https://sputnikportal.rs/20260920/jos-jedna-velika-bruka-razbojnicki-napad-na-ruski-novac-koji-bi-mogao-da--poljulja-zapadni-sistem--1203469657.html
Још једна велика брука: Разбојнички напад на руски новац који би могао да – пољуља западни систем
Још једна велика брука: Разбојнички напад на руски новац који би могао да – пољуља западни систем
Sputnik Србија
Уколико би ЕУ и нашла начин да украде руска замрзнута средства и искористила их за финансирање Украјине, то би више могло да наруши поверење у западни... 20.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-20T21:19+0200
2026-09-20T21:19+0200
2026-09-20T21:19+0200
свет
свет
свет – политика
русија
средства
имовина
брисел
санкције
антируске санкције
санкције русији
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112002/88/1120028850_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_c38f7c5270fe495be4d926d9d7a3df10.jpg
Овако адвокат Бранко Павловић коментарише изјаву руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова да ЕУ смишља различите механизме како би замрзнуту руску имовину изместила из јурисдикције Белгије и одговорност за њену конфискацију поделила међу чланицама Уније.ЕУ се само брука погрешним одлукамаПотезима као што је крађа руске имовине много се више урушава западни финансијски свет, него што се они своде на односе између Русије и Европске уније.Према његовим речима, ЕУ више није у позицији да утиче на светске финансијске или политичке токове. У прилог овој тези иду и подаци: ЕУ у светском БДП-у данас учествује са 13,5 одсто, за разлику од 1990. године, када је њен удео износио тридесет одсто.Кључни проблем остаје: ко је одговоран за крађуПребацивање замрзнутог руског новца из Евроклира на некакав заједнички ЕУ рачун не би решило кључни проблем: ко ће сносити одговорност када Русија буде затражила повраћај средстава, оцењује Павловић.Он сматра да било какав маневар који би бриселска бирократија смислила не би променио суштину проблема, а проблем је у немаштини – ЕУ не може да користи заробљена руска средства, а својих средстава за даље финансирање Украјине готово и да немају – Украјини је, пак, потребно све више и више средстава.Питање одговорности остаје и у случају када би се замрзнута средства пребацила са рачуна у Белгији на неки заједнички рачун Европске уније.Управо зато што ће неко у ЕУ у сваком случају бити одговоран за крађу руских средстава наш саговорник не верује да ће било који маневар европских званичника да помери руски новац из белгијске надлежности и успети.Ипак, уколико би се догодило да Брисел пронађе, како је Лавров рекао, квазиправне механизме да украде руски новац, Русија би могла да узврати низом реципрочних мера, као што је укидање снабдевања Европе течних гасом и нафтом. Међутим, Русија се адаптирала, после пет година санкција и може да живи и без око 300 милијарди долара које су јој заробљени у ЕУ, закључује Павловић.План ЕУ: украсти руски новацКада је Европска унија у фебруару 2022. године увела санкције Русији, замрзнуте су и девизне резерве руске Централне банке које су се налазиле у западним финансијским институцијама. Средства су блокирана и Москва више није могла да њима располаже.У ЕУ се данас налази око 210 милијарди евра руске државне имовине, а највећи део, око 185 милијарди евра, налази се у белгијском финансијском систему Eвроклир. Управо ће та чињеница Белгију довести у средиште спора који ће наредних година све више ескалирати.У почетку је у Бриселу постојала резерва према идеји да се руска имовина једноставно одузме. Зато је први корак био много опрезнији: ЕУ је почела да тражи начин да користи приход који та замрзнута средства остварују, а не саму главницу.Фебруара 2024. Савет ЕУ одлучио је да финансијске институције које држе руску имовину ванредне приходе настале њеним држањем морају да књиже одвојено. Неколико месеци касније, маја 2024, ЕУ је одлучила да се ти нето ванредни приходи користе за подршку Украјини, укључујући војну помоћ и обнову. Тако је направљена прва велика промена: главница је и даље формално руска, али новац који та средства генеришу више не остаје Русији.Следећи корак био је још значајнији: јуна 2024. лидери Г7 договорили су пакет кредита Украјини вредан око 50 милијарди долара, који би се отплаћивао приходима од замрзнуте руске државне имовине. ЕУ је потом у октобру исте године одобрила свој део механизма, до 35 милијарди евра. Тиме је руска имовина први пут постала директна основа за велики међународни финансијски механизам намењен Украјини.Међутим, питање главнице, као најосетљивије, није се помињало јер постоји огромна разлика између коришћења прихода који настају док је новац замрзнут и директног узимања тог новца.Управо зато се током наредних година све више говорило о могућности да се искористи и сама руска имовина. Како су расле финансијске потребе Украјине, а европске државе морале да обезбеђују нови новац из сопствених буџета, око 200 милијарди руских евра у Евроклиру све више је изгледало као огроман, али блокиран финансијски ресурс.Децембра 2025. ЕУ је додатно ограничила могућност враћања имобилисане имовине Централне банке Русије матици. Истовремено, Брисел је наставио да тражи моделе за дугорочно финансирање Украјине и спор је враћен на почетак, али сада са много већим улогом. Највећи проблем за Брисел није само питање да ли се руски новац може користити, већ ко ће одговарати ако Русија једног дана затражи да јој се тај новац врати.Пошто се највећи део средстава налази у Белгији, она је управо и изложена највећем ризику. Зато Брисел већ дуже време тражи механизам којим би се ризик расподелио на све чланице ЕУ, уместо да остане на једној држави.У актуелним предлозима појавила се идеја да се руска средства изведу из искључиве белгијске јурисдикције и пребаце у неку врсту заједничке европске конструкције. Управо на то је сада упозорио Сергеј Лавров, тврдећи да Брисел покушава да пронађе правне механизме како би руску имовину извео из Белгије и одговорност за њену евентуалну конфискацију поделио међу чланицама ЕУ.Москва је све време одбацивала идеју да Запад може да располаже руском државном имовином и упозоравала да би њена конфискација представљала опасан преседан.Русија је у међувремену покренула и судске поступке против Евроклира. Московски арбитражни суд донео је 2026. године пресуду у корист Централне банке Русије, док Евроклир оспорава ту одлуку оспорава.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260915/lavrov-eu-hoce-da-izvuce-ruski-novac-iz-belgije--spremaju-kolektivnu-kradju-1203419057.html
брисел
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
свет, свет – политика, русија, средства, имовина, брисел, санкције, антируске санкције, санкције русији, сергеј лавров
свет, свет – политика, русија, средства, имовина, брисел, санкције, антируске санкције, санкције русији, сергеј лавров
Још једна велика брука: Разбојнички напад на руски новац који би могао да – пољуља западни систем
Уколико би ЕУ и нашла начин да украде руска замрзнута средства и искористила их за финансирање Украјине, то би више могло да наруши поверење у западни финансијски систем, него што би погодило саму Русију. Такав потез могао би да подстакне све већи део света да тражи алтернативне начине плаћања и пажљивије бира где држи своје финансијске резерве.
Овако адвокат Бранко Павловић коментарише изјаву руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова да ЕУ смишља различите механизме како би замрзнуту руску имовину изместила из јурисдикције Белгије и одговорност за њену конфискацију поделила међу чланицама Уније.
ЕУ се само брука погрешним одлукама
Потезима као што је крађа руске имовине много се више урушава западни финансијски свет, него што се они своде на односе између Русије и Европске уније.
„То су лудаци који више не могу да покривају своју потпуно погрешну политику напада на Руску Федерацију преко Украјине и пошто буквално остају без пара, немају више одакле да их повлаче, онда више него иначе посежу за заплењеном руском имовином“, оцењује Павловић.
Према његовим речима, ЕУ више није у позицији да утиче на светске финансијске или политичке токове. У прилог овој тези иду и подаци: ЕУ у светском БДП-у данас учествује са 13,5 одсто, за разлику од 1990. године, када је њен удео износио тридесет одсто.
„Тако да се мање-више брукају и секу грану на којој седе. То су последице њихових потеза“, каже Павловић.
Кључни проблем остаје: ко је одговоран за крађу
Пребацивање замрзнутог руског новца из Евроклира на некакав заједнички ЕУ рачун не би решило кључни проблем: ко ће сносити одговорност када Русија буде затражила повраћај средстава, оцењује Павловић.
Он сматра да било какав маневар који би бриселска бирократија смислила не би променио суштину проблема, а проблем је у немаштини – ЕУ не може да користи заробљена руска средства, а својих средстава за даље финансирање Украјине готово и да немају – Украјини је, пак, потребно све више и више средстава.
„Одавно им је пало на памет, а сада им је ургентно да пробају да тих 300 милијарди искористе за финансирање Украјине. Наравно, Белгији не пада на памет да то дозволи, јер би била одговорна и сутра би морала да плати“, наводи он.
Питање одговорности остаје и у случају када би се замрзнута средства пребацила са рачуна у Белгији на неки заједнички рачун Европске уније.
„Исто ће бити и са било којим другим покушајем да се без сагласности депонента, а то је Централна банка Русије, било која средства премештају било где. Тако да та размишљања у ЕУ сигурно постоје, али било која варијанта у било ком случају увек ће водити ка одговорности Евроклира, односно Белгије“, објашњава Павловић.
Управо зато што ће неко у ЕУ у сваком случају бити одговоран за крађу руских средстава наш саговорник не верује да ће било који маневар европских званичника да помери руски новац из белгијске надлежности и успети.
„А и иначе, чини ми се да ће да ће цела та конструкција која води рат против Русије унутар ЕУ веома брзо, можда за мање од годину дана, бити сломљена унутар саме ЕУ. Ово више нема никаквог значаја, јер свако ко дође после њих, прво што ће урадити јесте да ће одмрзнути и вратити паре Руској Федерацији“, убеђен је Павловић.
Ипак, уколико би се догодило да Брисел пронађе, како је Лавров рекао, квазиправне механизме да украде руски новац, Русија би могла да узврати низом реципрочних мера, као што је укидање снабдевања Европе течних гасом и нафтом. Међутим, Русија се адаптирала, после пет година санкција и може да живи и без око 300 милијарди долара које су јој заробљени у ЕУ, закључује Павловић.
План ЕУ: украсти руски новац
Када је Европска унија у фебруару 2022. године увела санкције Русији, замрзнуте су и девизне резерве руске Централне банке које су се налазиле у западним финансијским институцијама. Средства су блокирана и Москва више није могла да њима располаже.
У ЕУ се данас налази око 210 милијарди евра руске државне имовине, а највећи део, око 185 милијарди евра, налази се у белгијском финансијском систему Eвроклир. Управо ће та чињеница Белгију довести у средиште спора који ће наредних година све више ескалирати.
У почетку је у Бриселу постојала резерва према идеји да се руска имовина једноставно одузме. Зато је први корак био много опрезнији: ЕУ је почела да тражи начин да користи приход који та замрзнута средства остварују, а не саму главницу.
Фебруара 2024. Савет ЕУ одлучио је да финансијске институције које држе руску имовину ванредне приходе настале њеним држањем морају да књиже одвојено. Неколико месеци касније, маја 2024, ЕУ је одлучила да се ти нето ванредни приходи користе за подршку Украјини, укључујући војну помоћ и обнову. Тако је направљена прва велика промена: главница је и даље формално руска, али новац који та средства генеришу више не остаје Русији.
Следећи корак био је још значајнији: јуна 2024. лидери Г7 договорили су пакет кредита Украјини вредан око 50 милијарди долара, који би се отплаћивао приходима од замрзнуте руске државне имовине. ЕУ је потом у октобру исте године одобрила свој део механизма, до 35 милијарди евра. Тиме је руска имовина први пут постала директна основа за велики међународни финансијски механизам намењен Украјини.
Међутим, питање главнице, као најосетљивије, није се помињало јер постоји огромна разлика између коришћења прихода који настају док је новац замрзнут и директног узимања тог новца.
Управо зато се током наредних година све више говорило о могућности да се искористи и сама руска имовина. Како су расле финансијске потребе Украјине, а европске државе морале да обезбеђују нови новац из сопствених буџета, око 200 милијарди руских евра у Евроклиру све више је изгледало као огроман, али блокиран финансијски ресурс.
Децембра 2025. ЕУ је додатно ограничила могућност враћања имобилисане имовине Централне банке Русије матици. Истовремено, Брисел је наставио да тражи моделе за дугорочно финансирање Украјине и спор је враћен на почетак, али сада са много већим улогом. Највећи проблем за Брисел није само питање да ли се руски новац може користити, већ ко ће одговарати ако Русија једног дана затражи да јој се тај новац врати.
Пошто се највећи део средстава налази у Белгији, она је управо и изложена највећем ризику. Зато Брисел већ дуже време тражи механизам којим би се ризик расподелио на све чланице ЕУ, уместо да остане на једној држави.
У актуелним предлозима појавила се идеја да се руска средства изведу из искључиве белгијске јурисдикције и пребаце у неку врсту заједничке европске конструкције. Управо на то је сада упозорио Сергеј Лавров, тврдећи да Брисел покушава да пронађе правне механизме како би руску имовину извео из Белгије и одговорност за њену евентуалну конфискацију поделио међу чланицама ЕУ.
Москва је све време одбацивала идеју да Запад може да располаже руском државном имовином и упозоравала да би њена конфискација представљала опасан преседан.
Русија је у међувремену покренула и судске поступке против Евроклира. Московски арбитражни суд донео је 2026. године пресуду у корист Централне банке Русије, док Евроклир оспорава ту одлуку оспорава.
