https://sputnikportal.rs/20260920/zona-rascepa-je-dostigla-kritican-prag---formira-se-novi-svetski-okean-1203573720.html
Зона расцепа је достигла „критичан праг” - формира се нови светски океан
Зона расцепа је достигла „критичан праг” - формира се нови светски океан
Sputnik Србија
Геолози су открили да ће се афрички континент поделити много раније него што се то мислило. Активна тектонска зона расцепа достигла је "критични праг" и ускоро... 20.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-20T12:00+0200
2026-09-20T12:00+0200
2026-09-20T12:00+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
изуми и открића
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/01/1181202009_0:234:1025:810_1920x0_80_0_0_b7db75d950f542886868cec3033df9da.jpg
Ипак, "ускоро" је релативан појам! За то ће и даље бити потребно још неколико милиона година, али то је трептај ока на геолошкој временској скали, преноси портал Сајнс Алерт. "Открили смо да је процес раздвајања у овој зони узнапредовао више и да је Земљина кора тања него што је ико раније сматрао", каже Кристијан Рован, геонаучник са Универзитета Колумбија. "Источна Африка је у процесу раздвајања одмакла даље него што се раније мислило". Најинтригантнија ствар у вези са овим открићем јесу његове последице по нашу сопствену историју. Туркана зона расцепа у Кенији богата је фосилима раних хоминина, што указује на то да је представљала кључну локацију за еволуцију човека. После "сужавања" распад је неизбежанМеђутим, ново откриће указује на то да тај регион можда није нужно био значајнији за наше претке од било ког другог подручја у Африци, већ је могуће да су управо ови геолошки процеси створили веома повољне услове за фосилизацију. Данашњи распоред континената на Земљи нама делује као нешто стално и непроменљиво, али они се стално померају, додуше, изузетно споро. Пре више од 200 милиона година, сви су били спојени у један суперконтинент, а предвиђа се да ће се у далекој будућности (углавном) поново спојити. Тамо где се две тектонске плоче сусрећу, настају планине. Тамо где се удаљавају једна од друге, настају океани. Велики источноафрички расцеп јасан је пример овог другог процеса. Афричка тектонска плоча тренутно се дели на две: огромну Нубијску плочу на западу, која обухвата највећи део континента, и мању Сомалијску плочу, која обухвата већи део источне обале и острво Мадагаскар. За потребе нове студије, научници су се усредсредили на одређени део тог система: Туркана расцеп, који се простире стотинама километара кроз Кенију и Етиопију. Тим је анализирао претходно извршена сеизмичка мерења у том региону и израчунао колика је дебљина Земљине коре на том подручју. Испоставило се да је она много тања него што се очекивало: у самом средишту расцепа дебела је свега око 13 километара. Поређења ради, Земљина кора је дуж ивица подручја расцепа дебља од 35 километара. За неколико милиона година, завршиће ову фазу и ући у следећу: океанизацију. Као што име сугерише, тако се формира нови океан. Кора ће се толико растегнути да магма избија одоздо, која се затим скупља и хлади да би формирала басен. Ово ће постати ново морско дно, како вода почиње да надира из Индијског океана. Овај процес већ почиње у Афарској депресији, која се налази у североисточној Африци близу Црвеног мора. Нема случајностиИстраживачи процењују да је Туркана расцеп ушао у своју тренутну фазу сужавања пре око 4 милиона година, након дужег периода вулканске активности. Занимљиво је да се ово поклапа са старошћу најранијих фосила хоминина и доказа пронађених у том подручју. Тим сугерише да ово вероватно није случајност. Како је пукотина почела да се сужава, седиментација је почела брже да се акумулира, што је чинило савршеним за снимање детаљног записа живота који је тамо живео у то време. "Претпостављамо да су ове тектонске промене играле фундаменталну улогу у обликовању изузетног палеоантрополошког записа зоне рифта Туркана". Истраживачи кажу да би будући рад могао да истражи ову везу. Истраживање је објављено у часопису Нејчр Комуникејшн.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/01/1181202009_0:138:1025:906_1920x0_80_0_0_e3cbdcf3e42b58709ce5b166da7a32af.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, изуми и открића
наука и технологија, друштво, изуми и открића
Зона расцепа је достигла „критичан праг” - формира се нови светски океан
Геолози су открили да ће се афрички континент поделити много раније него што се то мислило. Активна тектонска зона расцепа достигла је "критични праг" и ускоро ће се раздвојити, стварајући нови океан.
Ипак, "ускоро" је релативан појам! За то ће и даље бити потребно још неколико милиона година, али то је трептај ока на геолошкој временској скали,
преноси портал Сајнс Алерт.
"Открили смо да је процес раздвајања у овој зони узнапредовао више и да је Земљина кора тања него што је ико раније сматрао", каже Кристијан Рован, геонаучник са Универзитета Колумбија.
"Источна Африка је у процесу раздвајања одмакла даље него што се раније мислило".
Најинтригантнија ствар у вези са овим открићем јесу његове последице по нашу сопствену историју. Туркана зона расцепа у Кенији богата је фосилима раних хоминина, што указује на то да је представљала кључну локацију за еволуцију човека.
После "сужавања" распад је неизбежан
Међутим, ново откриће указује на то да тај регион можда није нужно био значајнији за наше претке од било ког другог подручја у Африци, већ је могуће да су управо ови геолошки процеси створили веома повољне услове за фосилизацију.
Данашњи распоред континената на Земљи нама делује као нешто стално и непроменљиво, али они се стално померају, додуше, изузетно споро.
Пре више од 200 милиона година, сви су били спојени у један суперконтинент, а предвиђа се да ће се у далекој будућности (углавном) поново спојити.
Тамо где се две тектонске плоче сусрећу, настају планине. Тамо где се удаљавају једна од друге, настају океани.
Велики источноафрички расцеп јасан је пример овог другог процеса. Афричка тектонска плоча тренутно се дели на две: огромну Нубијску плочу на западу, која обухвата највећи део континента, и мању Сомалијску плочу, која обухвата већи део источне обале и острво Мадагаскар.
За потребе нове студије, научници су се усредсредили на одређени део тог система: Туркана расцеп, који се простире стотинама километара кроз Кенију и Етиопију. Тим је анализирао претходно извршена сеизмичка мерења у том региону и израчунао колика је дебљина Земљине коре на том подручју.
Испоставило се да је она много тања него што се очекивало: у самом средишту расцепа дебела је свега око 13 километара. Поређења ради, Земљина кора је дуж ивица подручја расцепа дебља од 35 километара.
А када кора зони расцепа постане тања од око 15 километара, то значи да је ушла у фазу која се назива "сужавање". Након што достигне ту тачку, континентални распад је готово неизбежан. "Што је кора тања, то постаје слабија, што помаже у промоцији континуираног рифтовања2, каже Рован.
За неколико милиона година, завршиће ову фазу и ући у следећу: океанизацију. Као што име сугерише, тако се формира нови океан.
Кора ће се толико растегнути да магма избија одоздо, која се затим скупља и хлади да би формирала басен. Ово ће постати ново морско дно, како вода почиње да надира из Индијског океана.
Овај процес већ почиње у Афарској депресији, која се налази у североисточној Африци близу Црвеног мора.
Истраживачи процењују да је Туркана расцеп ушао у своју тренутну фазу сужавања пре око 4 милиона година, након дужег периода вулканске активности. Занимљиво је да се ово поклапа са старошћу најранијих фосила хоминина и доказа пронађених у том подручју.
Тим сугерише да ово вероватно није случајност. Како је пукотина почела да се сужава, седиментација је почела брже да се акумулира, што је чинило савршеним за снимање детаљног записа живота који је тамо живео у то време.
"Временска подударност између ове тектонске транзиције и почетка континуираних, дебелих слојева који садрже фосиле сугерише да је фаза сужења обезбедила критичне услове за очување фосила", пишу истраживачи.
"Претпостављамо да су ове тектонске промене играле фундаменталну улогу у обликовању изузетног палеоантрополошког записа зоне рифта Туркана".
Истраживачи кажу да би будући рад могао да истражи ову везу. Истраживање је објављено у часопису Нејчр Комуникејшн.