а да није ничем условљен.
Он такође сматра да би Србија могла, у случају да се приближи Бриксу, и тај форум искористи за лобирање за заштиту свог територијалног интегритета, тим пре што су Русија и Кина као кључне земље и тог блока ослонац Србији у Савету безбедности УН.
Боснић додаје да Србија има подршку водећих чланица Брикса, Русије, Кине и Индије, а да с друге стране Запад и НАТО не само да подржавају независност Космета, већ и укидање Републике Српске.
„Ми њима никако нисмо довољно мали да би Запад био задовољан тиме. Из тог разлога, морамо да посматрамо НАТО као главну претњу за нас, али не можемо да их игноришемо. Морамо да водимо јако пажљиво спољну политику, због тога што смо ми једни од пионира мултиполарног света. НАТО, односно Запад, извршио је агресију на нас током 90-их с циљем да уништи нашу земљу што више смањи наш етнички простор. Све то је било у служби дробљења српског народа.. Пруживши отпор томе ми смо у неку руку поставили темеље мултиполарног света, јер смо показали да земље могу да се боре за свој суверенитет. Из тог разлога била би штета да не будемо део мултиполарног света за који смо пролили толико крви.“
