Велику промену сада сви виде: Милорад иде у Кремљ, Жељка у Белу кућу, а у Сарајеву – мук!
Пратите нас
Истовремени контакти Републике Српске са Вашингтоном и Москвом учвршћују њену међународну позицију и показују да Бањалука може да гради односе са две водеће светске силе без тога да једна од њих то доживљава као проблем.
Овако амбасадор Обрад Кесић, шеф мисије БиХ при Европској унији коментарише сусрет српског члана Председништва БиХ Жељке Цвијановић са шефом кабинета Доналда Трампа, Сузи Вајлс, као и најаву да ће се Милорад Додик 29. септембра у Москви срести са руским председником Владимиром Путином.
Цвијановићева је након разговора са најмоћнијом женом америчке администрације поручила да су отворена „нова врата“ за дијалог и економску сарадњу са Републиком Српском, док Додик одлазак у Москву види као наставак разговора са Путином започетих током посете прошлог маја.
Тако се у јавности, за свега неколико дана појавила неуобичајена слика – некада прокажена и изолована Република Српска, гради односе са две водеће светске силе – Русијом и САД.
Отварају се врата која су раније била затворена
И то није све, каже Кесић, и подсећа да је Милорад Додик недавно боравио у Израелу, да делегације из Бањалуке бораве у кључним земљама ЕУ, као и да америчким и европским градовима пролази изложба „Упознајте српске жртве“. Али, односи са Москвом и Вашингтоном су главни правац спољне политике Републике Српске.
„То што Република Српска гради пријатељство и са Русијом и са Америком истовремено, учвршћује њену позицију и то не смета ни Американцима, ни Русима, зато што знају да су ставови Републике Српске искрени. Главни став је да је Република Српска поуздан партнер и да може да буде кључни елемент за решавање, не само проблема у БиХ, него и врло важан партнер за интересе Москве и Вашингтона на целом Западном Балкану“, каже Кесић.
Према његовим речима, посебна политичка корист види се у чињеници да званичници Српске данас могу да допру до места на којима раније њихов глас није био добродошао – то је знак да су рад и труд на нормализацији односа са Вашингтоном дали резултате.
„То да представници Републике Српске и српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић имају сада могућност да отварају врата и на највишем нивоу власти у Вашингтону говори о томе да је Република Српска изградила једну врло јаку позицију за своје међународне активности“, оцењује он.
Кесић, међутим, указује да балансирати између Вашингтона и Москве није било једноставно. Али, у садашњем тренутку Бањалуци погодује чињеница да се и у Вашингтону говори о нормализацији односа са Русијом, што, како каже, Републици Српској отвара додатни маневарски простор.
Без Српске нема решења за БиХ
Према речима нашег саговорника, истовремено са дипломатским активностима Бањалуке, мења се и однос према унутрашњем уређењу БиХ. Као важан помак он види слабљење могућности које је некада имала Канцеларија високог представника (ОХР) и то је, како каже, велика ствар. ОХР више не може да утиче на прилике у БиХ толико директно као некада и да се активно и директно меша у стварање централизоване БиХ.
„Можемо да говоримо о томе да је ово почетак краја ОХР-а. Без обзира да ли ће доћи неки нови високи представник или неће, једно је сигурно – све води у правцу затварања канцеларије, а када се она затвори онда смо у ситуацији где у БиХ мора да се нађе добра воља да се решавају проблеми. Ако не постоји добра воља, онда понављамо да је бољи добар развод него лош брак“, подвлачи Кесић.
Све је више гласова и у Вашингтону и у Бриселу који схватају да ниједан проблем у БиХ не може да се реши без Републике Српске.
Фрустрације политичког Сарајева разумљиве
Осврћући се на реакције политичког Сарајева на посету Жељке Цвијановић Белој кући, а које су биле све само не позитивне, Кесић, како каже, показује разумевање за фрустрације и разочарење бошњачких политичара, који не схватају да се време мења и да више не могу да рачунају на бланко подршку глобалистичких елита, како из Вашингтона, тако сада већ ни из Брисела.
Једноставно, Сарајево није успело да изгради политику прилагођену новим међународним околностима.
Према Кесићевом виђењу ствари проблем политичког Сарајева шири је од односа према Републици Српској: бошњачке странке изгубиле су раније позиције јер се променио међународни амбијент у којем су дуго рачунале на снажну подршку западних политичких елита.
„Они су сада ушли у једну фазу неизвесности, изгубили су уверење које су имали да шта год ураде, увек ће да уживају подршку Запада. Сада када више нема те јаке подршке, они покушавају на сваки начин да постану релевантни“, оцењује он.
Као додатни проблем наводи покушај бошњачких политичких структура да истовремено задрже подршку дела исламског и арапског света и односе са Вашингтоном, док се међународни односи убрзано мењају.
„Са једне стране, бошњачки политички лидери морају да воде избалансирану политику, а са друге, да би то урадили морају да критикују неке своје савезнике из исламских и арапских земаља, поготово Иран, ако желе да ојачају позиције у САД. Зато су и изгубили позицију коју су некада имали. Истовремено су се и изоловали зато што не могу да граде односе на пример са Израелом, јер би то било штетно за њихове политичке интересе. Али, проблем је и у томе што изградња новог међународног поретка иде потпуно супротно њиховим политичким интересима и они не могу да се снађу у новим околностима“, закључује Кесић.
