https://sputnikportal.rs/20260920/hriscane-potiskuju-iz-starog-grada-aktivista-iz-jerusalima-upozorava-na-osmisljenu-politiku-1203497616.html
„Хришћане потискују из Старог града“: Активиста из Јерусалима упозорава на осмишљену политику
„Хришћане потискују из Старог града“: Активиста из Јерусалима упозорава на осмишљену политику
Sputnik Србија
Хришћанско присуство у Старом граду Јерусалима суочава се са опасношћу од потпуног нестанка, упозорио је друштвени активиста Осама Бархам, тврдећи да напади... 20.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-20T20:46+0200
2026-09-20T20:46+0200
2026-09-20T20:46+0200
свет
свет
свет – политика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112186/34/1121863444_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_a33f4b57208ba890cfa96530c3cede82.jpg
Он сматра да израелска влада нападе на хришћанске светиње и свештенство систематски представља као „појединачне поступке“, док је, према његовим тврдњама, реч о организованим акцијама које имају подршку.Упркос растућим притисцима, Бархами је истакао снажну сарадњу и солидарност муслимана и хришћана у Јерусалиму.„Када славимо хришћанске празнике, за време Рамазана позивамо једни друге на трпезу, а идемо и на прославе Нове године. Међу нама влада потпуна хармонија и покушавамо да направимо планове за заштиту исламских и хришћанских светиња“, испричао је он.Активиста је подсетио да део хришћанских светиња и даље припада исламском вакуфу и да њима управљају муслимани. Међутим, према његовим речима, после закона о суверенитету и одлуке администрације америчког председника Доналда Трампа да призна Јерусалим као главни град Израела, у граду се забрањује све што би могло да указује на палестински суверенитет.Говорећи о могућем исељавању младих хришћана, Бархами је нагласио да, према његовом мишљењу, не треба правити разлику између муслимана и хришћана.Као пример навео је случај Џона Какиша, младића из Хришћанске четврти Старог града, који је пре 12 година ухапшен под оптужбом за покушај напада ножем код Хебронске капије.„Када га је судија питао зашто је извршио напад, рекао је: ‘Да бих заштитио благословену џамију Ал Акса.’ Сви су били изненађени — млади хришћанин извршава напад ножем. Пуштен је пре неколико месеци, а пре неколико дана поново је ухапшен“, испричао је Бархами.Према његовим речима, везаност хришћана и муслимана за Јерусалим и историјску Палестину није само верска, већ и идејна и патриотска.Говорећи о ситуацији у региону у целини, активиста је признао да положај хришћана на Блиском истоку „није најбољи“.Према његовој оцени, део дешавања има за циљ стварање подела између припадника различитих вера, нарочито у Сирији, Либану и појединим арапским земљама са бројним хришћанским становништвом.Истовремено је нагласио солидарност са сваком невином и угњетаваном особом.„Ја лично не прихватам напад ни на хришћанина ни на муслимана, било где. Али чињеница је да је положај хришћана у појединим арапским земљама тежак“, закључио је Бархами.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, свет – политика
„Хришћане потискују из Старог града“: Активиста из Јерусалима упозорава на осмишљену политику
Хришћанско присуство у Старом граду Јерусалима суочава се са опасношћу од потпуног нестанка, упозорио је друштвени активиста Осама Бархам, тврдећи да напади, економски притисци и промене у Хришћанској и Јерменској четврти нису случајни.
Он сматра да израелска влада нападе на хришћанске светиње и свештенство систематски представља као „појединачне поступке“, док је, према његовим тврдњама, реч о организованим акцијама које имају подршку.
„Постоје стварне организације, постоји подршка, па чак и величање — нападач се слави и према њему се односе као према једном од хероја, између осталог и преко друштвених мрежа и интернет страница“, рекао је активиста за Спутњик.
Упркос растућим притисцима, Бархами је истакао снажну сарадњу и солидарност муслимана и хришћана у Јерусалиму.
„Када славимо хришћанске празнике, за време Рамазана позивамо једни друге на трпезу, а идемо и на прославе Нове године. Међу нама влада потпуна хармонија и покушавамо да направимо планове за заштиту исламских и хришћанских светиња“, испричао је он.
Активиста је подсетио да део хришћанских светиња и даље припада исламском вакуфу и да њима управљају муслимани. Међутим, према његовим речима, после закона о суверенитету и одлуке администрације америчког председника Доналда Трампа да призна Јерусалим као главни град Израела, у граду се забрањује све што би могло да указује на палестински суверенитет.
„Данас је забрањено све што је палестинско: позориште, књижевност, рамазанска трпеза, хришћанска трпеза — све се растерује под изговором да покушавају да наметну палестински суверенитет на израелској територији“, тврди Бархами.
Говорећи о могућем исељавању младих хришћана, Бархами је нагласио да, према његовом мишљењу, не треба правити разлику између муслимана и хришћана.
„Муслимани и хришћани у овој земљи живе у истим условима — исти рат, исто искушење“, рекао је он.
Као пример навео је случај Џона Какиша, младића из Хришћанске четврти Старог града, који је пре 12 година ухапшен под оптужбом за покушај напада ножем код Хебронске капије.
„Када га је судија питао зашто је извршио напад, рекао је: ‘Да бих заштитио благословену џамију Ал Акса.’ Сви су били изненађени — млади хришћанин извршава напад ножем. Пуштен је пре неколико месеци, а пре неколико дана поново је ухапшен“, испричао је Бархами.
Према његовим речима, везаност хришћана и муслимана за Јерусалим и историјску Палестину није само верска, већ и идејна и патриотска.
„Ово је наша земља. Данас, када разговарате са хришћанским породицама, нуде им се путовања и исељавање. Али ја лично не видим да те понуде постижу циљ. Морамо да останемо у Витлејему, Беит Сахуру, Беит Џали, Јерусалиму, па и у селима на Западној обали, у Абуду. У многим селима хришћани су и даље присутни, упркос нападима и притисцима досељеника: нису подигли белу заставу, нису се предали, нису напустили своје домове, своју земљу нити своје цркве“, нагласио је Бархами.
Говорећи о ситуацији у региону у целини, активиста је признао да положај хришћана на Блиском истоку „није најбољи“.
Према његовој оцени, део дешавања има за циљ стварање подела између припадника различитих вера, нарочито у Сирији, Либану и појединим арапским земљама са бројним хришћанским становништвом.
„Постоје чудни клинови, страни тим земљама, који се убацују како би се изазвао раздор међу људима“, рекао је Бархами.
Истовремено је нагласио солидарност са сваком невином и угњетаваном особом.
„Ја лично не прихватам напад ни на хришћанина ни на муслимана, било где. Али чињеница је да је положај хришћана у појединим арапским земљама тежак“, закључио је Бархами.
