Надреална акција: Кад се Албанцима не свиђају пресуде они би да укину суд
17:22 22.09.2026 (Освежено: 22:07 22.09.2026)
© Фото : Снимак са екрана/Јутјуб/косово онлајн
Пратите нас
Иницијатива за промену Закона о специјализованим већима коју је поднела Демократска партија Косова не може да прође ни у политичком ни у правном смислу, каже за Спутњик адвокат и бивши војни тужилац Драган Пашић.
Он подсећа да су Специјализована већа настала као део косовског правосудног система, уставним амандманом и посебним законом из 2015. године, али са седиштем у Хагу са искључиво међународним особљем.
Потребни и гласови Срба
„Та двострука природа, уставна укорењеност у тзв. Косову и међународни карактер функционисања, кључна је препрека за било какве једностране политичке измене у Приштини. Иницијативе које иду у правцу ограничавања или укидања ове институције, правно се суочавају са огромним, рекао бих, непремостивим препрекама. Да би се фундаментално променила надлежност или угасио суд, потребна је измена уставног амандмана који је дефинисао овај суд,“ објашњава Пашић.
За то је у Скупштини Косова, додаје он, потребна двотрећинска већина свих посланика, али и двотрећинска већина посланика који држе гарантована места за мањинске заједнице, укључујући и Србе.
Политички и правно неизводљиво
„Са правне тачке гледишта, таква политичка већина у тренутним околностима не постоји. Чак и ако би се ишло на промену самог закона, за шта је потребна проста већина, сваки закон мора бити у складу са Уставом. Покушај да се законом обесмисли или укине институција која је уставна категорија, одмах би био предмет оцене уставности пред специјализованим већем Уставног суда у Хагу. Ово више личи на покушај политичког утицаја на судске процесе који су у току, а као што знамо, недавно је донета неправноснажна пресуда Хашиму Тачију, Кадри Весељију, и осталима за ратне злочине, али се пред судом воде и други поступци, због утицаја на сведоке, које се које се радње правно квалификују као ометање правде. Дакле, нису само правно упитни ови поступци већ су и дубоко штетни по владавину права покушаји политичког утицаја на судске процесе,“ напомиње саговорник Спутњика.
Пашић истиче да са становишта тужилачке праксе, једном успостављена надлежност за кривична дела се не мења, а овде се ради о најтежим кривичним делима јер су у питању ратни злочини и злочини против човечности.
Притисак на суд
„Не може се закон ретроактивно укидати или сужавати, како би се заштитили појединци. Сваки такав потез Приштине наишао би на оштру реакцију и потпуну блокаду од стране западних центара моћи, пре свега на САД и Европску унију, који финансирају рад ових институција и инсистирају на завршетку започетих процеса. Укратко, ове иницијативе видим пре свега као унутрашњополитички маневар и притисак на јавно мњење, док су њихови реални домети за промену правног статуса Суда у Хагу у овом тренутку правно неизводљиви и политички неоствариви,“ наводи Пашић.
Он наводи и да је покушај селектовања случаја који предвиђа ова иницијатива ДПК - немогућа.
Кључ од суда у рукама САД-а и ЕУ
„То је немогуће јер је све јасно дефинисано споразумом између Европске уније и тзв. Косова, то је споразум који је претходио формирању специјализованих већа. А ако већ постоји споразум који је на снази, онда је јасно да тај суд не може да се укине, не може да му се промени надлежност, све док Савет Европе не да сагласност, и свој закључак да је тај суд завршио свој рад,“ каже он.
Никола Перишић политиколог каже и да Скупштина Косова неким чудом усвоји овај предлог, проблем је што је сам корен специјализованог тужилаштва у такозваном Уставу Косова.
„Самим тим то није обичан закон који би могао тек тако да се промени у парламенту, већ би захтевао и одређене уставне измене и допуне, а с друге стране је већ само Специјализовано веће Уставног суда говорило о томе да се рад свих специјализованих већа које смо споменули наставља све док Европска унија не обавести да је дошло до окончања мандата. Тако да, овој предлог, иницијатива која је дошла од Демократске партије Косова, пре свега треба посматрати у светлу свих политичких превирања који се дешавају на политичкој сцени на простору Косова и Метохије, када су у питању, наравно, албанске странке,“ сматра наш саговорник.
ЕУ ће пратити Приштину
Перишић напомиње и да све што говоримо треба негде посматрати и као једну врсту покушаја редефинисања и односа између косовских институција и самих институција међународно правног поретка.
„Сигурно да ће и сама Европска унија са пажњом посматрати на који начин ће се развијати даље ова иницијатива. Јер, како се буду развијали ови односи, то би могло да се преслика и на односе између тренутних приштинских власти и политичких елита са Косова према Европској Унији. Све то показује да тај институционални вакуум у којем функционише косовски и правни политички систем има одређених мањкавости и проблеме који ће морати много јасније да се дефинишу у наредном периоду,“ закључује Перишић.
Подсећања ради случај „жута кућа“ био је основа за извештај Дика Мартија, а тај извештај који је прихватила Европска унија, односно Савет Европе, био је платформа за формирање правосудних институција у Хагу.
Иначе, представници Демократске партије Косова су у поднели Нацрт закона о изменама и допунама Закона о Специјализованих судским већима и специјалном тужилаштву. Нацрт закона не предвиђа затварање Специјализованих већа, већ одређује да ће се она бавити оптужбама које се тичу извештаја Дика Мартија пред Саветом Европе, док би за остале ратне злочине и дела која нису директно повезана са тим оптужбама, одговорност преузеле институције правосуђа Косова.
