https://sputnikportal.rs/20260921/sokantno-otkrice-naucnika-mozak-nije-jedan-organ-vec-nastaje-iz-dve-vrste-maticnih-celija-1203622125.html
Шокантно откриће научника: Мозак није један орган, већ настаје из две врсте матичних ћелија
Шокантно откриће научника: Мозак није један орган, већ настаје из две врсте матичних ћелија
Sputnik Србија
Мозак се сматра једним јединственим органом. И то вековима. Ипак, ново истраживање показује да оно што називамо мозгом у ствари представља два различита органа... 21.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-21T21:02+0200
2026-09-21T21:02+0200
2026-09-21T21:02+0200
наука и технологија
друштво
медицина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/05/0e/1185745647_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_f78db64070a2379cf41d7558d6ad8311.jpg
Деценијама су истраживачи подржавали теорију да постоји једна матична ћелија у раном развоју из које настаје цео мозак, што је сугерисало да сви његови делови имају заједничко развојно порекло.Ново истраживање показује да се људски мозак састоји од два древна нервна система која су се независно развијала стотинама милиона година, а затим су спојена у један орган. Један део регулише основне функције попут рада срца, дисања и спавања, док је други задужен за сложеније функције, укључујући језик, свест и апстрактно размишљање.Два различита развојна путаИстраживачи су проучавали најраније фазе ембрионалног развоја код мишева и идентификовали две различите популације матичних ћелија. Једна, која експримира ген „Otx2“, развија се у предњи и средњи мозак, док друга, која експримира ген „Gbx2“, формира задњи мозак.Показано је да се ове две популације ћелија не преклапају од најранијих фаза развоја. Разлике су уочене и у хроматину, начину на који је ДНК упакована у ћелијама, што додатно одређује њихову развојну судбину.Резултати, објављени у часопису „Nature Neuroscience“, могли би да објасне зашто су научници деценијама имали проблема да у лабораторији узгоје одређене типове можданих ћелија, али и да отворе нове могућности за проучавање болести које погађају мождано стабло, попут спиналне мишићне атрофије (СМА) и амиотрофичне латералне склерозе (АЛС).„Први пут смо показали да предњи део мозга настаје из потпуно другачије матичне ћелије него задњи део мозга. Наше откриће значи да сада можемо да узгајамо неуроне задњег мозга, односно ромбастог мозга, у петријевој шољи и проучавамо њихове функције“, рекао је др Кајл Ло, ванредни професор развојне биологије и главни аутор студије.Неурони узгојени у лабораторијиНа основу овог открића, истраживачи су први пут успели да људске плурипотентне матичне ћелије у лабораторији усмере ка развоју функционалних моторних неурона задњег мозга.Тако узгојени неурони показали су карактеристике аутентичних ћелија задњег мозга, укључујући електричну активност и производњу протеина карактеристичних за делове мозга који контролишу мишиће лица и гутање.Истраживачи су затим упоредили овај образац са еволуцијом мозга током последњих 550 милиона година. Сличан принцип два нервна система пронашли су код пилића, зебрица и жирових црва, док и медузе имају два нервна система на различитим крајевима тела.Истраживање би могло да помогне и у проучавању СМА, АЛС и других болести које погађају мождано стабло. Пошто научници не могу да добију ткиво можданог стабла од живих пацијената, могућност узгајања ових неурона у лабораторији отвара нове начине за проучавање механизама који доводе до болести.Истраживачи планирају да даље испитају развојно порекло кичмене мождине и механизме којима СМА и АЛС нарушавају функцију неурона задњег мозга.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, медицина
Шокантно откриће научника: Мозак није један орган, већ настаје из две врсте матичних ћелија
Мозак се сматра једним јединственим органом. И то вековима. Ипак, ново истраживање показује да оно што називамо мозгом у ствари представља два различита органа независно развијана стотинама милиона година, саопштио је Медицински факултет Универзитета Станфорд.
Деценијама су истраживачи подржавали теорију да постоји једна матична ћелија у раном развоју из које настаје цео мозак, што је сугерисало да сви његови делови имају заједничко развојно порекло.
Ново истраживање показује да се људски мозак састоји од два древна нервна система која су се независно развијала стотинама милиона година, а затим су спојена у један орган. Један део регулише основне функције попут рада срца, дисања и спавања, док је други задужен за сложеније функције, укључујући језик, свест и апстрактно размишљање.
Два различита развојна пута
Истраживачи су проучавали најраније фазе ембрионалног развоја код мишева и идентификовали две различите популације матичних ћелија. Једна, која експримира ген „Otx2“, развија се у предњи и средњи мозак, док друга, која експримира ген „Gbx2“, формира задњи мозак.
Показано је да се ове две популације ћелија не преклапају од најранијих фаза развоја. Разлике су уочене и у хроматину, начину на који је ДНК упакована у ћелијама, што додатно одређује њихову развојну судбину.
„Претходни покушаји да се направе неурони задњег мозга вероватно су покушавали да матичне ћелије предњег и средњег мозга ’наговоре’ да постану ћелије задњег мозга, што наша студија показује да није могуће“, рекао је коаутор студије Рајан Џокај.
Резултати, објављени у часопису „Nature Neuroscience“, могли би да објасне зашто су научници деценијама имали проблема да у лабораторији узгоје одређене типове можданих ћелија, али и да отворе нове могућности за проучавање болести које погађају мождано стабло, попут спиналне мишићне атрофије (СМА) и амиотрофичне латералне склерозе (АЛС).
„Први пут смо показали да предњи део мозга настаје из потпуно другачије матичне ћелије него задњи део мозга. Наше откриће значи да сада можемо да узгајамо неуроне задњег мозга, односно ромбастог мозга, у петријевој шољи и проучавамо њихове функције“, рекао је др Кајл Ло, ванредни професор развојне биологије и главни аутор студије.
Неурони узгојени у лабораторији
На основу овог открића, истраживачи су први пут успели да људске плурипотентне матичне ћелије у лабораторији усмере ка развоју функционалних моторних неурона задњег мозга.
Тако узгојени неурони показали су карактеристике аутентичних ћелија задњег мозга, укључујући електричну активност и производњу протеина карактеристичних за делове мозга који контролишу мишиће лица и гутање.
Истраживачи су затим упоредили овај образац са еволуцијом мозга током последњих 550 милиона година. Сличан принцип два нервна система пронашли су код пилића, зебрица и жирових црва, док и медузе имају два нервна система на различитим крајевима тела.
„Наше истраживање сугерише да је еволуција узела два постојећа нервна система и просторно их спојила. Имати мозак као један орган вероватно би било ефикасније, али ми се ослањамо на овај древни начин формирања мозга као два одвојена дела“, рекао је Ло.
Истраживање би могло да помогне и у проучавању СМА, АЛС и других болести које погађају мождано стабло. Пошто научници не могу да добију ткиво можданог стабла од живих пацијената, могућност узгајања ових неурона у лабораторији отвара нове начине за проучавање механизама који доводе до болести.
Истраживачи планирају да даље испитају развојно порекло кичмене мождине и механизме којима СМА и АЛС нарушавају функцију неурона задњег мозга.
