Од средњевековних барјака Немањића, преко пуковских застава из ратова за ослобођење Србије, до тробојке у рукама јунака са Кошара, црвено-плаво-бели симбол... 19.09.2026, Sputnik Србија
Од средњевековних барјака Немањића, преко пуковских застава из ратова за ослобођење Србије, до тробојке у рукама јунака са Кошара, црвено-плаво-бели симбол слободарског и борбеног српског народа постоји и опстаје вековима.
Поводом обележавања државног празника Дана српског јединства, слободе и националне заставе, у Српском историјском музеју отворена је изложба „Боје које повезују векове”, посвећена историји српске заставе.
Посетиоци могу видети реплике средњевековне застава, попут заставе краља Владислава и Душанове заставе, као и заставе из Сретењског устава, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, али и оригиналне заставе из богатог фонда музеја попут- Карађорђеве заставе, Војводске заставе из Првог српског устанка, Заставе ослободиоцима 1918...
Српски војник је животом чувао поверену му заставу. Током балканских и Првог светског рата, ниједна од 51. пуковске заставе није заробљена од стране непријатеља
Верност према војничкој застави била је света дужност сваког војника. Задобити непријатељску заставу на бојишту било је својеврсан подвиг, а изгубити сопствену је представљало срамоту
Пред посетиоце је из фонда Српског историјског музеја изложена оригинална Карађорђева застава са препознатљивим српским грбом – црвени штит са златним крстом и четири оцила испод кога је на славено-српском језику исписано "Крст оцима Серблим стоить написани, ради крста въ отечествѣ многи приат брани. Нинѣ крсту простерту паки оузаблѣутъ тако дѣлом Серблу право нарицаутъ"
Изложене су и реплике средњевековних застава: црвено плава заставе краља Владислава (тачније барјак) и застава са црвеним двоглавим орлом на златно-жутој подлози, што је био симбол царске власти инспирисан Византијом
Од средњевековних барјака, до данашњих застава, материјал за њихову израду се није много мењао. Најчешће су рађене од платна, рипса, броката, а ређе од свиле, са различитим хералдичким знацима, грбовима, ликовима светаца...
На предњој страни заставе налази се двоглави црни орао на жутој подлози.У самом центру заставе је црвени штит са белим крстом и четири бела оцила изнад кога се налази круна. Испод грба налази се ћирилични натпис на српском језику: "Застава Ц(арског).К(краљевског). Воиводства Сербског 1848"
Застава Краљевине Србије (1882–1918) са препознатљивом црвено-плаво-белом тробојком и краљевским грбом који садржи двоглавог белог орла, круну и краљевски плашт.
По доношењу одлуке о уједињењу у заједничку државу и конституисању Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918, донета је одлука о утврђивању државних симбола, па је тако већ 9/22. децембра 1918. одлучено да се као државна застава Краљевства СХС установи тробојка са хоризонтално положеним бојама – горе модра (плава), у средини бела, а доле црвена.
Укидањем монархије и проглашењем Југославије за републику дошло је до измене државних симбола. Уставом ФНРЈ од 1. фебруара 1946. државна застава је задржала боје заставе са истим редоследом, али је уместо грба, у средишту стављена петокрака - симбол под којим се у Другом светском рату народ борио против фашизма.
Поставку чине експонати који су за потребе изложбе уступили Државни аудио-визуелни архив Србије Југословенска кинотека, Народни музеј Србије, Галерија Матице српске, Народни музеј Панчево и Народна библиотека Србије.
У витрина су такође изложени и неки од историјских југословенских и српских државних обележја, медаља и докумената, укључујући Орден југословенске заставе и копију устава („Устав“).
Као посебан додатак изложби су апликације које посетиоце упознају са историјом и симболима на српској застави и омогућују им да направе сопствени грб на основу хералдичких правила.
Приступ ћаскању је блокиран због нарушавања правила.
Поново можете да учествујете за:∞.
Ако се не слажете са блокирањем, користите формулар за повратне информације
Разговор је завршен. У дискусији можете учествовати 24 сата од објављивања чланка.