https://sputnikportal.rs/20260922/1203669697.html
Није им свеједно, шта ће ЕУ суд пред којим је руска банка покренула поступак
Није им свеједно, шта ће ЕУ суд пред којим је руска банка покренула поступак
Sputnik Србија
У ЕУ из Русије признају само паре. Поред много тога другог одлучили су да не признају ни одлуке руских судова. Ипак им због тога, а нарочито Белгији, није... 22.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-22T20:59+0200
2026-09-22T20:59+0200
2026-09-22T21:08+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/16/1203669539_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_9d2785f34926a4a12f15d7eecde4450d.jpg
Није им свеједно, шта ће ЕУ суд пред којим је руска банка покренула поступак
Sputnik Србија
У ЕУ из Русије признају само паре. Поред много тога другог одлучили су да не признају ни одлуке руских судова. Ипак им због тога, а нарочито Белгији, није свеједно. Управо због те одлуке ЕУ Централна банка Русије је пред Општим судом Европске уније покренула поступак за оспоравање те уредбе Европске уније, о чему је ових дана обавестила јавност. Московски суд је у мају пресудио у корист Централне банке Русије која је тужила белгијску финансијску институцију Еуроклир која је од руске имовине похрањене у њој, тешке 185 милијарди евра, приходе од камате препустила ЕУ за финансирање Украјине. Тражила је одштету од око 215 милиона долара.
Еуроклир је затим покренуо поступак пред грађанским судом у Белгији како би блокирао извршење руске пресуде, пошто је ЕУ у једном од многобројних пакета санкција саопштила да не признаје одлуке руских судова.
Најновији поступак руске банке пред Општим судом ЕУ дошао је само неколико дана пошто је ЕУ поново покренула иницијативу за отимање целе руске имовине замрзнуте у ЕУ од око 210 милијарди евра, која се Еуроклиру и Белгији уопште не допада јер се највећи део налази код њих. Белгијске власти посебно страхују од могућих тужби из Русије и последица које би оне могле имати по државу и Еуроклир.
Министар спољних послова Белгије, Максим Прево тврди да би ризици могли да доведу до банкрота државе јер сматра да ће, по свој прилици, Русија, ако их одведе на суд, добити тај случај.Има ли у ЕУ право икаквих шанси наспрам политике коју води брислеска бирократија, на шта циља Русија са отварањем поступка пред Општим судом ЕУ? Ккви су изгледи претње Русије да ће у случају заплене њене имовине у Еуроклиру затражи заплену имовине Еуроклира у другим јурисдикцијама, пре свега у земљама које Русија сматра пријатељским, као што су Кина, Уједињени Арапски Емирати и Казахстан?
Шта би значио такав преседан отимања нечије имовине по будуће не само финансијске релације у свету? О томе у емисији Енергија Спутњика новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са адвокатом и финансијским консултатом, али и добрим познаваоцем геополитичке слике света, Бранком Павловићем.
У ЕУ из Русије признају само паре. Поред много тога другог одлучили су да не признају ни одлуке руских судова. Ипак им због тога, а нарочито Белгији, није свеједно. Управо због те одлуке ЕУ Централна банка Русије је пред Општим судом Европске уније покренула поступак за оспоравање те уредбе Европске уније, о чему је ових дана обавестила јавност. Московски суд је у мају пресудио у корист Централне банке Русије која је тужила белгијску финансијску институцију Еуроклир која је од руске имовине похрањене у њој, тешке 185 милијарди евра, приходе од камате препустила ЕУ за финансирање Украјине. Тражила је одштету од око 215 милиона долара.Еуроклир је затим покренуо поступак пред грађанским судом у Белгији како би блокирао извршење руске пресуде, пошто је ЕУ у једном од многобројних пакета санкција саопштила да не признаје одлуке руских судова.Најновији поступак руске банке пред Општим судом ЕУ дошао је само неколико дана пошто је ЕУ поново покренула иницијативу за отимање целе руске имовине замрзнуте у ЕУ од око 210 милијарди евра, која се Еуроклиру и Белгији уопште не допада јер се највећи део налази код њих. Белгијске власти посебно страхују од могућих тужби из Русије и последица које би оне могле имати по државу и Еуроклир.Министар спољних послова Белгије, Максим Прево тврди да би ризици могли да доведу до банкрота државе јер сматра да ће, по свој прилици, Русија, ако их одведе на суд, добити тај случај.Има ли у ЕУ право икаквих шанси наспрам политике коју води брислеска бирократија, на шта циља Русија са отварањем поступка пред Општим судом ЕУ? Ккви су изгледи претње Русије да ће у случају заплене њене имовине у Еуроклиру затражи заплену имовине Еуроклира у другим јурисдикцијама, пре свега у земљама које Русија сматра пријатељским, као што су Кина, Уједињени Арапски Емирати и Казахстан?Шта би значио такав преседан отимања нечије имовине по будуће не само финансијске релације у свету? О томе у емисији Енергија Спутњика новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са адвокатом и финансијским консултатом, али и добрим познаваоцем геополитичке слике света, Бранком Павловићем.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
У ЕУ из Русије признају само паре. Поред много тога другог одлучили су да не признају ни одлуке руских судова. Ипак им због тога, а нарочито Белгији, није свеједно. Управо због те одлуке ЕУ Централна банка Русије је пред Општим судом Европске уније покренула поступак за оспоравање те уредбе Европске уније, о чему је ових дана обавестила јавност. Московски суд је у мају пресудио у корист Централне банке Русије која је тужила белгијску финансијску институцију Еуроклир која је од руске имовине похрањене у њој, тешке 185 милијарди евра, приходе од камате препустила ЕУ за финансирање Украјине. Тражила је одштету од око 215 милиона долара.
Еуроклир је затим покренуо поступак пред грађанским судом у Белгији како би блокирао извршење руске пресуде, пошто је ЕУ у једном од многобројних пакета санкција саопштила да не признаје одлуке руских судова.
Најновији поступак руске банке пред Општим судом ЕУ дошао је само неколико дана пошто је ЕУ поново покренула иницијативу за отимање целе руске имовине замрзнуте у ЕУ од око 210 милијарди евра, која се Еуроклиру и Белгији уопште не допада јер се највећи део налази код њих. Белгијске власти посебно страхују од могућих тужби из Русије и последица које би оне могле имати по државу и Еуроклир.
Министар спољних послова Белгије, Максим Прево тврди да би ризици могли да доведу до банкрота државе јер сматра да ће, по свој прилици, Русија, ако их одведе на суд, добити тај случај.Има ли у ЕУ право икаквих шанси наспрам политике коју води брислеска бирократија, на шта циља Русија са отварањем поступка пред Општим судом ЕУ? Ккви су изгледи претње Русије да ће у случају заплене њене имовине у Еуроклиру затражи заплену имовине Еуроклира у другим јурисдикцијама, пре свега у земљама које Русија сматра пријатељским, као што су Кина, Уједињени Арапски Емирати и Казахстан?
Шта би значио такав преседан отимања нечије имовине по будуће не само финансијске релације у свету? О томе у емисији Енергија Спутњика новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са адвокатом и финансијским консултатом, али и добрим познаваоцем геополитичке слике света, Бранком Павловићем.
