Слом Немачке и тотални фијаско Мерца: Више им не помажу ни бајке о „руској претњи“
© Фото : Слика генерисана вештачком интелигенцијом Бранкица Ристић / Немачка економмија пред колапсом
Пратите нас
Немачка се налази у озбиљним економским и друштвеним проблемима, а политика милитаризације, одрицање од руских енергената и мигрантска политика све више долазе на наплату. Управо ти проблеми почели су да утичу и на политичко опредељење грађана, кажу саговорници Спутњика у емисији „Свет са Спутњиком“.
Нeмaчка је ушла у период у којем се истовремено суочава са економским проблемима, падом конкурентности, последицама енергетске политике, мигрантским питањем и милитаризацијом, док покушаји да се одговорност за унутрашње проблеме пребаци на тзв. „руску претњу“ не дају резултате, објашњава Милисав Паић, дипломата и председник Српског спољнополитичког круга.
Отуда су и резултати покрајинских избора такви какви су – подсећамо, после победе у покрајини Саксонија-Анхалт 6. септембра, Алтернатива за Немачку (АфД) наставила је да тријумфује и у покрајини Мекленбург-Западна Померанија, док је на изборима у Берлину победила Левица. Хришћански демократи канцелара Мерца доживели су прави бродолом нашавши се у Мекленбургу-Западној Померанији испод цензуса.
Демохришћани урадили све да им падне популарност
Према Паићевим речима, ремилитаризација Немачке спада у факторе које Хришћанске демократе чине непопуларним, али на првом месту су мигрантско питање и општа економска ситуација у земљи.
„Немачка је практично остала без енергената, а са друге стране има хаотичну ситуацију са мигрантима и исток Немачке, који је имао значајних резерви према политици Ангеле Меркел ка отварању тржишта радне снаге за мигранте показује да је знатно социјално организованији од западног дела земље, који је за време блоковске поделе света и поделе саме Немачке био у другачијој економској и социјалној ситуацији. Они су живели у тзв. држави благостања. Те ствари су почеле да се мењају почетком двехиљадитих година“, истиче Паић.
Уз то, немачка привреда је деценијама користила предности јефтиних руских енергената, што јој је омогућавало да буде конкурентна на светском тржишту. Прекид у снабдевању енергентима из Русије, чему је Берлин сам кумовао, директно је погодио немачку економску конструкцију – отежана енергетска ситуација услед антируских санкција којима се Немачка придружила, довела је до тога да су главне немачке индустријске гране, попут аутомобилске, на коленима.
Управо аутомобилску индустрију можемо узети као показатељ ширег проблема – ако је она, као вишедеценијски симбол немачке економске снаге пред колапсом, последице се не осећају само у фабрикама, већ се преливају на читаво друштво.
„У таквој ситуацији, посебно у источним деловима Немачке који су, упркос великим новчаним средствима која су била уложена у тај део земље, људи су остали резервисани према ономе шта влада у Берлину ради и мислим да се то најјасније показало током ових покрајинских избора“, наводи Паић.
Чак ни руска претња више не помаже
Грађани су незадовољни, а чак ни претња Русијом више не пије воду као некада – тако је пропала и саботажа избора у Саксонији-Анхалту отварањем афере са дроном на аеродрому у Лајпцигу, каже пуковник у пензији Александар Михаиловић.
Овај догађај требало је да произведе страх и додатно учврсти причу о наводној опасности која долази из Русије. Са друге стране, требало је да представи владајуће елите као једине способне да заштите земљу. Али, догодило се управо супротно.
„Замисао је била да се створи паника, као Руси су имали спремну акцију да погоде украјински авион и изазову катастрофу на аеродрому. Заиста је смешно када неко верује да су са друге стране сви глупи и да мисле да ће све то да прође“, каже Михаиловић.
Он сматра да су акцијом у Лајпцигу немачки политичари који желе да задрже власт покушали да пажњу јавности скрену на питања безбедности, док грађани, како каже, имају много непосредније проблеме. Они се много више интересују за питања која одређују свакодневни живот, порезе, цене некретнина, станарине.
И управо у тој тачки види се разлика између између приоритета политичке класе из Берлина и проблема са којима се суочавају грађани.
Михаиловић сматра да је немогуће истовремено повећавати војна издвајања и решавати економску кризу, јер немачка привреда све теже подноси последице постојећег модела – грађани виде да се ремилитаризација врши на њихов рачун, а они све теже живе.
Наш саговорник види директну везу између немачких политичара, НАТО-а и војноиндустријског комплекса уз тврдњу да немачка политичка класа у даљој милитаризацији земље има лични интерес. Заправо, каже Михаиловић, милитаризација им је једини спас да опстану на власти и, радећи као комерцијалисти за војноиндустријски комплекс стварају милионска лична богатства.
