https://sputnikportal.rs/20260922/-gudelj-dobio-dijamantsku-loptu-fss-uvek-sam-tu-za-reprezentaciju-fudbal-sport-1203661882.html
Гудељ добио Дијамантску лопту ФСС: „Увек сам ту за репрезентацију“
Гудељ добио Дијамантску лопту ФСС: „Увек сам ту за репрезентацију“
Sputnik Србија
Лепа традиција настављена је у Спортском центру Фудбалског савеза Србије у Старој Пазови. Признања ФСС намењена репрезентативцима који су оставили дубок траг у... 22.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-22T23:00+0200
2026-09-22T23:00+0200
2026-09-22T23:00+0200
спорт
спорт
фудбал
фудбалска репрезентација србије
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/03/1198800849_0:70:1416:867_1920x0_80_0_0_2d892b2eea412591d480884347512585.jpg
За 75 и више наступа за национални тим, искусном репрезентативцу Србије уручена је Дијамантска лопта Фудбалског савеза Србије.Од Даблина и дебитантских минута против Републике Ирске 5. марта 2014. године, до 75. наступа против Шпаније у Виљареалу у марту ове године. Више од деценије у репрезентацији, различити селектори, генерације и улоге на терену, Мундијал у Катару и Европско првенство у Немачкој. Мењало се много тога, али једно никада није – однос према дресу Србије.„Пре свега, огромна је част играти за репрезентацију, носити тај грб и сваки пут долазити у своју земљу. Када могу да кажем да сам то урадио 75 пута, то је заиста нешто велико. Веома сам захвалан свима и ако Бог да, волео бих да тих утакмица буде још.“Када се врати на почетак и први улазак у свлачионицу А репрезентације, Гудељ признаје да је оваквом путу могао само да се нада.За више од 12 година репрезентативне каријере играо је код различитих селектора и на различитим позицијама. Од везног реда до последње линије, задатак се мењао, али приступ никада.„Оно што се није променило јесте мој однос према грбу и то што увек дајем све од себе. Није важно на којој позицији ме селектор или тренер види и где сматра да сам потребан. Ту сам да дам максимум.“А све је почело у Даблину. Пријатељска утакмица против Републике Ирске, селектор Љубинко Друловић и улазак у игру у самом финишу меча.„Та два-три минута су за мене у том тренутку била све. Играо сам за млађе селекције Србије, али сан је увек био први наступ за А репрезентацију. Једва сам чекао ту утакмицу. Ушао сам уместо Рукавине… Друла је такође био дебитант као селектор, пружио ми је шансу и указао ми огромну част. После тога је, срећом, дошло још много утакмица.“У међувремену су стигли велики турнири, победе и утакмице које се памте читавог живота. На питање која га је највише променила, Гудељ издваја једно од најлепших вечери новије историје српске репрезентације.„Не могу да издвојим само једну утакмицу која ме је променила као човека, али било је неколико посебних. Сигурно је једна од њих она у Португалу, када смо изборили пласман на Светско првенство. Био је то велики успех и огромне емоције. Постоје утакмице које заувек остану са вама.“Дијамантска лопта стигла је као признање за оно што је до сада урадио, али 34-годишњи репрезентативац нема намеру да је посматра као тачку на своју причу у националном тиму.Следећи изазов је УЕФА Лига нација, а сваки од предстојећих ривала код Гудеља буди посебне асоцијације.Прва је Грчка, селекција против које је постигао свој једини погодак у дресу Србије – спектакуларним ударцем са велике удаљености.„Добро се сећам тог гола, било је то са тридесетак метара. Наравно да би било лепо да се понови, али најважније је да побеђујемо утакмице које су пред нама.“Посебну емоцију носи и дуел са Холандијом. Гудељ је тамо провео велики део живота, прошао млађе селекције Холандије и својевремено имао могућност да бира за коју ће сениорску репрезентацију наступати.„То је било давно и данас ми не представља неки додатни мотив. Посебно је зато што сам 17 година живео у Холандији и она је на неки начин моја друга кућа. Зато ће та утакмица имати посебан значај.“Додела Дијамантске лопте добила је посебну емоцију када је разговор стигао до породице. Немањин отац Небојша својевремено је носио дрес репрезентације Југославије, а сада је и Немања створио репрезентативно наслеђе које ће једног дана моћи да пренесе свом сину.„Ми фудбалери играмо и да бисмо нешто оставили иза себе. Често код куће причамо о томе. Ово је велика ствар за мене и за целу породицу. Недавно смо Анастасија и ја добили сина и увек помислим како ће једног дана, када порасте, моћи да каже да његов тата има 75 утакмица за репрезентацију, Златну и сада Дијамантску лопту.“Управо ту се круг на најлепши начин затвара.Од дечака који је са поносом причао да му је отац био репрезентативац, до човека чији ће син једног дана моћи да прича исту причу.Између те две слике стало је више од деценије у дресу Србије, 75 утакмица, два велика такмичења, безброј тренинга, путовања, победа, лепих и мање лепих момената и повратака у Стару Пазову.Златна лопта је већ била у колекцији. Сада јој се придружила и Дијамантска.А судећи по Немањиним речима, место за следеће репрезентативне успомене још није затворено.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
спорт, фудбал, фудбалска репрезентација србије
спорт, фудбал, фудбалска репрезентација србије
Гудељ добио Дијамантску лопту ФСС: „Увек сам ту за репрезентацију“
Лепа традиција настављена је у Спортском центру Фудбалског савеза Србије у Старој Пазови. Признања ФСС намењена репрезентативцима који су оставили дубок траг у дресу са државним грбом добила су новог власника, Немању Гудеља.
За 75 и више наступа за национални тим, искусном репрезентативцу Србије уручена је Дијамантска лопта Фудбалског савеза Србије.
Од Даблина и дебитантских минута против Републике Ирске 5. марта 2014. године, до 75. наступа против Шпаније у Виљареалу у марту ове године. Више од деценије у репрезентацији, различити селектори, генерације и улоге на терену, Мундијал у Катару и Европско првенство у Немачкој. Мењало се много тога, али једно никада није – однос према дресу Србије.
„Пре свега, огромна је част играти за репрезентацију, носити тај грб и сваки пут долазити у своју земљу. Када могу да кажем да сам то урадио 75 пута, то је заиста нешто велико. Веома сам захвалан свима и ако Бог да, волео бих да тих утакмица буде још.“
Када се врати на почетак и први улазак у свлачионицу А репрезентације, Гудељ признаје да је оваквом путу могао само да се нада.
„Наравно да сам се надао. Током целе каријере трудио сам се да дам све од себе, и у клубовима и у националном тиму. Увек сам био ту када је било потребно. Много сам срећан што сам стигао до 75 утакмица, јер то заиста није мала ствар.“
За више од 12 година репрезентативне каријере играо је код различитих селектора и на различитим позицијама. Од везног реда до последње линије, задатак се мењао, али приступ никада.
„Оно што се није променило јесте мој однос према грбу и то што увек дајем све од себе. Није важно на којој позицији ме селектор или тренер види и где сматра да сам потребан. Ту сам да дам максимум.“
А све је почело у Даблину. Пријатељска утакмица против Републике Ирске, селектор Љубинко Друловић и улазак у игру у самом финишу меча.
„Та два-три минута су за мене у том тренутку била све. Играо сам за млађе селекције Србије, али сан је увек био први наступ за А репрезентацију. Једва сам чекао ту утакмицу. Ушао сам уместо Рукавине… Друла је такође био дебитант као селектор, пружио ми је шансу и указао ми огромну част. После тога је, срећом, дошло још много утакмица.“
У међувремену су стигли велики турнири, победе и утакмице које се памте читавог живота. На питање која га је највише променила, Гудељ издваја једно од најлепших вечери новије историје српске репрезентације.
„Не могу да издвојим само једну утакмицу која ме је променила као човека, али било је неколико посебних. Сигурно је једна од њих она у Португалу, када смо изборили пласман на Светско првенство. Био је то велики успех и огромне емоције. Постоје утакмице које заувек остану са вама.“
Дијамантска лопта стигла је као признање за оно што је до сада урадио, али 34-годишњи репрезентативац нема намеру да је посматра као тачку на своју причу у националном тиму.
„Хвала Богу, физички се осећам одлично. Пазим се и чувам. Данашњи фудбал показује да каријере могу да трају много дуже него раније. Док год могу да дам све од себе и док селектор сматра да могу да помогнем екипи, увек ћу бити ту за репрезентацију.“
Следећи изазов је УЕФА Лига нација, а сваки од предстојећих ривала код Гудеља буди посебне асоцијације.
Прва је Грчка, селекција против које је постигао свој једини погодак у дресу Србије – спектакуларним ударцем са велике удаљености.
„Добро се сећам тог гола, било је то са тридесетак метара. Наравно да би било лепо да се понови, али најважније је да побеђујемо утакмице које су пред нама.“
Посебну емоцију носи и дуел са Холандијом. Гудељ је тамо провео велики део живота, прошао млађе селекције Холандије и својевремено имао могућност да бира за коју ће сениорску репрезентацију наступати.
„То је било давно и данас ми не представља неки додатни мотив. Посебно је зато што сам 17 година живео у Холандији и она је на неки начин моја друга кућа. Зато ће та утакмица имати посебан значај.“
Додела Дијамантске лопте добила је посебну емоцију када је разговор стигао до породице. Немањин отац Небојша својевремено је носио дрес репрезентације Југославије, а сада је и Немања створио репрезентативно наслеђе које ће једног дана моћи да пренесе свом сину.
„Ми фудбалери играмо и да бисмо нешто оставили иза себе. Често код куће причамо о томе. Ово је велика ствар за мене и за целу породицу. Недавно смо Анастасија и ја добили сина и увек помислим како ће једног дана, када порасте, моћи да каже да његов тата има 75 утакмица за репрезентацију, Златну и сада Дијамантску лопту.“
Управо ту се круг на најлепши начин затвара.
„Исто је било и са мном када сам био мали. Мој отац је играо за репрезентацију Југославије и сећам се колико сам био поносан и како сам свима причао о томе. Лепо је када можеш нешто такво да оставиш иза себе.“
Од дечака који је са поносом причао да му је отац био репрезентативац, до човека чији ће син једног дана моћи да прича исту причу.
Између те две слике стало је више од деценије у дресу Србије, 75 утакмица, два велика такмичења, безброј тренинга, путовања, победа, лепих и мање лепих момената и повратака у Стару Пазову.
Златна лопта је већ била у колекцији. Сада јој се придружила и Дијамантска.
А судећи по Немањиним речима, место за следеће репрезентативне успомене још није затворено.
