https://sputnikportal.rs/20260922/sport-fudbal-lider-kojeg-nema-vlahovic-u-najboljim-godinama-a-srbija-ga-ceka-vec-godinu-dana-1203652420.html
Лидер којег нема: Влаховић у најбољим годинама, а Србија га чека већ годину дана
Лидер којег нема: Влаховић у најбољим годинама, а Србија га чека већ годину дана
Sputnik Србија
Душан Влаховић има 26 година, игра на позицији на којој Србија већ годинама тражи наследника Александра Митровића и по квалитету би требало да буде једно од... 22.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-22T17:05+0200
2026-09-22T17:05+0200
2026-09-22T17:05+0200
спорт
спорт
фудбал
душан влаховић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/09/1c/1143454836_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_ddaf722f6d4cefba5612c2b8b0005276.jpg
Проблем је што га у дресу Србије готово да нема.Нова повреда значи да Влаховић неће играти ни на почетку новог циклуса Лиге нација, па ће његова пауза у националном тиму достићи годину дана. Нападач Бешикташа појавио се на окупљању у Старој Пазови, разговарао са селектором Вељком Пауновићем, али неће бити на располагању за предстојеће утакмице.Тако се наставља прича која је одавно престала да буде питање једног отказа.Влаховић је до 26. године одиграо 41 утакмицу за Србију и постигао 16 голова. Број голова није занемарљив, али број наступа показује колико је тешко успевао да успостави континуитет у националном тиму.И управо је континуитет кључна реч његове репрезентативне каријере.Последњих година смењивали су се проблеми са препонама, леђима и друге повреде, периоди опоравка и лични разлози. Било је и ситуација у којима би се појавио на окупљању, одиграо један меч, па морао да се повуче.Сваки случај имао је своје објашњење. Када се, међутим, сви ставе један поред другог, добија се много већи проблем за Србију.Један од њених најквалитетнијих фудбалера никако да постане један од њених најприсутнијих фудбалера.То посебно долази до изражаја сада, када Пауновић покушава да направи нову хијерархију у репрезентацији. Влаховић би по годинама, искуству и квалитету требало да буде управо у групи играча око које се гради следећи циклус.Уместо тога, Србија поново почиње такмичење без њега.Парадокс је још већи због тога што је Влаховић добро започео клупску сезону у Турској. За Бешикташ је већ почео да постиже голове, а погодио је и против Амедспора непосредно пред репрезентативно окупљање. Потом је стигла информација о повреди и новом одсуству из националног тима.То не значи да је повреда спорна нити да играч треба да наступа уколико медицински није спреман. Влаховић иза себе има озбиљну историју физичких проблема. Још током пролећа морао је поново да паузира после дугог опоравка од повреде адуктора.Али за репрезентацију последица остаје иста.Нема га.Још у јуну је објашњавао да је са Пауновићем био у сталној комуникацији и да су заједно проценили да после тешке повреде није спреман за повратак у национални тим. Тада је говорио да му је после дуге паузе потребно десетак или петнаестак утакмица како би поново ухватио прави ритам.У међувремену је променио клуб, почео да игра и постиже голове, па је септембар изгледао као логичан тренутак за повратак.Није се догодио.Зато Влаховићева репрезентативна прича полако постаје необична. Не због тога што није показао да може да игра за Србију – 16 голова на 41 утакмици показују супротно – већ зато што никада није довољно дуго био ту да национални тим заиста постане његов.У време Катара имао је 22 године и био део генерације у којој су главне улоге припадале искуснијима. Четири године касније више није млади нападач који чека своје време.Сада би то требало да буде његово време.Митровић више не може бесконачно да носи статус око којег се гради напад Србије, а од играча Влаховићевог квалитета природно се очекује да преузме већи део одговорности. За то, међутим, није довољно бити добар у Фиренци, Торину или Истанбулу.Потребно је бити на терену и за Србију.Влаховић је за национални тим дебитовао још 2020. године. Шест година касније остао је на 41 наступу. За играча његовог талента то је необично мали број, али истовремено и број који још увек оставља довољно времена да се читава слика промени.Само што следећи корак више није питање потенцијала.Србија већ зна колико Влаховић може.Сада јој је потребно да га коначно има у континуитету.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
спорт, фудбал, душан влаховић
спорт, фудбал, душан влаховић
Лидер којег нема: Влаховић у најбољим годинама, а Србија га чека већ годину дана
Душан Влаховић има 26 година, игра на позицији на којој Србија већ годинама тражи наследника Александра Митровића и по квалитету би требало да буде једно од главних лица нове генерације репрезентације.
Проблем је што га у дресу Србије готово да нема.
Нова повреда значи да Влаховић неће играти ни на почетку новог циклуса Лиге нација, па ће његова пауза у националном тиму достићи годину дана. Нападач Бешикташа појавио се на окупљању у Старој Пазови, разговарао са селектором Вељком Пауновићем, али неће бити на располагању за предстојеће утакмице.
Тако се наставља прича која је одавно престала да буде питање једног отказа.
Влаховић је до 26. године одиграо 41 утакмицу за Србију и постигао 16 голова. Број голова није занемарљив, али број наступа показује колико је тешко успевао да успостави континуитет у националном тиму.
И управо је континуитет кључна реч његове репрезентативне каријере.
Последњих година смењивали су се проблеми са препонама, леђима и друге повреде, периоди опоравка и лични разлози. Било је и ситуација у којима би се појавио на окупљању, одиграо један меч, па морао да се повуче.
Сваки случај имао је своје објашњење. Када се, међутим, сви ставе један поред другог, добија се много већи проблем за Србију.
Један од њених најквалитетнијих фудбалера никако да постане један од њених најприсутнијих фудбалера.
То посебно долази до изражаја сада, када Пауновић покушава да направи нову хијерархију у репрезентацији. Влаховић би по годинама, искуству и квалитету требало да буде управо у групи играча око које се гради следећи циклус.
Уместо тога, Србија поново почиње такмичење без њега.
Парадокс је још већи због тога што је Влаховић добро започео клупску сезону у Турској. За Бешикташ је већ почео да постиже голове, а погодио је и против Амедспора непосредно пред репрезентативно окупљање. Потом је стигла информација о повреди и новом одсуству из националног тима.
То не значи да је повреда спорна нити да играч треба да наступа уколико медицински није спреман. Влаховић иза себе има озбиљну историју физичких проблема. Још током пролећа морао је поново да паузира после дугог опоравка од повреде адуктора.
Али за репрезентацију последица остаје иста.
Још у јуну је објашњавао да је са Пауновићем био у сталној комуникацији и да су заједно проценили да после тешке повреде није спреман за повратак у национални тим. Тада је говорио да му је после дуге паузе потребно десетак или петнаестак утакмица како би поново ухватио прави ритам.
У међувремену је променио клуб, почео да игра и постиже голове, па је септембар изгледао као логичан тренутак за повратак.
Зато Влаховићева репрезентативна прича полако постаје необична. Не због тога што није показао да може да игра за Србију – 16 голова на 41 утакмици показују супротно – већ зато што никада није довољно дуго био ту да национални тим заиста постане његов.
У време Катара имао је 22 године и био део генерације у којој су главне улоге припадале искуснијима. Четири године касније више није млади нападач који чека своје време.
Сада би то требало да буде његово време.
Митровић више не може бесконачно да носи статус око којег се гради напад Србије, а од играча Влаховићевог квалитета природно се очекује да преузме већи део одговорности. За то, међутим, није довољно бити добар у Фиренци, Торину или Истанбулу.
Потребно је бити на терену и за Србију.
Влаховић је за национални тим дебитовао још 2020. године. Шест година касније остао је на 41 наступу. За играча његовог талента то је необично мали број, али истовремено и број који још увек оставља довољно времена да се читава слика промени.
Само што следећи корак више није питање потенцијала.
Србија већ зна колико Влаховић може.
Сада јој је потребно да га коначно има у континуитету.
