Тајна „сибирског једнорога“: Пронађен редак костур древног гиганта величине слона
13:10 22.09.2026 (Освежено: 13:12 22.09.2026)
© Sputnik / Оливера Икодиновић
Пратите нас
У Западном Сибиру је по први пут пронађен не само појединачни фрагмент, већ мноштво остатака кичме древног носорога – елазмотеријума. Делимични костур животиње величине индијског слона предат је збиркама музеја Томског државног универзитета (ТГУ), саопштила је за руске медије прес-служба овог универзитета.
„Палеонтолошки музеј ТГУ, који ове године обележава своју стогодишњицу, обогаћен је заиста јединственим експонатом. Збиркама музеја предат је делимични костур древног носорога – елазмотеријума (Elasmotherium sibiricum), животиње величине индијског слона. Ово је први случај у Западном Сибиру да је пронађен не само појединачни фрагмент, већ мноштво остатака кичме. Предаја овог изузетно ретког експоната обављена је 22. септембра, на Светски дан носорога“, истакли су у прес-служби.
Према речима шефа Катедре за палеонтологију и историјску геологију Геолошко-географског факултета ТГУ Андреја Шпанског, остатке животиње су на самом југу Западног Сибира, недалеко од села Кириловка (северни Казахстан), пронашли мештани. Кости које припадају једном примерку „сибирског једнорога” пронађене су на површини од око четири квадратна метра.
Иако су елазмотеријуми познати науци више од 220 година, на територији Западног Сибира и Казахстана раније су проналажене само појединачне кости.
Заједно са костима „сибирског једнорога“ пронађен је и горњи зуб рунастог носорога (Coelodonta antiquitatis), као и фрагменти лобање и кости древног коња.
Ово је други случај у Западној Сибиру да су елазмотеријум и рунасти носорог пронађени у истом стратиграфском слоју. Анализе указују на то да су животиње угинуле у јесен, на речној обали или у плиткој води. На костима нема трагова зуба грабљивица нити оштећења изазваних дејством воде. Све оне припадају одраслој јединки, старој приближно 20 година, која је живела пре око 350.000 година (у епохи смењивања ледених доба и отопљавања).
Главна научна вредност овог истраживања огледа се у решавању дугогодишње загонетке: палеонтолози до данас нису знали по чему су се костури женки елазмотеријума разликовали од мужјака. Проучавањем леве кости утврђено је да је она, иако исте дужине као код европских примерака, приметно виткија и крхкија. Прорачуни индекса грацилности потврдили су да је пронађен костур крупне одрасле женке. Женке елазмотеријума биле су тек незнатно мање од мужјака, задржавајући импозантне димензије.
О „сибирском једнорогу“
Елазмотеријум се сматра највећим носорогом у последњих 2,5 милиона година: висина је достизала и 2,5 метара, а тежина и до три тоне, ништа мање од савременог индијског слона. На лобањи се налазила масивна коштана купола, али научници и даље дебатују о томе да ли је на њој постојао рог, будући да је рог грађен од кератина који се не очува у фосилним остацима. Зуби ове животиње нису имали корене и расли су непрекидно током читавог њеног живота, слично зубима глодара, при чему су се стално трошили током исхране.
Дуги удови омогућавали су овој животињи да прелази велике удаљености у потрази за храном. Претходна хипотеза сугерисала је да је носорог користио њушку за копање корена и луковица, али анатомија животиње то оповргава: с обзиром на дуге ноге и кратак врат, њушка вероватно није могла да досегне тло.
Верује се да је током топлијих месеци ова животиња боравила у близини водених површина, где је чупала меку вегетацију заједно са кореном, док се у хладнијим годишњим добима селила на отворене степе како би се хранила чврстом травом и разноврсним биљем. Као последица тога, зуби животиње били су изложени интензивном трошењу током целе године.
Погледајте и:
